By 
“Hawkins je dominirao u svakom društvu i uvek vodio igru; Young je jedino želeo da ispriča svoju priču. Beanov moćan i raskošan ton se obrušavao na slušaoca kao ekspresni voz; Prez je oprezno tražio pravo osećanje i duvao lake i vazdušaste zvuke. Kraj su obojica dočekali kao ruine: Lesteru je ostala samo ljubav, Colemanu gnev i gorčina. Obojica su još uvek među deset najboljih od svih koji su ikad svirali tenor saksofon”, navodi se u promo saopštenju.
Predavanje je sa video projekcijama.
Govori: Mićun Ristić
By 
