By 
Uriju Caineu se nikako ne može osporiti da je aktivan – komponuje po ugovoru za renomirane orkestre, gostuje na vodećim džez i klasičarskim festivalima, pravi turneje sa muzičarima podjednako sklonim eksperimentu, kao što su John Zorn, Don Byron ili Dave Douglas. Međutim, poseban odeljak u njegovom delovanju pripada neobičnom triju Bedrock, koji na krajnje uvrnut način miksuje džez, gospel, soul, drum’n’bass, fank, noise, dens i haus, i to tako da proizvod zvuči istovremeno i retro i futuristički. Za minhensku izdavačku kuću Winter&Winter je američki pijanista/klavijaturista u poslednjih 15 godina snimio čak 20 albuma, a među njima su i tri postavke Bedrock, koju pored Cainea čini i ritam sekcija gitariste Waynea Krantza – basista Tim Lefebvre i bubnjar Zach Danziger.
Nostalgija za fankom, soulom i džez-rokom sedamdesetih i opsednutost SF entuzijazmom osamdesetih nastavljaju se tamo gde je poslednje izdanje ovog benda Shelf-Life stalo pre pet godina. Doduše, ovaj put još uvrnutije, idući često u krajnosti koje se slobodno mogu okarakterisati kao groteskne. Baš onako kako od jednog muzičkog ekscentrika kao što je Caine svi i očekujemo.
Plastic Temptation donosi 18 kompozicija koje retko prelaze pet minuta, tako da bi neke od njih teoretski mogle da imaju i radijski život. Međutim, Caine potpuno svesno odustaje od takvog koncepta, tako da i materijal sa uslovno rečeno hitoidnim potencijalom zalazi u teritorije koje bi retko koji komercijalni radio hteo da promoviše na svojim talasima.
Za razliku od prethodnog izdanja Shell-Life, gde je vrvelo od gostujućih muzičara, Plastic Temptation je strukturalno znatno skromniji. Ionako višeslojan zvuk benda ovom prilikom upotpunjuju pevačica Barbara Walker (koja, kao i sam Caine, dolazi iz Filadelfije) i diskretno zastupljena perkusionistkinja Elizabeth Pupo-Walker.
Uvodna Overture adekvatno najavljuje u kakvu se bizarnu avanturu upušta potencijalni slušalac. Masni gruv basa i bubnja neprimetno prelazi u Prelude For Sheldon, solidni gruv vođen Cainovim Rhodesom i Lefebvreovim basom. Kompozicije se stapaju jedna u drugu, tako da smo neprimetno već u sledećoj – Noid, koja bi slobodno mogla da se opiše kao evolucija džangl-bita: inteligentni gruvovi i elektronski efekti koji zvuče organski. Malo iznenađenje svojim fank i soul šmekom donose vokalne numere Roll With It i Till You Come Back To Me, ali ni takvi okviri ne sputavaju Cainea i ekipu da eksperimentišu sa zvukom i strukturom kompozicije.
Emocije, virtuoznost i humor ruku pod ruku mogu se čuti u Mayor Goldie, a kiborg-tehno Riled Up je vrhunac umešnosti Cainea i ekipe u sintezi elektronskog i organskog. Svoje afinitete prema latino-zvuku Caine iskazuje kroz komad Lemonana Vasconcelos, omaž kultnoj ličnosti brazilske moderne muzike Naná Vasconcelosu.
I pored toga što je Plastic Temptation svojevrsni miks najrazličitijih stilova i uticaja, ovaj album uspeva da opstane kao koherentna celina, i to jedino zahvaljujući geniju Cainea i njegovih pratilaca, koji su, i pored svoje neobuzdanosti, itekako u stanju da drže konce u svojim rukama. Bedrock je bend koji se ne interesuje mnogo za konvencionalne definicije pojma „dobar ukus“, zna da bude kičast i preteran, ali u takvoj pretencioznosti upravo leži njegova unikatnost. Preporuka za sve one koji misle da su u stanju da svare uvrnuti humor Caina i družine.
Uri Caine – klavijature
Tim Lefebvre – bas, gitara
Zach Danziger – bubnjevi
Barbara Walker – vokal (4,8)
Elizabeth Pupo-Walker – udaraljke
By 
