By Mesto: Sava Centar / Datum: 04.07.2010. / Foto: Ivana Čutura
Neobična slika sačekala me je drugog dana Summertime festivala: sedišta u dvorani bila su potpuno prazna, dok se oko 300-400 gostiju pozicioniralo na samoj bini, gde su stolice postavljene tik ispred muzičara. No ovo možda i nije baš toliko čudno, jer je teško bilo za očekivati da će Lena Kovačević napuniti Sava Centar, pa makar joj i festivalski vetar duvao u leđa. Ipak se radi o pevačici koja je tek prošle godine diskografski debitovala albumom Dobar dan za pevanje, a sinoćni koncert joj je ujedno bio i prva beogradska promocija novog CD-a.
Pored činjenice da se radi o umetnici kojoj je nastup na Summertimeu preveliki zalogaj, ostaje i pitanje kreativnih dometa njenog debitantskog albuma. Lena je pevačica kristalno jasnog, lepog i mekanog glasa, koja se ne razmeće solističkim bravurama već se stavlja u funkciju pitkih i nepretencioznih džez-pop pesama, nalik kakvoj domaćoj verziji Norah Jones.
Svemu tome se ne može bogzna šta prigovoriti, pa makar i ne bilo previše originalno i ambiciozno. Međutim, problemi nastaju kada Lena pokuša da ubaci etno momente u svoju muziku, što ume da zazvuči usiljeno i neprimereno poput harmonikaša s Ibarske magistrale u njujoškom Village Vanguardu – kao da je neko na već gotov i stilski zaokružen album naknadno dodao trubače i harmoniku, tek da bi se ispoštovao imperativ balkanske egzotike.-1.jpg "Lena Kovacevic (3)-1")
Sve što škripi u njenom autorskom radu mogli smo videti i na samom koncertu. Otvaranje protiče u znaku pesama s aktuelnog izdanja, koje zvuče veoma pedantno i uigrano, skoro kao da su odsvirane u samom studiju. No kako na albumu ima svega osam numera, bilo je za očekivati da se na repertoaru nađu i neke obrade. I zaista, ubrzo je usledila džezirana verzija hit-šlagera Zvižduk u osam Đorđa Marjanovića, koja je razgalila do tada rezervisanu publiku. Ništa lošije nije prošla ni Ljubav i Moda Đuze Stojiljkovića, a završnica regularnog seta pripala je Bajaginim pesmama Tišina i Vidi šta sam ti uradio od pesme, mama, koja je dobila zanimljiv baperski aranžman. Reinterpretaciju Recepta za Ljubav Slađane Milošević, pak, mirne duše možemo okarakterisati kao gaf – baš kao i na nekim pesmama na albumu, i ovde su narodnjačka truba i harmonika upropastile potencijalno interesantnu džez-pop obradu. Regularni set završio se nakon sat vremena, a na bisu smo dobili Leninu Something You Said i još jedanput Zvižduk u osam.-1_1.jpg "Lena Kovacevic (2)-1")
Potražnja za balkanskom egzotikom na domaćem i svetskom muzičkom tržištu već je prežvakana tema, a nažalost i sama Lena Kovačević je svesna situacije i spremna da krene linijom manjeg otpora. Nažalost, jer njene pesme su (izuzmemo li etno upadice) čist džez-pop koji možda i ima preveliku konkurenciju u moru sličnih umetnika u svetu, ali bi mogao makar da donese nove trendove na domaću mejnstrim pop scenu (album objavljen za PGP RTS), koja vapi za ovakvim izvođačima.
Naposletku, indikativno je da su se na Leninom repertoaru našli i muzičari poput Đorđa Marjanovića, Đuze Stojiljkovića, Slađane Milošević ili Bajage. Bilo bi lepo da i ona krene stazama koje su utabale ove vedete srpske pop muzike.
By 
Sve ce to Dule pozlatiti 🙂
Nikola, izvinite, ja se 40 godina interesujem za Jazz, a vase ime mi je promaklo za sve to vreme. Kritika koju ste napisali kao s Marsa da je pala. Pocinjete s praznom salom i zajedljivo dodajete da se ne bi ni ocekivalo da je napuni… da ste se raspitali rekli bi vam da je ideja koncerta i bila da publika bude na bini s muzicarima. A sta znaci da joj festivalski vetar duva u ledja? Da je neko protezira? A otkud vi to znate? Kakav je to izvestaj s koncerta u kome vi bez pokrica pisete da je "cinjenica da se radi o umetnici kojoj je nastup na Summertimeu preveliki zalogaj"…? I opet bez analize vi zakljucujute da "ostaje pitanje kreativnih dometa njenog albuma"…koji se, pri tom, medju Jazz fanovima smatra za jedan od najboljih srpskih albuma u proteklih 20 godina, prepun izuzetnih melodija, tekstova, pa zatim vrhunskog izvodjenja, improvizacije i originalnih resenja. U stvari, ono sto vi pokusavate da kazete kroz ceo clanak je-da vi ne volite ono sto zovete Balkanskom egzotikom, "etno momentima". Vi ste to sto puta culi. To je za vas prezvakano. Ali, to je, gospodine, vasa stvar. Za ljubitelje Jazza koji ne slusaju povrsno i traze umetnost ovaj CD je biser, fantastican kompozitorski i knjizevni debi izuzetnog mladog izvodjaca, konceptualno postavljen kao Mainstream, a zvuci kao srpski Soul. Gospodo, ne uzimajte u obzir ovu kritiku, Lena Kovacevic je mlada ali je veliko ime u srpskoj muzici, njen debi album je nesto najbolje sto mozete cuti trenutno u svetu, reprezentacija Srbije. Ko joj bude verovao i pratio sta se s njom desava naci ce se u najlepsoj muzickoj prici ! Gospodine kriticaru – Baj Baj Baj !
Baj Baj Baj "Dule"… i nemo’ se ljutis na Nikolu,malo je bio drzak pa se usudio da napise istinu o devojcurku kakavih ima ohhoo-hoo al’ ko za inat nema ko da pomogne.
Kao neko ko "[i]se 40 godina interesujem za Jazz[/i]" ovo bi barem trebalo da bude jasno kao dan.
Ovolika medijska buka oko necijeg debi jazz albuma u Srbiji..ja ne pamtim.
Lena Kovacevic se moze cuti i na youtube. Sasvim dovoljno da se ovaj prikaz smatra korektnim. Da ne govorim da je dobar dzez vokal tesko naci i na svetskoj sceni, kao i da je to i najslabija karika dzeza. U srpsku dzez diskografiju u poslednjih dvadesetak godina je tek tesko rangirati ovaj debi album kao jedan od boljih
koliko god se trudili. Da navedem samo jedan album koji je previse visoko da se dohvate njegove vrednosti. Naime, materijal jednog od nasih najboljih saksfonista svih vremena Eduarda Sadjila je bez konkurencije i smatram ga jednim od najboljih izdanja srpske dzez diskografije svih vremena.
Mesta za paralelu izmedju ovih albuma ne moze biti. Sadjil je jedan od onih koji su sedeli na srpskoj dzez piramidi, zajedno sa jos nekolicinom, poput nedavno preminulog trubaca Predraga Ivanovica. Da ne sirim dalje pricu analizom srpske dzez scene i materijalom koji je snimljen u zadnjih desetak godina i od mladjih dzezera jer ce Lena i bez ovog prikaza napraviti sebi mesto u svetu muzike onoliko koliko bude doista vredelo ono sto nam plasira. Sacekajmo jos jedan njen projekat, sve ce biti jasnije.
Lena Kovačević jeste mlada i nije veliko ime u srpskoj jazz muzici. Tanja Jovićević i Marija Mihajlović sa Jelenom Bracik se ne bi složile sa time.
Prikaz tekst-kritika koncerta Nikole Markovića je sasvim definisan, sa ličnom notom zapažanja protkanim kulturnim sarkazmom.
Očigledno je da se Lena "gura" od strane izdavačke kuće , što je sasvim Ok, ali šta oni guraju to je druga priča.
Ona kao jazz vokal(gde ja živim N.Y.C.) ne bi prošla ni kao treća alternativa. Umiveno peva sa pravilnom kontrolom samoglasnika i čistom intonacijom, ali nedovoljno da drži pažnju slušalaca. Nema "gospela" u glasu i ona nikad neće biti ime u jazz vodama u pravom smislu, nego će uvek koketirati sa drugim stilovima da bi prikrila nedostatke, i sa time pospešila ideju "originalnosti" u uzimanju raznih "fusion" momenata u arranžmanima.
Etno momenat na njenoj ploči je, blago rečeno je uradjen naivno. Podržavamn mišljenje da je Summertime jazz festival preveliki zalogaj za dete koje počinje i nema još jasnu ideju gde muzički ide i kako to treba da zvuči…
Podržavam da se sačeka sledeći album i da se onda postavi jasna slika i odnos prema njenom vokalu i ideji koju fura.
Moje mišljenje … Čekamo Godoa
Dragan Petrović
jazz pijanista i kompozitor
"Međutim, problemi nastaju kada Lena pokuša da ubaci etno momente u svoju muziku, što ume da zazvuči usiljeno i neprimereno poput harmonikaša s Ibarske magistrale u njujoškom Village Vanguardu – kao da je neko na već gotov i stilski zaokružen album naknadno dodao trubače i harmoniku, tek da bi se ispoštovao imperativ balkanske egzotike."
🙂