tema

26.12.2016.

The Best of 2016: Predrag Vlahović

Najboljih 10 džez albuma iz 2016. poređanih proizvoljno, po izboru našeg recenzenta Predraga Vlahovića

 

wadada-and-vijay-feat

Wadada Leo Smith i Vijay Iyer

 

 

 

LAM (Zimpel/Dys/Zemler) – Lam [Instant Classic]

 

Ako je neko izvan Švajcarske ili zemalja Skandinavije sposoban da uspešno i efektno sjedini džez i minimalizam, onda je to poljski klarinetista, kompozitor i improvizator Waclaw Zimpel. Debi njegovog najnovijeg trija LAM je dokaz da na ovoj relaciji nije sve rečeno i da hipnotička repeticija prelivena džez glazurom, uz odmerenu upotrebu elektronike, zaslužuje pažnju slušalaca otvorenih za ovakvu zvučnu estetiku.

 

 

 

 

Ternoy/Cruz/Orins – Qeqertarsuatsiaat [Circum-Disc]

 

Posle nekoliko zapaženih elektrifikovanih impro-nojz izdanja, Jérémie Ternoy, Ivann Cruz i Peter Orins uplovljavaju u nešto drugačije, ali ništa manje uzbudljive vode ispunjene minimalnom akustično-improvizovanom muzikom u kojoj se zvuci klavira, akustične gitare i bubnjeva ukrštaju sa tišinom. Ovo je album koji sa svakim narednim preslušavanjem otkriva sve više svojih aduta sadržanih u skrivenim detaljima.

 

 

 

 

Vijay Iyer & Wadada Leo Smith – A Cosmic Rhythm With Each Stroke [ECM]

 

Dva majstora svojih instrumenata, po prvi put nam u duetskoj varijanti pokazuju kako se s lakoćom stvara pravo remek-delo i budući klasik savremenog džeza. Odsustvo ritam sekcije ih nije sprečilo da nadahnutom svirkom, samo kroz dijalog klavira i trube, iskažu iskrene emocije, a sve sa suptilnim elektronskim intervencijama pride koje celom izdanju daju blago futurističku notu.

 

 

 

 

Warped Dreamer (Henriksen/Westerhus/Dumoulin/Verbruggen) – Lomahongva [Rat]

 

Norveško-belgijski sastav svojim prvencem preti da preuzme primat u društvu eksperimentalnih elektroakustičnih impro/džez bendova. Interakcijom trube, električne gitare, fender rhodes klavijatura i bubnjeva, uz elektronske manipulacije koje još više naglašavaju napetost, bend stvara jedinstveno okruženje puno kontrasta koje ne može biti svima pristupačno, ali bar nikoga neće ostaviti ni ravnodušnim. Savršen album za sve avanturistički nastrojene slušaoce u potrazi za nekonvencionalnim zvukom.

 

 

 

 

Tigran Hamasyan, Arve Henriksen, Eivind Aarset, Jan Bang – Atmosphères [ECM]

 

Kada snage udruže mladi, ali već uveliko priznati američki pijanista i kompozitor jermenskog porekla Tigran Hamasyan i pripadnici prve lige nordijske elektro-džez scene, dobije se ovakav dragulj ambijentalnog džeza. Dupli CD se može učiniti kao preobimno štivo, uz dosadu i prazan hod kao asocijacije na muziku ovakve orijentacije. Na sreću, sa Atmosphères to nije slučaj, jer su momci uspeli da maštovitim rešenjima i veštim sviračkim istupanjima iz „šablona”, anuliraju klišee karakteristične za ambijentalne muzičke podžanrove.

 

 

 

 

The Claudia Quintet – Super Petite [Cuneiform]

 

Američki post-džez sastav The Claudia Quintet, predvođen dobro znanim majstorom svog zanata, kompozitorom i bubnjarem Johnnom Holenbeckom, svojim osmim albumom nastavlja neprekinut niz vanserijskih izdanja. Bend je uspeo da stvori, koliko god to delovalo kontradiktorno, donekle zahtevnu, a istovremeno i pristupačnu muziku, ovoga puta sačinjenu od kraćih i „konkretnijih“ kompozicija koje omogućavaju kod slušalaca bolji fokus bez rasipanja pažnje. Doslednost u svakom smislu, ali i suptilni pomaci obeležavaju sve njihove albume, a Super Petite nas na to iznova podseća.

 

 

 

 

Peter Evans – Lifeblood [More Is More]

 

Lifeblood je album koji pomera granice, stvoren samo uz pomoć trube, bez veštačkih efekata i dodatnih pomagala. Tu su samo lim, ventili, vazduh i muzičar koji izvlači maksimum iz sebe i svog instrumenta. Veoma obiman i zahtevan, može se reći, kapitalan solo rad giganta savremene trube, izazvaće prave turbulencije u glavi kod svakoga ko se usudi da ga presluša u cugu. Dovoljno je reći da samo uvodna numera traje nešto više od 27 minuta!

 

 

 

 

Waclaw Zimpel – Lines [Instant Classic]

 

Ponovo je poljski muzičar među favoritima. Kao što sam već pomenuo u ovogodišnjem predstavljanju albuma, ovo je njegovo prvo solo izdanje kojim je pokazao da je sam sebi dovoljan za nesmetano eksperimentisanje sa različitim instrumentima, melodijskim i ritmičkim slojevima i polifonijom koja mu postepeno postaje zaštitni znak. Sasvim dovoljno da opravda svoje prisustvo na još jednoj poziciji godišnje liste.

 

 

 

 

Fire! (Gustafsson/Berthling/Werliin+Ambarchi+Svensson Sander) – She Sleeps, She Sleeps [Rune Grammofon]

 

Norveški trio Fire! predvođen našim starim znancem, saksofonistom Matsom Gustafssonom i na ovogodišnjem albumu nastavlja da zida kolosalne zvučne zidove koje je nemoguće srušiti ili osvojiti. Reference su u kraut-roku, bluzu, dark/dum džezu, fri-džezu… Uz asistenciju ekperimentatora Orena Ambarchija i čeliste Leo Svenssona Sandera, momci su kao i do sada, bez okolišanja i ulepšavanja, stvorili snažnu, konkretnu i efektnu muziku punu naboja i jakih emocija.

 

 

 

 

Circadia (Buck/Myhr/Stackenäs/Williamson) – Advances And Delays [Sofa Music]

 

Najkraćeg trajanja, ali ništa manje sadržajno u odnosu na ostala, debitantsko izdanje sastava koji, između ostalih, čine nama dva dobro poznata muzičara – Tony Buck, bubnjar kultnog trija The Necks i gitarista Kim Myhr, opravdano se našlo među prvih deset albuma na listi. U trajanju od nešto više od pola sata četvorka nam dočarava konstantno kretanje i hrabro napredovanje nepoznatim teritorijama ispunjenim mnoštvom zamki i iznenađenja. Dovoljno je uložiti malo napora i uz nešto povišeni nivo koncentracije se prepustiti muzici velike zvučne slojevitosti i gustine.

 

 

 

Tagovi: , , , , , , ,



Оставите одговор

*


*