Eddie Lang: Gitarski genije

Uz sijaset sjajnih natpisa, najavama koncerata i projekata, započelo je obeležavanje stogodišnjice rođenja najvećeg gitarskog inovatora Djanga Reinhardta. Još jedno pisanje o životu i muzici ovog genijalnog umetnika bilo bi puko prepisavanje ili prepričavanje već napisanog. Ali u ovoj, slobodno možemo reći gitarskoj godini, može se zaviriti u vešte prste i nekih drugih ruku kroz koje je ovaj instrument prolazio tih godina. Sve putanje koje su nastajale na gitarskim žicama negde se ukrštaju, čineći splet sačinjen od akorada po kojima se kreće današnjica.

Kada se sagledaju biografije, datumi rođenja i karijere prvih džez gitarista, dobijemo improvizovanu sliku u ogledalu; izmenjenu i drugačiju sledstveno džez muzici i njenim osobenostima. U Evropi jedan mali Manuš sluša muziku i počinje da svira gitaru i bendžo sa desetak godina. Odrasta i svoje žice spaja sa violinskim žicama Stephana Grappellija.

Početkom prošlog veka, na drugoj strani okeana, proizvođač instrumenata u Filadelfiji dobio je sina Salvatorea Massara. Beli dečak italijanskog porekla, sa jedanaest godina uči da svira violinu, da bi sa šesnaest godina već profesionalno počeo da svira violinu, bendžo i gitaru. U istoriji džeza ga možemo pronaći pod imenom Eddie Lang (1902 –1933). Odrastanje Langa uz muziku nije usamljeno, prati ga školski drug – Langov Grappelli, violinista Joe Venuti.

Sredinom dvadesetih godina prošlog veka, džez se, po zatvaranju javnih kuća u Nu Orleansu, polako seli u druge gradove, diksilend se pod drugačijim uticajima preinačuje i nastaje čikaški stil: muzika proistekla iz sinteze ideja belih i crnih muzičara, pri čemu beli muzičari uspevaju da dosegnu kvalitetom svoje crne kolege. Ritam sekcija postaje sve delikatnija, a solisti sve više preuzimaju primat nad kolektivnim muziciranjem. Gitara nije izuzetak: studijski uslovi snimanja omogućavaju da se ovaj prefinjeni instrument ozvuči i postane solistički. Zasluga za ozvučenje gitare pripisuje se Eddieju Langu, jednom od prvih gitarskih virtouza i solista.

Iz rodne Filadelfije, Lang 1924. godine odlazi za Njujork, pridružuje se bendu The Mound City Blue Blowers, s kojima iste godine pravi svoje prve snimke. Lang vrlo brzo biva zapažen u muzičkom svetu, a njegova interesovanja se, osim džeza, protežu i na bluz (pod pseudonimom Blind Willie Dunn svira sa bluz gitaristom Lonnie Johnsonom). Snima sa najznačajnijim imenima onog vremena, poput trubača Bixa Beiderbecka, klarinetiste i saksofoniste Jimmyja Dorseyja, klarinetiste Bennyja Goodmana (All-Star Orchestra), bluz pevačice Bessie Smith, tromboniste Jacka Teagardena… Od 1926. godine radi kao gitarista za kuću Okeh Records, a njegova najmaestralnija ostvarenja i kompozicije iznalaze se u duetu sa violinistom Joeom Venutijem.

Narednih godina snima sa Frank Trumbauer & His Orchestra (with Bix Beiderbecke) ploče Singin’ the Blues, I’m Coming Virginia (1927), i Borneo (1928). Zajedno sa Venutijem, Beiderbeckeom i velikim orkestrom organiste Hoagy Carmichaela, 1930. godine snima Barnacle Bill the Sailor.

Orkestrar Paula Whitemana 1929. godine snima film The King of Jazz. U filmu Whiteman predstavlja nekolicinu belih muzičara poput Venutija, Langa, Dorseyja, Beiderbeckea, Trumbauera.. kao i pevače trija The Rhythm Boys: Binga Crosbyja, Ala Rinkera i Harryja Barrisa. Premijera filma je održana 1930.godine u Roxy Theatreu u Njujorku, a pratio ju je grandiozni šou Whitemanovog orkestra zajedno sa Georgeom Gershwinom i 125 članova Roxy Symphony Orchestra.

Sa pevačem Bingom Crosbyjem uspostavlja, osim poslovne saradnje, i jedno divno prijateljstvo. Na njegov nagovor 1933. godine odlazi na bezazlenu operaciju krajnika i umire od gubitka krvi. Ovim je završena izuzetno kratka karijera koja je išla uzlaznom putanjom. Osim sviranja, Eddie Lang je bio i talentovan kompozitor. April Kisses, Melody Man’s Dream, Eddie’s Twister, Doin’ Things, Goin’ Places, Perfect…samo su neki od naslova njegovih autorskih kompozicija, ali i koautorskih, posebno sa Joeom Venutijem.

Sam Lang i njegova muzika relativno brzo bivaju zaboravljeni od slušalaca, uzmičući pred genijem Djanga Reinhardta, kasnije i pred Charliejem Christianom, Barneyjem Kesselom…

Značaj muzike Eddieja Langa često se previđa. Istorija džez i pop gitare zapravo počinje sa ovim umetnikom, koji je snimio više ploča nego ijedan drugi gitarista svog doba. Lang je preuzeo stil svirača bendža koji su slobodno držali ruku iznad instrumenta, što im je omogućavalo brzo sviranje i okidanje žica. U tome mu je pomogla činjenica da je svirao i četvorožičanu plektrum gitaru, koja je početkom dvadesetog veka i nastala kao varijacija na bendžo, kako bi se što lakše obavila tranzicija ka modernijem instrumentu. U jednoj od Langovih najboljih kompozicija, Feeling my Way, najočigledniji je njegov osobeni stil prodornog zvuka. Slušajući muziku na momente vam se učini da Lang zapravo svira bendžo.

Postojanje klasičnijeg Langa se najbolje očitava na CD-u Eddie Lang 1927-1932 (Chronological Classics), kao reprezentu njegove muzike. Numera There’ll Be Some Changes Made je najunikatnija na ovom izdanju: romantična, i u uvodu nalik muzici španskih majstora gitare, sa najtananije odsviranim notama. Klasičniji gitarski pristup uočljiv je i na kompozicijama April Kisses ili Rahmanjinovoj Prelude. Ovakav Langov pomalo dvojni pristup muzici uslovilo je i vreme u kome je stvarao, smena diksilenda i svinga, ali i uvek značajna klasična gitara.

Posebnog tona i strastvenih muzičkih zamisli koje je kazivao na jasan način, Lang je istovremeno izvukao džez gitaru iz podređene uloge pratećeg, gotovo nečujnog instrumenta ranih sastava i zauvek je postavio na muzički pijedestal na kome se nalazi već dobrih osamdesetak godina. Podjednako fleksibilan i sposoban da svira džez, bluz, popularne komade, ili čak i klasična dela, uspevao je da ih uklopi u moćan, langovski idiom, koji će bivati uzor mnogim potonjim gitaristima u popularnoj kulturi dvadesetog veka.

Langov prijatelj i saborac, Joe Venuti, obavezan partner u gotovo svim snimačkim istupima za ondašnje gramofonske ploče, sumirao je značaj prekratke, ali muzički bogate karijere Eddieja Langa konstatacijom: „Koga je bilo tada na sceni? Pa, Edi je otpočeo sve“.