Pink Freud – Plays Autechre (Mystic Production)

Pred nama je izdanje koje će u najmanju ruku izazvati podozrenje među izrazito arogantnim i zatvorenim pripadnicima Intelligent Dance Music (IDM) krila elektronske muzike. S druge strane, velika je verovatnoća da će i ljubitelji džeza gledati sa predrasudom na ovaj „eksperiment” poljskog benda zanimljivog imena Pink Freud. Posle osamnaest godina postojanja i osam zapaženih izdanja, kvartet je odlučio da se otisne niz nešto rizičnije vode kojima se iz sveta džeza retko ko kretao (jedino mi je na pameti klavirski trio The Bad Plus i njihova obrada Aphex Twinove numere „Flim”).

Ovde nemamo slučaj eksploatacije elektro–džeza ili klasično akustično imitiranje elektronike, već zanimljivu interpretaciju jednog specifičnog muzičkog sveta za koji, i među ljubiteljima elektronske muzike, vladaju oprečna mišljenja. Muzičari su se entuzijastično upustili u dekodiranje IDM–a na jezik džeza i to muzike najautentičnijih predstavnika ove scene, britanskog dueta Autechre, poznatog po redefinisanju žanrova i obesmišljavanju muzičkih podela u najpozitivnijem smislu.

Ako pogledamo spisak numera na ovom albumu, možemo videti da su se Poljaci odlučili za melodičniju, ritmički manje kompleksnu i, uslovno rečeno, slušljiviju stranu Autechre, karakterističnu za pojedine faze (album Chiastic Slide i Envane EP), a posebno početak njihove bogate karijere obeležene ambijentalnim klasicima kao što su Incunabula i Amber. Time je svesno izbegnuto lutanje suviše apstraktnom teritorijom koja je za Autechre postala prirodno okruženje u kasnijem periodu njihovog razvojnog puta. I pored toga, napor Pink Freuda da iskaže svoje viđenje glacijalne muzike britanskog dvojca nije minimaliziran, niti lišen rizika. Štaviše, njegov stepen je podignut na još viši nivo, ako se uzme u obzir da je u pitanju registracija živog nastupa u džez klubu „Hipnoza“ u Katovicama.

Album otvara tema „Laughing Quartet“ koja, možda i neočekivano, počinje veoma „histerično“, ali ubrzo prerasta u adrenalinsku vožnju, čvrstog, preciznog i rafalnog ritma i isto takvih duvača. „Goz Quartet“ odlikuje uporna ritmička repeticija prošarana zvucima ostalih instrumenata, uključujući i nenametljivu elektroniku. Izlomljeni i snažni bubnjevi, sa kompatibilnim duvačima, u sličnom maniru kao i u uvodnoj temi, ali sa dodatnim melodičnim prelivima, obeležavaju narednu numeru „Cichli“, na koju se nadovezuje maštovito izvođenje Autechre klasika „Basscadet“ u ogoljenom džezi/brejk–bit/big–bit ključu. Nešto mirnija numera „Pule“, bez prisustva bubnjara, predstavlja neku vrstu kratkog predaha i teče ležerno kroz komunikaciju preostalih muzičara na relaciji duvači–bas–elektronika. Već posle nekoliko minuta, u mračnoj i nešto sporijoj „Bike“ i višeslojno–repetitivnoj „Montreal“, momci se vraćaju kretanju starim kolosekom. Apsolutni vrhunac albuma obeležen klimaktičnim finalem, sa sve publikom u pozadini, ostavljen je za kraj – u pitanju je  zanimljivo zarazno–euforično viđenje numere „Eggshell“. Za kompletno izdanje je karakteristično da su, iako manje ili više kamuflirani, ključni motivi prepoznatljivi i uporedivi na nekom nivou sa Autechre izvorom, čime je Pink Freud postigao zadati cilj – ostati dosledan sebi, a ne oskrnaviti original.

Pink Freud su stavljajući Autechre u fokus svog rada pokazali skepticima da je moguće uspešno „otopiti“ i humanizovati njihovu hladnu, ali sofisticiranu muziku, a slušaocima pružiti i intelektualni izazov i preko potrebnu zabavu koja Britancima nikada nikada nije bila u domenu interesovanja. Nadamo se da je bend ovim albumom bar zaintrigirao pripadnike oba tabora sa početka teksta, a publici koja se ne opterećuje bespotrebnim uplitanjem u strogo definisanja žanrova, stilova i pristupa, omogućio neograničeno uživanje.

Muzičari: Adam Baron – truba i elektronika, Karol Gola – saksofon, Wojtek Mazolewski – bas gitara, Rafał Klimczuk – bubnjevi

Spisak numera: 1. Laughing Quartet, 2. Goz Quartet, 3. Cichli, 4. Basscadet, 5. Pule, 6. Bike, 7. Montreal, 8. Eggshell