recenzije

30.11.2012.

Jeff Parker Trio: Bright Light In Winter (Delmark)

Odmereno, skladno, emotivno, slobodno

Kada je u pitanju muzičar poput Jeffa Parkera, željno se očekuje bilo kakav muzički komad koji bi mogao da izbaci. Već sama činjenica da se radi o članu AACM dovoljna je da nas zaintrigira. A ako znamo da je dotični i deo visoko renomiranog, inovativnog benda Tortoise, koji izuzetno pažljivo radi na svojoj muzici trudeći se da pomeri njene granice,  onda su očekivanja već u samom startu na veoma visokom nivou. Naravno, svemu ovome treba dodati i da je ovaj plodni muzičar član mnogih drugih čikaških sastava, sa kojima je snimio niz izdanja zavidnog kvaliteta.

Ostali članovi trija su, kao i na prethodna dva albuma, vrsni Chad Taylor za bubnjevima i Chris Lopez na basu. Pobednička formula ove trojke bi bila njihova odmerenost. Iako su u pitanju prekaljeni muzičari koji bi se olako mogli prepustiti soliranju i razmetanju, „Bright Light In Winter“ je skladno zaokružena celina, jasnog senzibiliteta koji se proteže celim njegovim trajanjem. Svaki od muzičara pažljivo balansira između sopstvene razrade teme, te potpore i dopunjavanja druge dvojice.

Odličan primer za ovo je sam Jeff Parker, čija je svirka, kao i same kompozicije, poprilično emotivno obojena. Za razliku od mnogih gitarista bendlidera, umesto na gitarske egzibicije fokusira se na to da svojim sviranjem postigne odgovarajući osećaj.

Shodno njegovoj eklektičnosti, album je sačinjen od pregršt različitih ideja, ali je ipak nekako najdominantnija melanholična nota. Šarenolike gitarske deonice kreću se od baperske svirke sa gotovo fri izletima, preko bluz i latino, do melanholičnih i post-rok deonica. Osim različitih stilova, Parker u svoju muziku inkorporira i pokoji elektronski efekat, onoliko koliko mu treba da bolje naglasi atmosferu pojedinih delova pesama. To se može čuti već u uvodnoj “Mainz“ – iz lagane džez numere prelazi u melanholičnu kompoziciju koja se najopuštenije mogla naći na Tortoise – „TNT“ albumu (inače, prvom koji je Jeff snimio sa bendom).  Međutim, iako pričamo o odmerenosti, to svakako ne znači da je došlo do bilo kakve preterane suzdržanosti. Već sa sledećom pesmom “Swept Out To Sea” dolazi do naglog prelaza, i sa atmosferične svirke bivamo bačeni u vatru gde i Taylor dobija priliku da se razmaše.

A šta reći o svirci ovog čoveka osim da je fantastična, u šta smo imali i prilike da se uverimo na prošlogodišnjem BJF, gde smo ga mogli videti u Ribotovom triju. Njegov način sviranja odlično ide uz Parkera, jer je u stanju da savršeno kontroliše tempo i dinamiku svirke. Neverovatno je sa kojom preciznošću i kontrolom može da svira slobodno i leti preko celog seta bubnjeva, a da praralelno ostane jako pribran, nikada ne ispuštajući čvrst i precizni oslonac koji sve vreme daje svirci. Lopez stilski ne ostupa od navedenog dvojca, umesno prateći tok kompozicija sve vreme. Takođe ga možemo čuti i na flauti u setnoj “The Morning Of The 5th”, koja kao da je izašla iz esid folka šezdesetih.

“Bright Light In Winter” je inteligentno zaokružena celina, umesan i odmeren album sa velikom dozom osećaja i emotivnosti. I po svoj prilici, album koji će mi u velikoj meri praviti društvo predstojeće zime.

 

 

Spisak numera: Mainz; Swept Out to Sea; Change; Freakadelic; The Morning of the 5th; Occidental Tourist; Bright Light Black Site; Istvan; Good Days (for Lee Anne).

Muzičari: Jeff Parker – električna gitara, sintisajzer, efekti; Chris Lopes – bas, flauta, sintisajzer; Chad Taylor  – bubnjevi

 

Tagovi: , , , , , ,



Jedan komentar "Jeff Parker Trio: Bright Light In Winter (Delmark)"

  1. magadaskar каже:

    Moj dozivljaj ovog albuma je istovetan sa sazetkom u podnaslovu. Lepa recenzija, izuzetna muzika.

Оставите одговор на magadaskar Одустани од одговора

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.