Polski jazz (4) : Moderna strujanja

Godina 1970. donela je promenu na čelu Komunističke partije Poljske. Wladyslava Gomulku na mestu prvog sekretara smenjuje Edward Gierek, koji je počeo da radi na ubrzanoj modernizaciji poljske ekonomije i poboljšanju odnosa sa zapadnim zemljama, što je dovelo do odobravanja stranih zajmova i laganog ”curenja” zapadnih produkata (posebno koka-kole) i televizijskih programa u Poljsku. Vodeći poljski džez magazin Jazz Forum počinje da se štampa na poljskom, engleskom i nemačkom, i distribuira u čak 103 zemlje. Gierekova vlast, koja nije potrajala duže od deset godina, veoma brzo se suočila sa nezadovoljstvom pre svega radničke klase (u turbulentnim vremenima, kada je proglašeno i vanredno stanje, Gierig je, po dolasku na vlast zloglasnog generala Jaruzelskog, završio iza rešetaka). Ipak, njegova vladavina dovela je do ekspanzije džeza u Poljskoj i početka tretiranja istog kao veoma dobrog izvoznog produkta.

Tomasz Stanko se smatra pionirom evropskog fri-džeza, a njegov bend Jazz Darings prvim evropskim fri-džez sastavom. Ovaj trubač je kovao zanat u sastavima Krzyszstofa Komede, ali pravi proboj sledi tokom rada sa kvartetom koji je funkcionisao između 1967. i 1973. godine, i koji je u to vreme važio za jedan od najboljih modernih džez sastava u Evropi. Od sredine 70-ih do sredine 90-ih nema stalnu postavu, a tek početkom ovog veka započinje intenzivnu saradnju s novim snagama poljskog džeza, bendom Simple Acoustic Trio (na čelu sa darovitim i veoma hvaljenim mladim pijanistom Marcinom Wasilewskim), s kojima ponovo stvara izuzetno upečatljivu i svežu muziku. U Beogradu smo ga nedavno videli sa novom mladom skandinavskom postavom, i još jednom je ostavio izuzetan utisak. Saradnju sa izdavačkom kućom ECM započinje 1975. godine, intenzivira je početkom devedesetih, i sve do danas ostaje njihov ekskluzivac. Stanka je 2004. poljski predsednik odlikovao drugim po važnošću civilnim odlikovanjem te zemlje.

U legendarnom kvartetu Tomasza Stanka, jedan muzičar se posebno isticao virtuozitetom i progresivnim pristupom – Zbigniew „Zbiggy“ Seifert. Najpre na alt-saksofonu, a zatim i na violini tokom sedamdesetih, svojim ekspresivnim stilom i tehničkom umešnošću nametnuo se kao jedan od najautentičnijih nastavljača tradicije Johna Coltranea. Saradnja sa muzičarima kao što su Hans Koller, Joachim Kühn i bend Oregon omogućila mu je 1977. izdavanje američkog prvenca. Njegova perspektivna karijera prekinuta je smrću (bolovao je od leukemije) već u 32. godini života.

U nekoliko navrata već pominjani Jan „Ptaszyn“ Wroblewski, osim što je inventivnom svirkom, kompozicijama i aranžmanima postao neodvojiv deo svake priče o poljskoj džez sceni, ostavio je trag i angažujući se na otvaranju Studio Jazzowe Polskiego Radia (1968). Tamo su mladi, ambiciozni, avanturistički nastrojeni i kreativni muzičari mogli da snimaju ili razmenjuju iskustva, što je izmenilo lice poljskog džeza i dinamiku njegovog razvoja. Emisiju 3 kwadranse jazzu, nastalu kao plod saradnje Willis Conoverom, Wroblewski moderira i dan danas.

Odluka da sa svojom tadašnjom suprugom, etabliranom džez pevačicom Urszulom Dudziak, krene put Amerike, pokazala se itekako ispravnom za violinistu Michala Urbaniaka (takođe započeo karijeru kao saksofonista). Odmah se aktivno uključuje u aktuelne fjužn krugove i 1974. izdaje za američku etiketu Columbia album Fusion, koji ga plasira u sam vrh tadašnje džez scene. Koketiranjem i sa slovenskim nasleđem i sa modernim formama poput hip-hopa, Urbaniak se svrstava među najinventivnije muzičare svog vremena. Najupečatljivijija Urbaniakova izdanja ipak su ona sa pevačicom Urszulom Dudziak, koja je i nakon razlaska sa njim ostvarila zavidnu karijeru, sarađujući, između ostalih, i sa Bobby McFerrinom, Gil Evansom, Archie Sheppom, Attilom Zoller, Florom Purim, Larry Coryellom i Lester Bowiem. Njene vokalize, sketovi i glas od pet oktava doneli su joj 1979. i titulu džez pevačice godine u izboru Los Angeles Timesa.

Titulu najvećeg virtuoza među svim ovim imenima nezvanično nosi Adam Makowicz. Veoma često su ga poredili sa Artom Tatumom – nakog što je legendarnog pijanistu 1957. čuo na programu Voice Of America, ovaj do tada isključivo klasično orijentisani muzičar počinje da se interesuje za džez. Makowicz 1962. svira sa sastavom Jazz Darings, a nakon toga je s kvartetom Zbigniewa Namyslowskog, kao pratnja verovatno najboljem poljskom vokalnom džez sastavu NOVI Singers, proputovao veliki deo sveta. Makowiczeva svirka inspirisana klasičnom muzikom (posebno Šopenom) s jedne, i velikanima Art Tatumom i Erroll Garnerom s druge strane, daje mu jedinstvenost u današnjem svetu punom virtuoznih pijanista.

Album Astigmatic Krzysztofa Komede, izbacio je 1965. u prvi plan alt-saksofonistu Zbigniewa Namyslowskog (do tada aktivnog u sopstvenom bendu Jazz Rockers). O veličini ovoga muzičara dovoljno govore reči našeg starog poznanika Willisa Conovera: „Kada sam prvi put posetio Poljsku, bio sam prilično nepripremljen za svirku poljskih muzičara, koja je bila na izuzetno visokom nivou. Namyslowski je bez dvoumljenja bio najbolji među njima. A glasanja evropske publike su pokazala da biti najbolji muzičar u Poljskoj znači biti među najboljima u svetu. On poštuje tri tradicije – džez tradiciju, poljsku, i svoju tradiciju. Svako ko je propustio da čuje Namyslowskog, propustio je jedinstveni izvor kreativnosti dvadesetog veka. Namyslowski je jednostavno gigant”

Džez je u Poljskoj početkom osamdesetih godina uglavnom stagnirao, i uz par novih imena mahom spavao na lovorikama uspeha muzičara iz prethodne decenije. Međutim, osnivanjem grupe Milosc 1988. u Gdanjsku otvoreno je novo poglavlje u istoriji poljskog džeza. Mlada grupa muzičara, na čelu sa gitaristom Ryszard Tymon Tymanskim, želela je da napravi nešto drugačije od onoga što se smatralo klasičnom strujom poljskog džeza. Muziku ovog benda Tymanski označava kao “yass”. Yass je bio konglomerat novog talasa, fri-džeza, aktuelnog roka, panka, teatra i poezije, koji je trebalo je da dovede u pitanje kreativnu vrednost dotadašnjeg poljskog džeza. Kroz grupu Milosc (Ljubav) početkom devedesetih su, između ostalih, put ka javnom priznanju pronašli i veoma talentovani pijanista Leszek Mozdzer, kao i saksofonisti Maciej Sikala i Mikolaj Trzaska.

Vodeći bendovi yass-struje su, osim Milosca (koji iza sebe ima pet izdanja, između ostalih i Not Two sa legendarnim trubačem Lesterom Bowiem), još i Kury, Loskot, Arythmic Perfection, Trytony, Diffusion Ensemble i Trupy, a vodeći muzičari pored pomenutih Tymanskog, Trzaske, Mozdzera i Sikale još i klarinetista Mazzoll, gitarista Tomasz Gwincinski i bubnjar Jacek Olter.

Poljski džez je oduvek crpeo, a i dan danas crpi inspiraciju iz muzike Frederika Šopena, koja je poljskom džezu uvek davala posebnu notu originalnosti. Bez obzira što se vokalna grupa NOVI Singers već 70-ih “poigravala” Šopenovim nasleđem (što je ostalo zabeleženo na pločama Novi Sing Chopin i Chopin Up To Date), tek je 1994. godine, na inicijativu izdavačke kuće Polonia Records, došlo do prvog veoma ozbiljnog tretmana muzike ovog velikana, i to na albumu Andrzeja Jagodzinskog – Chopin. Ovaj album je bio tek prvi u seriji izdanja na kojima je desetak muzičara tretiralo Šopenova dela kao džez standarde, na indirektan način pokušavajući da njegovu zaostavštinu prezentuju široj publici. Šopenovom muzikom se danas temeljno bave Andrzej Jagodzinski (koji se od 1994. skoro u potpunosti bavi Šopenom i od tada je uradio džez obrade mnogih njegovih etida, mazurki, poloneza, valcera, i preludija), Leszek Mozdzer i Wlodzimierz Nahorny.

Aktuelni trenutak džeza u Poljskoj reflektuje se kroz raznovrsnost i šarolikost koju je demokratska i ekonomska stabilnost donela zemlji. Iako je odavno (u konkurenciji pop/rok muzike) izgubio status omiljenog muzičkog izraza, džez u Poljskoj, zemlji koja je u novijoj istoriji prošla kroz nebrojene političke, ekonomske i društvene nedaće, ima veću tradiciju i popularnost nego u mnogim razvijenijim i bogatijim zemljama. Ako se kao primer uzme bivša velika Jugoslavija, činjenica je da ondašnja jugo-scena, uprkos mnogo većoj toleranciji prema produktima zapadnog sveta, nije imala niti snagu, niti autentičnost, a ni kvalitet prisutan u Poljskoj, uprkos potencijalu famozne „slovenske duše“.

Poseta džez klubu u Poljskoj i dalje je doživljaj koji se ne zaboravlja tako lako. Danas se na klupskoj sceni neguju različiti pravci, od nove struje, zastupljene u brojnim varšavskim klubovima kao što je Jazzgot, gde je prisutan avangardni, krajnje improvizovani pristup, sa otvorenim uticajima kraut-roka i drum’n’bassa, do brojnih festivala na kojima se i dalje neguje „tradicionalan“ (ukoliko džez sviran u Poljskoj može uopšte da se podvede pod ovu etiketu) pristup.

Ovaj naizgled obiman presek istorije poljskog džeza ostavio je mnoge teme nedirnute i mnoga imena nepomenuta. U svakom slučaju, upuštanje u avanturu zvanu Polski jazz preporučljivo je za svakog ko je žedan kreativnog impulsa u muzici, a slikovita evolucija džeza u Poljskoj je dodatni izazov i razlog da se barem zagrebe po ovom jedinstvenom fenomenu u istoriji moderne muzike.

 Esencijalni albumi poljskog džeza:

Andrzej Kurylewicz Quintet – Go Right (1963)

Zbigniew Namyslowski – Lola (1964)

Krzysztof Komeda Quintet – Astigmatic (1965)

Andrzej Trzaskowski Sextet – Seant (1966)

Novi Singers – Bossa Nova (1967)

Jerzy Milian – Baazaar (1969)

Tomasz Stanko Quintet – Music for K (1970)

Jan Ptaszyn Wroblewski / Wojciech Karolak – Mainstream (1973)

Studio Jazzowe P.R. – Sprzedawcy Glonow (1973)

Zbigniew Namysłowski – Winobranie (1973)

Michal Urbaniak – Fusion (1974)

Zbigniew Seifert – Man of the Light (1976)

Extra Ball – Birthday (1976)

Laboratorium – Modern Pentathlon (1976)

Sun Ship – follow Us (1979)

Marek Blizinski – The Wave (1981)

Bartkowski / Karolak / Szukalski – Time Killers (1984)

Reportaz – Reportaz (1987)

Tie Break – Tie Break (1989)

Andrej Jogodzinski Trio – Chopin (1993)

Leszek Mozdzer – Chopin: Impressions (1994)

Milosc – Not Two (1995)

Mazoll & Arythmetic Perfection – A (1995)

Tomasz Stanko – Litania (1997)

Skalpel – Skalpel (2004)

Adam Pieronczyk Trio – Live in Berlin (2006)

Aga Zaryan – Picking up the Pieces (2006)

Simple Acoustic Trio – Lullaby For Rosemary (2001)

Izvor dodatnih informacija: http://www.polishjazz.com/

(kraj feljtona)

Polski jazz (1) : Začeci

Polski jazz (2) : Izlazak iz podzemlja

Polski jazz (3) : Krzysztof Komeda