Poljski sastav Robotobibok bio je jedan od najinteresantnijih elektro-džez bendova u Evropi sredinom prve decenije 21. veka. Brži od Nilsa Pettera Molværa, snažniji od Jaga Jazzista, okrenuti retro-futurizmu i zvukovima analognih sintisajzera, kompleksni koliko i zabavni…sve dok njihova diskografska aktivnost nije usahla, koncerti postali proređeni, da bi pre dve godine bend zvanično prestao s radom.

Na krhotinama nekadašnjeg kvarteta ostao je usamljeni dvojac: bubnjar Kuba Suchar i trubač Artur Majewski. Dohvatili su se svojih akustičnih instrumenata i ponešto elektronike (minimoog, sempleri), te krenuli u novu avanturu pod imenom Mikrokolektyw. Kako sami vele, sviraju pod uticajem Dona Cherryja, Eda Blackwella i Maxa Roacha, a poslednjih par godina nastupaju kao gosti raznih postava Roba Mazureka (Exploding Star Orchestra, Sao Paulo Underground). Stoga nije čudno da su postali potpisnici čikaškog izdavača Delmark, koji objavljuje i razna Mazurekova izdanja. Štaviše, postali su prvi avangardni džez bend iz Evrope koji je snimio album za ovu kuću!

Minimalistička instrumentalna postava snažno asocira na Chicago Underground Duo i njihovo umešno prevazilaženje tradicionalno shvaćenih kapaciteta dueta u džezu. Za razliku od čikaških kolega, Mikrokolektyw ne pravi mnogo ekskurzija u ambijentalu već se drži dinamičnih aranžmana, bilo da odlazi u furiozni brzi tempo s lepim melodijama ili avangardne krosovere.

Poljaci su osobeni i po zanimljivoj upotrebi proto-elektronike, koja slušaoce odvodi u neobične imaginarne svetove: Kubu i Artura možete zamisliti kao protagoniste naučno-fantastičnih filmova iz sedamdesetih, koji u dalekom svemiru odmaraju uz rustične instrumente svojih pređašnjih života i “najnovije” visokotehnološke naprave. Već u sledećem trenutku, to će biti ekstravagantna muzika za video igrice sa Komodora i Amige, ili soundtrack za crtani film u kome dvojica “ludih naučnika” prave ubitačnu hemijsku smesu kojom će pokoriti čitav svet.

Vratimo li se za trenutak u nešto manje uzbudljivu realnost, muziku Mikrokolektywa možemo opisati i kao visokoproducirani miks živih i elektronskih instrumenata, gde ritmovi bubnjeva i potmuli basovi stvaraju snažnu podlogu za uglavnom veoma melodične trubačke linije. Ovde neće biti previše prostora za ređanje solističkih deonica, koliko za maltene refrensko ponavljanje centralnih tema ili za promišljeno građenje tenzije, te stvaranje dramatične atmosfere.

Tada je bend i najupečatljiviji, naročito u numerama Tiring Holiday i prigodno naslovljenoj Casio, vođene Kubinim ritmovima i enigmatičnom trubom. Zanimljiva je i Tar Man sa analognim sintom u prvom planu, kao i Attention! sa sitnim vezom bubnjeva preko kojih Artur nabacuje razigrane trilere s etno šmekom…uprkos limitiranim tehničkim mogućnostima, poljskom dvojcu ne ponestaje ideja.

Mikrokolektywu nedostaje raskoš i poletnost Robotobiboka, ali i dalje se može podičiti autentičnim zvukom, negde između evropske i američke vizije mešanja džeza i elektronike. Već za par meseci stiže i novo, koncertno izdanje benda, na kome Artur i Kuba najavljuju nešto akustičniji ugođaj. Tada ćemo imati još kompletniju sliku o potencijalu ovog neobičnog sastava.

 

 

Kuba Suchar – bubnjevi, elektronika

Artur Majewski – truba, elektronika

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.