recenzije

4.04.2014.

sPacemoNkey: The Karman Line (Hubro)

Novi eksperiment sa norveške džez scene

spacemonkey-the-karman-line_coverAko pratite savremenu norvešku scenu, sigurno vam nisu nepoznata imena pijaniste Mortena Qvenilda i bubnjara Garda Nilssena. Ova dva tipična predstavnika nordijskog novog talasa učestvuju u različitim bendovima, koji, kao po pravilu, pristupom i stilom izlaze izvan okvira tradicionalnog džeza.

Tako Mortena mozemo prepoznati u žanrovski raznolikim sastavima kao što su trio In the Country, kvartet Trinity, bendovi Shining i Jaga Jazzist ili najnoviji Molvaerov projekat. Gard svoje bubnjarsko umeće prezentuje, između ostalih, u nama najpoznatijim Puma i Bushman’s Revenge, koje smo imali prilike i uživo da ispratimo na ovdašnjem Ring Ring festivalu, odnosno u beogradskoj Čekaonici/novosadskom Foxtrotu. Svoju nešto pitkiju i više akustično-džez stranu iskazuju zajedno u kvartetu trubača Mathiasa Eicka, tako da je u njihovom radu pokriven širok dijapazon različitih stilova.

sPacemoNkey je ime njihovog projekta u kome učestvuje i Јørgen Træen na modularnom sintisajzeru, i predstavlja nešto sasvim novo i drugačije od svega pomenutog. Praktično, trebalo bi ga posmatrati kao novu fazu na njihovom razvojnom putu, ili čak kao paralelno delovanje u odnosu na ostatak scene, gde do izražaja dolazi potpuna autonomija i sloboda u izražavanju. Debi “The Karman Line” izašao je na etiketi Hubro za kојu izdaje šarolik sastav umetnika, tako da se sPacemoNkey svojim albumom, kao još jednom muzičkom pikanterijom, potpuno uklapa u njihov koncept.

Na celokupnom materijalu uočljiv je visok stepen interakcije između muzičara koji se, i svirački i idejno, odlično dopunjuju. U pojedinim momentima njihovo kretanje je pravolinijsko bez prevelikih iskakanja, kao u prvoj polovini uvodne numere “Aeronautics”, da bi već u nastavku krenuli u nešto slobodnije eksperimentisanje, poigravaje zvucima, izobličavanje melodije i ritmova,  kombinovanje sintetičkih i akustičnih slojeva koji se graniče sa bukom, što je posebno uočljivo u “Digital Cigarretes”.

U narednim temama “Darkness” i “Blue Baboon and Carpenter”, prisutan je sporiji tempo i mračnija atmosfera bliska ambijentalnom ili dum džezu, dok naslovna tema, nadovezujući se na prethodne, počinje takođe sporo i preteći, ali ubrzo, gotovo neočekivano, prerasta u nervoznu improvizaciju. Poslednje numere, “Long Distance Call” i “Landing Day”, na pravi način zatvaraju album svojom blago eteričnom atmosferom, kojoj najviše doprinosi modularni sintisajzer u korelaciji sa elektronikom i akustičnim klavirom.

U nešto više od četrdesetak minuta muzike sPacemoNkey uspešno prezentuje različita raspoloženja i ideje. Uprkos tome, stiče se utisak da je pred nama uravnotežen i koherentan album koji će verovatno u budućnosti dobiti još uspešniji nastavak.

 

 

Spisak numera: Aeronautics; Chopping Wood In My Brand New Moon Boots; Digital Cigarettes; Darkness; Blue Baboon and Carpenter; Spacemonkey; Meanwhile In A Galaxy Far Away; Long Distance Call

Muzičari: Morten Qvenild – klavir, elektronika, Gard Nilssen – bubnjevi, elektronika, Јørgen Træen – modularni sintisajzer.

 

Tagovi: , , , , , , ,



Оставите одговор

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.