recenzije

25.02.2011.

Paolo Fresu/A Filetta Corsican Voices/Daniele di Bonaventura – Mistico Mediterraneo (ECM)

Otputujte na Sardiniju i Korziku uz polifono pevanje i kamerne zvuke trube i harmonike

fresuKao neko ko voli džez generalno, priznajem da postoje neki njegovi žanrovi koji su mi bliži, odnosno dalji od ostalih. Jedan od ovih potonjih bi sigurno bio etno-džez. Iako mislim da Fela Kuti ima nekoliko antologijskih ploča i da je Boris Kovač jedan od najtalentovanijih muzičara sa ovih prostora, činjenica je da me ne pomeraju preterano zvuci koji su tipični za neko geografsko odredište.

Bez obzira da li je to muzika karakteristična za kinesku provinciju, istočnu Srbiju, egzotični Portugal, južnoameričke Ande ili centralnu Afriku, vrlo retko se desi da ostanem fasciniran nekim albumom iz tog žanra. Konstantno naglašavanje tradicionalnog u vremenskom periodu koji se ponavlja često zazvuči monotono, pogotovu ako improvizovani delovi nisu previše inventivni. Istina je da to govori više o meni nego o world muzici, no jedini razlog zašto sam sve to pomenuo je lepota koju sam pronašao u ploči Mistico Mediterraneo – koja i te kako spada u pravac world džez.

Ne sećam se kada me je neki album zvučno teleportovao u neki predeo naše planete kao što je to slučaj sa ovim. Nisam siguran da li to ima više veze sa samom muzikom ili mojom željom da budem negde na Mediteranu, tek činjenica je da sam Mistico Mediterraneo preslušavao mnogo noći za redom.

Album potpisuju trubač sa Sardinije Paolo Fresu, sedmočlana vokalna polifona grupa A Filetta sa Korzike i italijanski harmonikaš Daniele di Bonaventura. Fresu je još početkom osamdesetih godina prošlog veka fascinirao svog učitelja Enrica Ravu, koga je ovaj čak jednom prilikom nazvao svojim direktnim naslednikom. To ne čudi, naročito ako znamo da je veliki broj njihovih albuma nastao pod uticajem Milesovog perioda s kraja pedesetih i početka šezdesetih godina prošlog veka, odnosno da gotovo nemaju konkurenciju na starom kontinentu, kad su u pitanju džez balade na trubi.

Vokalnu grupu A Filetta već 33 godine predvodi Jean-Claude Acquaviva, a njihov stil bi se laički mogao opisati kao mešavina dalmatinskih klapa i školovanog, notnog pevanja. Daniele di Bonaventura svira bandoneon harmoniku, karakterističnu za Argentinu, ali i za jug Mediterana.

 

 

Kako sam Fresu kaže, ideja ove ploče je bila povezivanje Sardinije i Korzike. Po njegovim rečima, uprkos uvreženim mišljenima da ta dva velika sredozemna ostrva imaju više razlika nego sličnosti, on je rešio da sa grupom A Filetta pokaže suprotno.

Iako Korzika pripada Francuskoj a Sardinija Italiji, Fresu je ubeđen da ta ostrva imaju mnogo više sličnosti jedno s drugim, nego sa svojim matičnim državama. S obzirom da nisam posetio nijedno pomenuto ostrvo, mogu samo da nagađam da je Fresu u pravu, ali kada su u pitanju asocijacije na Mediteran, dok slušate ovaj album one se ne dovode u pitanje nijednog sekunda.

Potpuni trijumf na Mistico Mediterraneo doživljavaju kompozicije u kojima se čuju sva tri pomenuta imena: Liberata, Da Te a Me, Dies Irae, Gradualle ili Figliulo d Ella. Bez obzira da li te pesme počinju ili se završavaju dubokim A Filetta glasovima, kamernom harmonikom ili tužnom Fresuovom trubom, iz svake od njih izbija kontrast hladnog kamena i toplog mediteranskog vremena, a na horizontu kao da vidite drevne svetionike.

Numere u kojima ne čujemo grupu A Filetta (kao što je na pr. Corale) ne zvuče kao da im nešto nedostaje, dok one u kojima njihovo pevanje podseća na poseban intrument (U Sipulcro) predstavljaju najoriginalnije trenutke ovog albuma. Jedina zamerka bi bila atmosfera u pesmama Rex Tremendae i La Folie du Cardinal u kojima se Fresu i Di Bonaventura skoro ne čuju, pa A Filetta glasovi više liče na pomalo mračno crkveno pevanje nego na mediteransko sunce. No, to su ipak samo lične impresije, koje ponovo više govore o recenzentu nego o albumu.

Ako spadate među one džez poklonike koji ne vole koketiranje sa argentinskom tango-harmonikom i crkvenim pevanjem, sačekajte sledeći solo album Paola Fresua, koji će po njegovim najavama biti neka vrsta nastavka fenomenalnog albuma Think iz pretprošle godine. Međutim, ukoliko ste od onih ljudi koji imaju običaj da putuju u svojoj glavi, a uz to volite sunce Mediterana, onda je Mistico Mediterraneo ploča za vas.

Ključ ovog albuma (kao, uostalom, i većine izdanja koja potpisuje etiketa ECM) je u atmosferi, koja je potpuno relaksirajuća u njegovom većem delu. Ako imate ovu ploču, razvijenu maštu i bez dinara ste u džepu, eto prilike da obiđete Korziku i Sardiniju za malo manje od sat vremena.

 

 

A Filetta – glasovi

Paolo Fresu – truba

Daniele di Bonaventura – bandoneon



Jedan komentar "Paolo Fresu/A Filetta Corsican Voices/Daniele di Bonaventura – Mistico Mediterraneo (ECM)"

  1. best каже:

    Pojmovi mediterana i jazza nisu baš u nekom bliskom odnosu ali godine čovjeka uvjere da stvari koje nisu spojive znaju itekako biti spojove, stvar je samo u percepciji. U suštini, dobra svirka je dobra svirka bez obzira kako se ona zvala. Poslušaj sjajan album Paola Fresua "Ethnografie" ili po meni jedan od najboljih albuma iz "tog žanra" "Bakida" Nguyen Lea, možda neki album Reanud Garcia-Fonsa ili Sainkho Namtchylak, možda Dhafera Youssefa … Čak i jazzeri tipa Ned Rothenberg i Rudresh Mahanthappa imaju albume koji se mogu nazvati "world jazz".

    Album nisam još preslušao ali me ti svojom recenzijom svakako požuruješ da to učinim.

    Pozdrav.

    P.S. Meni je nekako bliži naziv "world jazz" nego "etno jazz", ne znam zašto, ali eto ljepše mi zvuči.

Оставите одговор

*


*