recenzije

20.01.2014.

Goce Stevkovski Septet: 7 stories (Password Production)

Kako mi, ljubitelji avangarde, zamišljamo dobar mejnstrim džez?

Nije u Srbiji Goce Stevkovski baš previše poznat, svakako ne kao lider džez benda. Piscu ovih redova pažnju na makedonskog bubnjara je skrenuo Nenad Georgievski, jedini recenzent s „ovih prostora“ koji piše na AllAboutJazzu. Pokoju dobru reč imali su i naši muzičari koji su svirali na Prilep Jazz Weekendu prošlog leta. Georgievski u svojoj recenziji pojašnjava autorov zanatski pedigre i žanrovsku svestranost kroz načelno poređenje s Manuom Katcheom; nije ta misao bez nekog vraga.

Album „Seven Stories“ je bendliderski debi Stevkovskog. Makedonski bubnjar okupio je sedam muzičara i svaku numeru naslovio na „7“ – „7 stories“, „7 rivers“, „7 days“, itd.  Ostavimo li po strani moguće simbolike zadatog broja  i pripadajuće konotacije, možda bismo najpre poentirali s odgovarajućim brojem stilskih varijacija u koordinatama mejnstrim post-bapa. Stevkovski je ovde „zanatlija“ ne toliko po sviračkom razmetanju (toga nema), koliko po aranžerskoj umešnosti, lišenoj naglašenog autorskog pečata.

Naslovnu „7 stories“ bismo mogli doživeti kao jednu od modernih plesnih varijacija Blue Note zvuka, na tragu Nicole Contea u boljim danima (s BDžF-a iz 2005. recimo). Pa potom, „7 rivers“ prebacuje atmosferu na tvrdu fanki-bluz osnovu bez pređašnjeg poletnog svingujućeg bapa; električni klavir se povlači pred orguljaškim zvukom. „7 days“ vraća bendlidersku poziciju na teren pripremljen u uvodu, te paradigmatski dočarava autorov talenat za lepu, pitku i pamtljivu memoriju, onu koja se da pevušiti dok šetate ulicom.

„7 dwarfs“ donosi nam fanki šmek i u temi i u ritmu, pa „7 sins“ konačno spušta tempo i prepušta se mingusovskoj duvačkoj rapsodiji, makar pre nego što iz tematskog uvoda pređe na dinamičke varijacije iz Potter-Douglas škole. Pa onda opet brzo-sporo varijacija: „7 Wonders“ se solistički razrađuje iz  kompleksne big-bendovski elaborirane brze teme, a „7 mountains“ zaključuje album u emotivnom baladerskom maniru.

Ako bismo posegli za još jednom bubnjarskom paralelom, to bi bila ona sa Art Blakey & The Jazz Messengers –  gde je šef benda taj koji promoviše aktuelne i buduće zvezde u duvačkoj sekciji. Uprkos sasvim solidnim rolama Kirea Kuzmanova (alt saksofon) i Ivana Ivanova (tenor, flauta), trubač Trajče Velkov je taj koji nosi ceo album na solističkom planu. Ima u njegovoj svirci svega, ali ga iz ukupne zvučne slike izdvaja dobar tajming i specifičan osećaj za „zavijanje“ zvuka trube – delom u armstrongovskom ruhu, a delom na tragu romskih bras orkestara, no opet i s jasnom svešću o neo-baperskom kontekstu u kome se njegovo muziciranje kreće.

„Seven Stories“ je kompetentan album u kome imate i lepe teme i elaborirana sola dobrih svirača. Stevkovski pedantno komponuje i aranžira; u njegovoj metodičnosti nema prostora za traženje dlake u jajetu. Ako bismo ipak krenuli tim putem, manu bismo potražili u predvidivosti forme i dinamike soloa… no ne mora svaki džezer biti avanturistički nastrojeni avangardista. U mejnstrimu se takođe da iskreno uživati – a Stevkovski nam to omogućava s dobrim ukusom i merom.

 

 

Spisak numera: 7 Stories; 7 Rivers; 7 Days; 7 Dwarfs; 7 Sins; 7 Wonders; 7 Mountains.

Muzičari: Goce Stevkovski – bubnjevi; Trajče Velkov – truba; Kire Kuzmanov: – alt saksofon; Ivan Ivanov – tenor saksofon; Aleksandar Ikonomov – kontrabas; Damir Imeri – klavijature; Saško Nikolovski – trombon. Gost: Oscar Salas – udaraljke.

 

 

Tagovi: , , , , , , , , , ,



Jedan komentar "Goce Stevkovski Septet: 7 stories (Password Production)"

  1. magadaskar каже:

    Uh, intenzivan album, zaista dobar. Jedina zamerka je da je malo kratak za danasnje standarde – ne doseze ni 35 minuta. Ali da je uzivanje da se slusa, jeste.

Оставите одговор

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.