Ilia Belorukov: Svaki zvuk može biti muzika

Multiinstrumentalista Ilia Belorukov, iz Sankt Petersburga u Rusiji, jedan je od ne toliko malobrojnih muzičara i kulturnih aktera koji su usled posledica rata u Ukrajini promenili prebivalište i obreli se u Srbiji. Dok se u Beogradu već ređa niz novih festivala i koncerata sa akterima iz domena alternativne i avangardne muzike (Changeover, Horizontalika, nadolazeći Fields), a koje organizuje i dobroj meri posećuje ruska emigracija, Ilia Belorukov je poprilično aktivan na novosadskoj umetničkoj sceni. Pisac ovih redova zapazio ga je krajem prošle godine na otvaranju izložbe Milky Way u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine kada je izveo jedan zvučni performans, odnosno improvizaciju na saksofonu.

Belorukov će biti jedan od aktera Festivala-u-Opoziciji u Novom Sadu (8-11. jun, KC Lab), događaju koji kombinuje impro-sešne i promišljanje o zvuku i improvizaciji kroz niz govornih programa. Dan ranije, 7. juna će nastupiti u beogradskom KC Rex sa švajcarcima Gaudenzom Badruttom i Jonasom Kocherom, još dvojicom improvizatora koji će takođe biti gosti i učesnici novosadske manifestacije.

Od tvog dolaska u Srbiju prošle godine, bio si veoma aktivan ne samo na muzičkoj/improvizatorskoj sceni, već i na sceni savremene umetnosti u širem multidisciplinarnom kontekstu. Da li si imao prethodne kontakte u Srbiji ili si svoj rad ovde započeo „od nule“? Kako se osećaš u Novom Sadu tokom poslednjih meseci, kako generalno, tako i u pogledu muzike i stvaranja umetnosti?

Imao sam nekoliko kontakata pre dolaska u Novi Sad i još uvek sam zadivljen kako je sve to funkcionisalo. Svirao sam ovde 2011. godine u sklopu koncertne serije Improstor i tada sam imao kontakt sa organizatorom, Vladimirom Raškovićem. Preko interneta sam upoznao Marinu Džukljev, pijanistkinju, i tokom godina kovida smo razmišljali kako bi bilo sjajno da sviramo zajedno jednog dana, a taj dan je iznenada došao kada smo najmanje očekivali.

Upoznao sam Zorana Pantelića iz kuda.org u septembru 2022. godine u Švajcarskoj i on je odigrao veliku ulogu u mom dolasku u Srbiju. Bio je jedna od prvih osoba koja je pitala da li može na neki način da pomogne nakon što smo svi pročitali vesti o mobilizaciji u Rusiji. Sada sarađujem sa svima njima i upoznao sam druge ljude koji takođe pomažu i zajedno radimo.

Imam zanimljiv osećaj da je Novi Sad prilično sličan Sankt Petersburgu, samo je razmera mnogo manja. Miran je, život nije toliko brz kao u prestonicama, oba grada odlikuje bogata kulturna prošlost. Inače, cela situacija je još uvek veoma nova za mene i moju porodicu. Životni stil je drugačiji i prilagođavamo se tome, potrebno je vremena.

Na koji način ćeš se predstaviti tokom Festivala-u-Opoziciji u Novom Sadu?

Uključen sam u jednu diskusiju o audio inženjeringu, a kao muzičar ću svirati i pokušati da  uspostavim veze između muzičara i drugih učesnika. S obzirom da volontiram u kuda.org, pomogao sam u kreiranju celokupnog programa i obaviću neke organizacione zadatke.

Glavni cilj je da podstaknemo diskusiju, ne samo među učesnicima, već i sa publikom. Pokušaćemo da pronađemo odgovore i postavimo više pitanja koja svakog od nas mogu odvesti do novih otkrića. Svako veče ćemo imati muzičke sešne na kojima će se stvarati saradnje na licu mesta. Uzbuđen sam što ću upoznati nove ljude, deliti iskustva i svirati, naravno.

Ovaj događaj se odvija oko „zvuka“, ne nužno u muzičkom smislu. Kako se odnosiš prema ovoj temi i šta za tebe znači zvuk?

Kao što znamo, svaki zvuk može biti muzika. Lično, uvek prvo razmišljam o zvuku, a zatim o kontekstu u koji mogu da ga smestim. Iz toga može da nastane muzika.

Tvoj primarni instrument je saksofon. Da li si u startu imao možda neka iskustva u džezu? Kakav je bio tvoj odnos prema improvizaciji kada si počeo da nastupaš javno?

Učio sam saksofon samo u muzičkoj školi. Bila to klasična akademska muzika. Nikada nisam svirao džez, a nakon završetka škole već sam bio zainteresovan za slobodnu improvizaciju. Došao sam do toga slušanjem. Svoje korene vidim u slušanju i analiziranju snimaka, od klasičnog roka i progresivnog metala do savremene akademske muzike i terenskih snimaka. John Zorn i Tzadik su bili jedna od mojih prvih veza, a nakon toga sam otkrio Dereka Baileyja i Evana Parkera, i tako dalje. Nakon nekog vremena sam počeo da razmišljam –  zašto ne bih pokušao da sviram i pronađem nešto što mogu dodati bogatom nasleđu improvizovane muzike. Zvuči malo pretenziozno i pomalo kao utopija, ali i dalje pokušavam to da uradim.

Kako si razvijao svoj zvuk i ideje o muzici orijentisanoj više prema „čistoj“ improvizaciji i razmišljanju van granica žanrova?

 Od samog početka sam pokušavao da pronađem mesto za elemente slobodne improvizacije u različitim žanrovima. Dosta sam sarađivao sa metal/hardkor, noise/post-rok, elektronskim muzičarima, kompozitorima akademske muzike i umetnicima iz drugih umetničkih pravaca (ples, pozorište, pesnici, slikari). Sve to iskustvo iz različitih žanrova koristim u kontekstu čiste improvizacije, gde sa slobodom dolazi i mnogo okvira, samo drugačijih. Druga poenta je da radije istražujem područja između poznatih teritorija i pokušavam da sebe izazovem kako bih dobio nove, sveže ideje.

Kako danas posmatraš saksofon kao instrument i na koji način razmišljaš o njegovom zvuku?

Saksofon u improvizovanoj muzici je jedan od najpopularnijih instrumenata, i mislim da je razvoj tehnika gotovo završen, teško je dodati nešto novo ovom nasleđu. Ali ono što me ohrabruje jeste način korišćenja zvukova u različitim kontekstima, pronalaženje iznenađenja za sebe i za slušaoce. Koristim samo alt saksofon o ova ograničenost me tera da dublje razmišljam o istraživanju određenog instrumenta.

Takođe sviraš sintisajzere i izvodiš elektronsku muziku – šta voliš u ovom segmentu sopstvenog rada i eksperimentisanja?

Elektronika je bila deo mojih interesovanja od samih početaka, kao i manipulacija zvukom. Recimo da je sve počelo sa jednostavnim diktafonom i hi-fi sistemom mog oca, a kasnije su došli osnovni „eksperimenti“ sa fx procesorima za gitaru i softverom za računar, zatim rad sa laptopom kao procesorskom jedinicom za zvuk saksofona, nakon toga čisti elektronski uređaji, a sada je to uglavnom prenosivi modularni sintisajzer. Takođe, tokom svih ovih godina radim kao inženjer za miks i master, što mi takođe pruža veštine i znanje o zvuku i kako on može da funkcioniše.

Poslednjih godina sam razvio „brzo“ sviranje na sintisajzeru, nalik sviranju na akustičnim instrumentima. To nije tako jednostavno, jer koristim dosta fidbeka i neizvesnosti u povezivanju (patching) instrumenta, i u jednom trenutku sintisajzer postaje pravi muzički partner, može se samostalno ozvučiti bez moje akcije. To me čini znatiželjnim u pogledu saradnji, kada treba da kontrolišem šta se dešava unutar sintisajzera i reagujem na zvukove drugih muzičara.

Možete li nam reći nešto više o improvizacijskoj sceni u Sankt Peterburgu i u Rusiji? U Srbiji smo mnogo više povezani s zapadnim scenama, pa je avangardna muzika iz ovog dela Evrope još uvek nedovoljno istražena.

Scena improvizovane muzike nije toliko velika u Rusiji i nemamo značajnu tradiciju ove vrste muzike. U osamdesetim godinama bilo je nekoliko ljudi koji su bili pod uticajem zapadnih muzičara iz prethodnih decenija, ali devedesetih godina je bilo veoma teško i razvoj scene nije bio moguć.

Početkom 2000-ih scena je počela ponovo da raste i u jednom trenutku smo zaista imali mnogo aktivnosti ne samo u Sankt Peterburgu i Moskvi, već i u drugim velikim gradovima. Pre februara 2022. godine sa zadovoljstvom sam primetio da sve više muzičara počinje da svira u inostranstvu, a takođe i više stranih umetnika dolazi u Rusiju. Uvek sam želeo da stvaram i održavam te veze između muzičara s obe strane, i zato sam organizovao koncerte – i dalje imam izdavačku kuću Intonema. Naravno, sada je sve to uništeno…

Festival-u-Opoziciji sebe određuje kao anti-festival. Šta misliš o takvom konceptu i na čemu bi trebalo da bude fokus kod ovakvih događaja?

Mi kao muzičari uvek pokušavamo da govorimo uz pomoć instrumenata i njihovih zvukova. Ljudi iz kuda.org rade vrlo važne stvari koje se u većini slučajeva zaobilaze: diskusije i razmišljanja o tome kako muzika, zvuk i improvizacija mogu da funkcionišu ne samo u kontekstu muzike, već u širem smislu, u socijalnom kontekstu i životu.