The Best of 2023: Zlatan Dimitrijević

Najpre ćemo tradicionalno primetiti da je 2023. džez godina (kao i većina prethodnih, doduše) bila jedna od najblistavijih. Zaista, muzičari mlađe i srednje generacije ne da ne prestaju da prave dobru i uzbudljivu muziku, već, koliko god to bilo teško zamislivo, čak i pomeraju granice kreativnih dometa prethodnika.

Ipak, pre nego se detaljno osvrnemo na navedeno, podsetimo se velikana koji su nas ove godine napustili. Bez namere da propustim nekoga, sa nama od 2023. više nisu: Wayne Shorter, Carla Bley, Ahmad Jamal, Peter Brötzmann, Charles Gayle, Richard Davies, Curtis Fowlkes, Mars Williams i dan uoči zaključenja ovog teksta – Tony Oxley. Iako ne u najužoj vezi sa džezom, otišli su i Jeff Beck, Astrud Gilberto i Tony Benett.

A sada – na listu izdanja, koja ne mora biti nužno rangirana, ali sam zarad forme to ipak učinio.

11. Lucia Cadotsch – AKI (Heartcore Records)

Lucia Cadotsch je švajcarska pevačica koja je kroz razne žanrovske i sonične eksperimente neprestano u potrazi za redefinisanjem uloge vokala u džezu i okolnim žanrovima. AKI je zapravo bend koji je bio zamišljen kao duo-interakcija između njenih i distinktivnih zvučnih eksperimenata i slojevitih pasaža klavijaturiste Kita Downesa. U toku procesa pridružili su im se bubnjar James Maddren i basista Phil Donkin u onome što će ispasti po meni najbolji vokalni džez album ove godine.

10. Yuhan Su – Liberated Gesture (Sunnyside)

Nekoliko godina unazad je Njujorčanka tajvanskog porekla redovno u vrhu godišnjih džez lista kada se pomene vibrafon. Iako vrsna instrumentalistkinja, meni je pažnju više skrenula kao intrigantna kompozitorka, koja poslednjim albumom samo učvršćuje poziciju, inspirišući se ovaj put apstrakcijom nemačkog slikara Hansa Hartunga. Njene ambiciozne ideje su u stanju da itekako uverljivo realizuju članovi njenog kvinteta Matt Mitchell, Caroline Davis, Marty Kenney i Dan Weiss.

9. Dan Rosenboom – Polarity (Orenda Records)

Kalifornijski trubač, iako u prvom redu važi za instrumentalistu najvišeg kalibra kada je u pitanju studijski rad, podjednako je plodan i zanimljiv kompozitor. Vešto piše za svaki svoj sastav tako što dopušta svakom od instrumentalista da zasija punom snagom, istovremeno ih povezujući kompozicijom u koherentnu celinu. A instrumentalisti su saksofonista Gavin Templeton, pijanista John Escreet, basista Billy Mohler i bubnjar  Damion Reid. Posebnu vibru zvuku daje iskusni producent Justin Stanley jer dolazi iz muzički sasvim drugačijeg okruženja.

8. Tomasz Chyla Quintet – Music We Like To Dance To (Alpaka Records)

Sa uvek potentnte poljske džez scene ove godine bih posebno izdvojio album kvinteta kojeg predvodi jedan od najboljih poljskih violinista Tomasz Chyla. Iako bi po navodima lidera trebalo da predstavi jednostavno zabavnu plesnu muziku oslobođenu akademštine i serioznosti, ovaj album donosi ozbiljnu slojevitost koja zabavu kombinuje sa ozbiljnim artističkim ambicijama koje obitavaju u nišama jazz-rocka, sa gitaristom Krzysztofom Hadrychom kao pogonskom snagom kvinteta.

7. Maria Kanegaaerd Trio – Live at Dokkhuset (Jazzland Recordings)

Za sve koji misle da je klavirski trio iscrpljena forma koja nema više previše novog da pruži, ova ploča je dokaz da su u zabludi. Potrebno je da, doduše, u njemu „samo’’ imate basistu kao što je Ole Morten Vågan i bubnjara kalibra Thomasa Strønena. I naravno da budete na tom istom klaviru barem iole inovativni kao što je to Maria Kanegaaerd.

6. The Peggy Lee Band – Giving Way (Songlines Recordings)

Čini se da će ova godina doneti konačnu apsolutno zasluženu afirmaciju kanadskoj čelistkinji. Šesti album njenog benda uspešan je kompromis promišljenog kompozitorskog rada i intuitivne i ekspresivne improvizacije benda koji je, nakon toliko godina zajedničkog rada, u stanju da veoma elegantno balansira između suptilnih deonica i ekstravagantnih krešenda.

5. Vilhelm Bromander Unfolding Orchestra – In this forever unfolding moment  (Thanasosis)

Trinaestočlani bend kojeg predvodi basista i kompozitor Vilhelm Bromander sastavljen je od samih asova tj. “dežurnih krivaca“ švedske džez i improv scene (Martin Küchen, Mats Äleklint…). Majstorske orkestracije, slobodne improvizacije i tradicionalno indijsko dhrupad pevanje ujedinjuju se ovde kroz tri dugačke kompozicije u ozbiljno slušalačko spiritualno iskustvo.

4. Tomas Fujiwara – Pith (Out of Your Head)

Iako je Fujiwara kompozitor i formalno lider ovog sastava koji se zove 7 Poets Trio, njegova je svirka više ornamentalna i u prvi plan stavlja vibrafonistkinju Patriciju Brennan i čelistkinju Tomeku Reid. Na raskršću post-roka, kamernog džeza i ambijentalne muzike bubnjar s druge strane ukazuje na to da je postao jedna od najozbiljnijih autorskih ličnosti njujorške downtown scene.

3. Scott Clark – Dawn & Dusk (Out of Your Head)

Agilna etiketa Out of Your Head donosi ove godine još jedno izvrsno izdanje sa bubnjarem kao liderom i kompozitorom. Kroz minimalizam i skoro dronovski pristup estetici, lagano i strpljivo se na ovom albumu gradi tenzija, ne bi li se „razrešenje“ pronašlo u slobodnim individualnim improvizacijama i spontanošću inspirisanim čikaškim fri-džezom koji Clarku definitivno leži na srcu. Album paralelno sadrži studijsko i live izvođenje četiri kompozicije koje čine materijal ove ploče.

2. Rajna Swaminathan – Apertures (Ropeadope)

Rajna Swaminathan je jedna od retkih žena koje se profesionalno bave sviranjem mrudangama, tradicionalnog indijskog perkusivnog instrumenta. Na ovom albumu, zahvaljujući asovima kao što su Anna Webber i Adam O’Farrill, ona ga smešta u kontekst moderne i avangardne džez kompozicije istovremeno čvrsto opstajući na temeljima tradicije zahvaljujući vokalima Ganavyje i mladog pijaniste u velikom usponu Utsava Lala.

1. Darius Jones – fLuXkit Vancouver (i̶t̶s̶ suite but sacred) (We Jazz)

Nastalo kao porudžbina vankuverskog centra Western Front, ovo ambiciozno delo iz četiri stava udružuje saksofonistu/kompozitora Dariusa Jonesa i bubnjara Geralda Cleavera s kreativnim kanadskim gudačkim kvartetom (na čelu kog je gorepomenuta Peggy Lee). Rezultat je na najboljem tragu bliskih radova Ornettea Colemana u domenu moderne klasike i serijalizma i jedno je od sigurno najimpresivnijih dela ove godine.

Strani albumi koji zaslužu pomen su i:

Angelika Niescier, Savannah Harris, and Tomeka Reid – Beyond Dragons (Intakt), EABS & Jaubi – In Search of a Better Tomorrow (Astigmatic), Kassa Overall – ANIMALS  (Warp), Yussef Dayes – Black Classical Music (Nonesuch/Warner), Kris Davis – Diatom Ribbons Live At The Village Vanguard (Pyroclstic), Sylvie Courvoisier – Chimaera (Intakt), Tineke Postma – Aria (Edition)

Kada je regionalna scena u pitanju, dva su izdanju koja su odskočila. Prvo je kolaborativni album zagrebačke pevačke skupine PJEV, novozelandskog saksofoniste sa prebivalištem u Beogradu Haydena Chisholma i britanskog orguljaša Kita Downesa. Radi se o sjajno osmišljenom i realizovanom konceptu snimljenom u veličanstvenoj akustici crkve sv. Agneze u Kelnu. Tradicionalno seljačko pevanje skupine koje često dobija kvalitete atonalnosti suprotstavljeno mističnim instrumentalnim tripovima Chisholma i Downesa smešta nas zvučno na Balkan onakav kakav vekovima i jeste – mračan, preteći i psihodeličan.

Bez velike konkurencije, naslov najboljeg srpskog izdanja ove godine odnosi treći album beogradskog kvarteta Schime naziva Ursa Major. Dva su ključna momenta koja su od ovog sastava napravila bend koji u tzv. modern creative domenu skoro i da nema takmaca u regionu. Prvi je autorsko preuzimanje primata od strane pijaniste Save Miletića koji je izrazu benda ponudio harmonsku produbljenost skopčanu sa finim osećajem za melodiju. Napokon, dobili smo i Luku Ignjatovića, koji je prešao put od našeg ponajboljeg mejnstrim saksofoniste do apstraktnosti i lucidnosti izraza koji kvalitativno može da ide i do visina zacrtanih majstorima modernog džeza  kao što su Steve Lehman ili Mark Turner.