By 
Kakva je trenutna situacija s tvojim bendom Iswhat?! ? Bilo je dosta personalnih promena u bendu tokom poslednjih par godina. Koja je trenutna postava?
Stalnu postavu činimo ja (bitovi, vokali, bitboksovanje), Jack Walker (saksofon, flauta) i Brant Olds (bas). U poslednjih nekoliko godina hteli smo da isprobamo i malo drugačiji pristup na koncertima, tako da u 95 posto slučajeva imamo i bubnjara, najčešće Hamida Drakea. Veoma često s nama nastupa i saksofonista Cocheme’a Gastelum. On je sjajan muzičar koji dobro razume Jackove pesme, fraziranje i filing. Još jedna kul stvar u vezi Gasteluma je to što dobro poznaje tradiciju, ali ga to nimalo ne sputava. Takođe, odlično uklapa elektronske efekte sa sviranjem saksofona. Ponekad imamo i gostujuće DJ-eve, repere, duvače ili bitboksere.
Na prethodnom izdanju The Life We Chose napravili ste iskorak ka strukturisanijim aranžmanima, s manje slobodne improvizacije. Šta možemo da očekujemo od vašeg najnovijeg izdanja?
Naša nova ploča se zove Big Appetite, i to je definitivno naš najbolji album do sad. Melodije, ritmovi i stihovi su veoma zanimljivi. Album se trenutno prodaje samo u Francuskoj, Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj, a uskoro će se pojaviti i u još nekim evropskim zemljama. Big Appetite je zabavna i snažna ploča…bavi se glađu i požudom, na ličnom i globalnom nivou. Deo pesama je o našoj gladi za ljubavlju, saosećanjem i pažnjom, koja se manifestuje kroz potrebu za domom. Druge govore o pohlepi i genocidu, koje uzrokuje čovečanstvo inficirano ovim virusima…zanimljiva ploča. U Francuskoj je prošla dosta dobro.
Kako si se povezao sa Archie Sheppom?
Upoznao sam ga 2005. godine za vreme džez festivala u Londonu, kada sam bio na turneji s Roy Nathansonovim bendom. Archie Shepp je takođe nastupao tamo, u duetu sa Tom McClungom. Sećam se da je gospodin Shepp bio veoma kul i ljubazan, nakon što je odsvirao i otpevao uzbudljiv set balada na koncertu. Ostali smo u kontaktu putem e-maila tokom narednih par godina, nadajući se da će nam se nekako ukazati šansa da zasviramo zajedno i gotovo da sam odustao, sve do proleća 2007. godine, kada smo bukirali datume za jesenju turneju sa saksofonistom Oliverom Lakeom. Jedan od promotera nas je pitao da li bismo nastupili sa Archie Sheppom na koncertu koji nam je zakazao…nema potrebe da posebno ističem kako sam odgovorio. Koncert je bio sjajan. Taj nastup je kasnije postao album Phat Jam In Milano. U januaru sledeće godine Archie me je pozvao da mu se pridružim na pariskom koncertu sa Chuck D-jem, pa smo kasnije postali i dobri prijatelji. On je odličan mentor, pun je interesantnih priča i istorijskih lekcija, a ima i veoma moderan smisao za humor. Na poslednjoj zajedničkoj turneji imao sam utisak da je iz večeri u veče sve vatreniji, i kao pevač i kao saksofonista.
Vrhunac koncerta u Milanu je Ill Biz, u kojoj na veoma eksplicitan način kritikuješ George W. Busha. U poslednjih nekoliko godina veliki broj američkih muzičara je našao za shodno da napravi neku pesmu ili javni istup protiv bivšeg američkog predsednika, ali kao da niko ne registruje da SAD decenijama vodi praktično istu politiku, naročito na spoljnom planu.
Slažem se s tobom u potpunosti…ali pesma Ill Biz je, zapravo, mnogo više uperena prema Bushu senioru. On je bio institucija i pre nego što se uselio u Belu Kuću, o čemu je naširoko pisao novinar Gary Webb. Njegovi zapisi najbolje pojašnjavaju o čemu se zapravo radi u ovoj pesmi. U suštini, svet je platio cenu zato što je ignorisao prvu od dve zmije…ali da, pohlepa za moći je problem koji se definitivno ne može vezati samo za jednog predsednika.
Kakav je tvoj utisak o dosadašnjoj vladavini Baracka Obame? Primećuješ li suštinsku razliku između njega i prethodnih američkih predsednika?
Zaista se nadam da sadašnji predsednik želi da napravi promenu koju nam je prodao na izborima. Takođe se nadam da je dovoljno pametan da ne doživi sudbinu naznačajnijih javnih ličnosti koje su se, tokom istorije čovečanstva, usudile da promene ustaljeni poredak. Vreme će pokazati da li je Obama zaista spreman za nešto novo ili je samo deo predstave, u kojoj će pomoći da se izrežira još neka ružna scena. Ali ne može se pobeći od činjenice da je ovo zaista velika predstava, a do sada je previše ljudi je bilo nasamareno misleći da svetom upravljaju lideri koji rade u korist čovečanstva.
Kako komentarišeš najnovije vesti o slanju dodatnih američkih trupa u Avganistan?
Američka vojska ratuje zarad interesa multi-bilionerskih kompanija, kao i uvek…čak i nakon svakodnevnih izveštaja o snabdevanju naftom i gasom, Amerikanci se ponašaju kao da ne vide šta se dešava. Ljudi u zemljama koje su SAD napale su nezamislivo siromašni…a odakle onda nabavljaju oružje? Od čega prave projektile? Kao i ostale siromašne države – sarađuju sa bogatim zemljama koje ih snabdevaju, oružje se ne pravi samo od sebe.
Obrni-okreni, ovi napadi, ratovi, kampanje, kako god ih političari ili ljudi laki na obaraču zvali, jednostavno su pogrešni. Bio sam veoma razočaran kada sam čuo da Obama nastavlja istu igru. Pretpostavljam da ćemo, ako je imalo drugačiji od prethodnog predsednika, to tek videti u budućnosti. Ali trenutno uopšte nisam zadovoljan razvojem situacije.
By 
