koncerti

6.02.2015.

The Jazz All Star Trio: Pobeda na iskustvo

Rutinirano izvođenje bilo je dovoljno da oduševi prisutnu publiku u krcatom Kolarcu

Mesto: Kolarac, Beograd / Datum: 04.02.2014. / Foto: Filip Filipović / Video: Jazzin TV

kolarac (12 of 13)

 

Richard Galliano je umetnik mediteranskog i liričnog senzibiliteta, koji svojom zastupljenošću i svestranošću zauzima istaknuto mesto prve harmonike svetske džez  scene. Njegovi nastupi u raznim sastavima programski variraju od Mozartovih kompozicija, preko muzike čiji je autor Nino Rota, do albuma sa izvođenjem Bacha, Edith Piaf, Piazzolle i Vivaldija…

Datum koncerta se poklopio sa godišnjicom otvaranja Kolarca – tačno 83 godine ove kultne koncertne sale. U skladu s tim, a i sa reputacijom gostujućeg trija iz Francuske, sala je bila dupke puna, sa sve okupiranim drvenim stepeništem na balkonu. Galliano je zapravo našoj publici bio i glavni razlog da kupe karte za ovaj koncert, s obzirom na to da je na  dosadašnjim beogradskim nastupima uvek bez problema punio salu. Druga dva člana ovog trija, poznati francuski muzičari Didier Lockwood (violina) i Sylvain Luc (gitara) , našoj publici su bili ipak pre svega dobrodošli prateći gosti.

 

kolarac (6 of 13)

 

Posle uvodne Gallianove kompozicije „Fou Rire“, Lockwood je čestitao rođendan Kolarcu, i najavio kompoziciju Sylvaina Luca koja je imala potencijal veoma prijatne balade. Međutim, ostala je na nivou navežbanog uvoda i kraja, koji efektno zatvara isforsiranu improvizovanu celinu. Mogla je na koncertu da se uoči i tendencija trija da gotovo savršeno navežbano izvode isključivo završetke svake kompozicije. Istakle su se Lockwoodova „The Kid“ sa rok prizvukom , kao i Gallianova „Spleen“ na akordini.

kolarac (13 of 13)U većini kompozicija, Luc je bio najzaposleniji, čas svirajući walking bass, čas komping, čas virtuzna arpeđa, sola,… Pošto je naveo da je ovo prvi put da svira sa Richardom i Didierom, koji su do sada u ovoj instrumentalnoj formaciji svirali sa Birelijem Lagreneom, delovalo je kao da ovaj gitarista i dalje pronalazi načine na koji će u određenim momentima učestvovati u repertoaru trija. Najpre ga je izdvojila njegova solo tačka, koja je bila jedan od najsvetlijih momenata koncerta. Sylvain  je, koristeći alternativni štim na gitari, izveo kompoziciju-improvizaciju sa dosta klasičarskog uticaja, i zaista na maestralan način osvojio publiku.

Ipak od tri solo tačke, publika je najburnije nagradila aplauzima i ovacijama Galijana koji je odsvirao “La valse a Margaux”, romansirani valcer u kome nema promašaja. To je zvuk koji auditorijum želi da čuje od Galliana: skladna, pitka i besprekorno izvedena mešavina tanga, džeza i klasične muzike. Lockwood je tokom koncerta uglavnom svirao teme unisono sa Gallianom i soloe u gipsy jazz maniru, ala Grapelli. Kada nije svirao, ponekad je prstenom desne ruke ili gudalom pravio ritmičke zvuke na violini kao pratnja.  Galliano je delovao veoma rutinirano i čini se da se davao tačno onoliko koliko treba, više koncentrisan na čitanje tema i harmonija sa notnih papira, sve uz veoma dopadljivo, gotovo hipnotičko njihanje poput nekakvog plesa sa harmonikom.

Zvanični deo koncerta završen je uvek rado prihvaćenim Piazzollom – „Oblivion“, kome je ipak nedostajalo neophodne strasti i dinamičkih nijansiranja, bez kojih je doživljaj poznate melodije ipak bio bleđi od priželjkivanog.

 

kolarac (11 of 13)

 

Bis je, posle frenetičnog aplauza više nego zadovoljne publike, bio poslastica za deo auditorijuma koja voli stari hit “Les Feuilles Mortes” – Jesenje Lišće. Uobičajen aranžman i predvidiva interpretacija, uz nabijene improvizacije, doživela je neočekivano zanimljiv završetak u kojem su instrumenti na vanredan način imitirali ljuljanje broda na talasima, uz zvuke galebova koje je oponašao Lockwood. Uz ove poslednje zvuke na koncertu, publika je glasnim pljeskom i izjavama oduševljenja ispratila francuski čamac sa tri putnika.

Koncert “The Jazz All Star” trija izazvao je opravdano zadovoljstvo kod većine slušalaca, koji su tokom 90 minuta uglavnom uživali u vrlo gustim i sadržajnim improvizacijama i sjajnim vladanjem instrumentom svakog od trojice Francuza. Ipak, bilo je i praznog hoda, u kome se osetilo da je ovaj trio nategnuto izašao na koncertni podijum posle ipak premalo vremena da se repertoar na pravi način osmisli i navežba. Da, i ovakvim velikanima potrebno je određeno vreme i zajednički rad kako bi izgradili koncertni repertoar, u skladu sa svojom velikom reputacijom i nesumnjivim talentom i muzikalnošću.

 

 

Tagovi: , , ,



Jedan komentar "The Jazz All Star Trio: Pobeda na iskustvo"

  1. Uroš каже:

    Sve slažem sa autorom!
    Galijano i Lokvud su bili standardno dobri, bez eksperimentisanja, a i bez posebnog elana i želje- tako mi je malo izgledalo. Čak mislim da i Lokvud nije morao onolko da koristi violinu kao perkusivni instrument, neretko nije imalo smisla. Za gitaristu nisam čuo ranije, a on mi je bio najzanimljiviji u sastavu, možda baš zbog raznovrsnosti koje kritičar pominje, ali i zbog koncentrisanja na muziku (a ne samo na virtuozne solaže ‘Uf kako je brz, kako dere ovu gitaru’) i na ‘celinu slike’, što se najbolje videlo u njegovoj solo kompoziciji.
    Jedan fin koncert, uz zadršku i podsećanje da ipak nije dovoljno samo da se vrhunski muzičari skupe na sceni i zasviraju.

Оставите одговор

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.