By 
Big bend, duo, različiti sastavi trija (u kombinaciji sa gitaristom i bitbokserom, sa basistom i bubnjarem), mini simfonijski orkestar, solo. To je presek karijere finskog pijaniste Iiro Rantale. Pritom je čak 18 godina svirao u luckastom triju “Töykeät” koji je neprestano žanrovski vrckao. Zatim je potpisao ugovor sa ACT-om i kao da se stilski “smirio” – pogotovo sa odličnim solo debijem “Lost Heroes” (2011) za tu izdavačku kuću. Potpao je pod uticaj (ili je uvek tu i pripadao) romantika iz ACT-a kao što su Lars Danielsson, Leszek Możdżer…
Međutim, Rantala ne može da nas ne iznenađuje – i pred nama je album “Anyone With A Heart” kao plod nesvakidašnje saradnje klavira sa violinom i violončelom, Poljakom Adamom Baldychem i Hrvaticom Asjom Valčić. I to zaista dobar album!
Melodije, sve osim jedne, lagane su, blage, nežne, lirske. Nema previše džezerskog nadmetanja u improvizacijama. Sve je, planski i s pravom, podređeno harmoniji. Često se oseća da su svirka i aranžmani na granici patetičnosti i prilikom slušanja kao da očekujete da je sasvim normalno da se tamo i zakorači. Poput poezije Desanke Maksimović. Međutim, stil izražavanja pesnikinje je virtuozan ma koliko delovao jednostavan, a osećanja o kojima peva su iskrena – dok patetika podrazumeva laž, preterivanje u iskazivanju emocija, obmanu. Tako je i u Rantalinom slučaju – kad god da pomislite da ste čuli neki izlizan šablon koji deluje isuviše patetično, Iiro vam ubrzo, sasvim običnim fintama, daje odgovor gde je njegov smisao i koje je njegovo mesto u celini.
Na ovom emotivnom muzičkom putovanju, Rantali dobrano pomažu kolege iz trija. Violina i čelo, prateći klavir, dodatno pojačavaju efekat lirskog izražavanja finskog pijaniste – bilo da Baldych i Valčićeva svoje instrumente sviraju uz pomoć gudala, prstiju ili lupkanjem po njihovim telima. Tako je i na momente kada oni preuzmu dominantnu ulogu u bendu, kao u kompoziciji “Freedom” inspirisanom istoimenom novelom američkog pisca Jonathana Franzena. Tu Adam Baldych (koga znamo i po saradnji sa baltičkim “gangom” – Larsom Danielssonom, Mariusom Nesetom, Mortenom Lundom, Jacobom Karlzonom i Vernerijem Pahjolom) svira solo koji kao da je pisan za Mel Gibsonovog Williama Wallacea. Samo što Rantalina sloboda, za razliku od one za koju se bori škotski vitez, nije “sloboda od”, već – “sloboda za”. Finac se ne “bori” ni protiv čega, već za nešto – a to nešto je tačno određeno u Rantalinoj viziji!
Uslovno rečeno, od čitavog albuma odudara samo jedna numera – “Hard Score”. To je sedma pesma, smeštena između najintimnijih momenata albuma u kompozicijama “Alone” i “Prayer” – da se slušaoci malo odmore, ali i pripreme za nastavak “po starom”. Znate scenu iz filma “Munje” kada Milica Vujović upita: “Jel’ može to malo jače”, a gudačka sekcija joj odgovara pitanjem: “Misliš forte?” Tako nešto se dešava i u Rantalinoj kompoziciji “Hard score” – čitav trio složno juriša u snažni, energični i uzbudljivi kontrast svega što se do tada, ali i nakon toga, može čuti na „Anyone With Heart“. Uz vodeću pesmu “Freedom”, to je svakako vrhunac albuma.
Od 11 numera, samo jednu ne potpisuje Iiro Rantala – reč je o obradi klasika „Somewhere Over The Rainbow“ koji je za film „Čarobnjak iz Oza“ napisao američki kompozitor Arlen Harold. Tako se zaokružuje utisak o ovom albumu kao intimnom, ličnom, romantičnom, nenametljivom, odmerenom, nežnom i sanjarskom ostvarenju finskog pijaniste. Takav utisak se pogotovo možete steći ako ga preslušavate leti, šetajući ulicama polunapuštenog Beograda. Kako je leto u Srbiji, što je opšte poznato, godišnje doba sa gotovo svakodnevnim dugim i upornim kišama, ponekad nećete znati s koje strane slušalica dopire zvuk dobovanja kapi o oluke i beton. A vi onda, čik ako smete, izvadite slušalice iz ušiju i pokvarite magiju!
Spisak numera: Karma; Freedom; A Gift; A Little Jazz Tune; Belle Époque; Alone; Hard Score; Prayer; Anyone With A Heart; Somewhere Over The Rainbow; Happy Hippo.
Muzičari: Iiro Rantala – klavir, Adam Baldych – violina i Asja Valčić – violončelo.
By 
