recenzije

20.03.2013.

Iva Bittova: Fragments (ECM/One-HiFi)

Sabor ptica u staklenoj ECM bašti

Na prvi pogled ne vidimo ništa neobično u činjenici da je Iva Bittova snimila svoj prvi ECM solo album. Ovaj izdavač je nadasve poznat po jakim i upečatljivim autorkama koje otuđuju glas od tradicije/a zapadnjačkog pevanja da bi prigrlile vokalizujuće ekscese, fonemske hibride i  rastrzanost između folklora i lične mitologije  (Meredith Monk, Tamia, a nedavno i Savina Yannatou), ne štedeći pritom cvrkute i grlene uzdahe koje oktave više.

“Fragments“ kao da su opet delići Bittovinih snova. 12 vinjeta za glas, violinu i kalimbu osciliraju u žanrovskom međuprostoru folka, slobodne improvizacije i moderno klasičnog idioma, i delikatne su uspavanke koje peva mesečar, balansirajući između svojih vizija i zakona gravitacije ECM studija. Posle nešto temeljnijeg preslušavanja, primećuje se da je pod rediteljskom palicom Manfreda Eichera donekle otupela oštrica primalnog i primitivnog poriva umetnice koja dočarava svoje stvaralaštvo pretežno kroz neverbalni zanos, u dosluhu sa demonima svog unutrašnjeg bića, no i onima koji dolaze iz kolektivno nesvesnog. Umesto njene večito drhtave muzičke persone ovde imamo reverberaciju jedne kosmogonijske energije, fragmentarnu refleksiju na ženu šamana čije su se magijske inkantancije sada svele na lirske poeme i šaputanja bez krik(ov)a.

Još od njenih ranih soloa (poput „Ne Nehledej“) kao i na izvođenjima uživo, Bittova je uvek pokazivala veliku umešnost u ponovnom rađanju ptice Feniks, kameleonski širila vokabular i granice zasenjivanja često i u okviru iste kompozicije. Čak i kada je delovalo da će težnja za ekstremnijim eksperimentisanjem („histerija“ koju su učitavali njeni  nepoštovaoci) preuzeti kormilo, fluidnija i intuitivnija folkerska ekstaza je minirala stvari dovoljno da i neavangardistička publika može da uživa u njenim performansima. Ona ne stvara da bi kršila pravila ili prodavala dadaističke jeftine trikove već da bi se otiskivala i osluškivala u liberatornom dosluhu sa svojom (introvertiranom) suštinom, a kao i kod LaDonne Smith upravo njena violina je taj dvojnik i odraz u ogledalu, mitološki provodnik za vibracije i rezonantne frekvencije između dva sveta.

Violina i suptilna kalimba i ovde svetlucaju, ali više lampionskim sjajem, a elegantnost i smernost fragmenata biva povremeno razbijena, kao na „III“ ( interpretacija pesme Gertrude Stein) i „XI“, varijaciji na klasičnu temu sa prvog albuma („Dance of the Vampires“), opet lepoj i koloritnoj ali izvedenoj sa manjim emocionalnim zamahom. Posmatrajući širu sliku, zaključićemo da se estetika Bittove i somnambulni koncept i senzibilitet na „Fragments“ možda i ne preklapaju manje nego što je to slučaj sa stilskim odrednicama ECM-a i ovim albumom. Bez obzira koliko razblaženo Bittova treniranom uhu ovde delovala, „Fragments“ su ipak svedočanstvo o jednoj zreloj umetnici koja se trenutno nalazi u stadijumu tranzicije,  stremeći ka nekim potencijalno misterioznijim teritorijama.

 

 

Muzičar: Iva Bittova – glas, violina, kalimba

Numere: Fragments I-XII

 

Tagovi: , , , ,



Оставите одговор

*


*