James Carter & John Medeski – Heaven On Earth (Half Note Records)

Na policama svakog ljubitelja džeza postoje muzičari od kojih se sakuplja sve: albume koje niko ne hvali, one za kojima se zvonilo i koji su ih vinuli u zvezde, snimke kako hodaju, koncerte održane u njihovu čast, snimke drugih muzičara koji sviraju njihovu muziku. U tu grupu bismo mogli svrstati Lestera Younga, tenor saksofonistu; Charlie Parkera, alt saksofonistu; Billie Holiday, koja je umela da otpeva zvuk tenor saksa; Johna Coltranea, sopran i tenor saksofonistu…svi oni čine saksofonsku simbiozu čije je oličenje danas James Carter.

Ovaj saksofonista, koji je od ranih devedesetih do ovog izdanja potpisao 11 projekata, poznat je po lucidnom izmeštanju tradicionalnog džeza ka avangardnijim vodama, a u tom duhu se predstavlja i na aktuelnom albumu. Heaven On Earth nije obično fraziranje na džez standarde iz pedesetih, niti demonstracija tehničkog umeća. Pored toga što je snimljen uživo, atraktivnosti materijala doprinosi neočekivani spoj idejno različitih vodećih muzičara savremene džez scene, saksofoniste Jamesa Cartera i pijaniste/orguljaša Johna Medeskija.

Na ovom albumu je zabeležen sešn u Blue Note Clubu u Njujorku, a svi muzičari su dobro znani džez publici, počev od samog Cartera na tenor, sopran i bariton saksofonu, do Johna Medeskija na Hammond orguljama, basiste Christiana McBridea, gitariste Adama Rogersa i bubnjara Joey Barona. Okupljanje džezera, od kojih svako ponaosob može solo nastupom da privuče publiku na koncert i čiji se albumi budno prate kako od kritike, tako i od konzumenata džeza, moralo je da rezultira jedinstvenim ugođajem. I samo mesto i način snimanja materijala vraća nas u vreme producenta Normana Granza i neprevaziđene JATP (Jazz at the Philharmonic) serije koncerata snimanih pedesetih u Americi i Evropi.

Na većini numera uočljiva je dominacija Jamesa Cartera i njegovih vratolomija na saksofonu. Improvizacije su delom zadržale duh baperskih soliranja na temu, uz nužni iskorak ka avangardi. Carter je neumoran, maestralan, pokazuje svu svoju stvaralačku snagu i virtuoznost.

Na Heaven On Earth nema autorskih kompozicija. Sve numere su obrade, počev od svinga Djanga Reinhardta Diminishing, gde je pomalo neočekivano više prostora dato Medeskiju nego gitaristi Adamu Rogersu. Bend je, potom, odsvirao Slam’s Mishap saksofoniste Lucky Thompsona, sa dugačkim Rogersovim gitarskim pasažima koje upotpunjuju Medeski i Joey Baron. Christian McBride je svoju priliku da promuklu bas liniju pokaže u punom sjaju dobio u Street of Dreams, Sam Lewisa i Victora Younga, u kojoj se ističe i Carter, prelazeći put od prepoznatljive silovite improvizacije do atmosfere nalik one na albumima Krzystofa Komede. U ovoj numeri su savršeno uklopljeni brojni stilski i dinamički preokreti, što publika odobrava snažnim aplauzom. Nakon tradicionala Infiniment ponovo se ređaju džez standardi, koji kroz dijalog savremenika postaju nova, moderna muzika. Numere su ujednačene i kvalitativno i stilski i stiče se utisak da se u svakom trenutku znalo kuda i kako sa muzičkim izrazom, što potvrđuju i Larry Youngova Heaven on Earth i Leo Parkerova Blue Leo.

Na Heaven On Earth ne dobijamo novog James Cartera, već sjajno odsvirani modifikovani mejnstrim. Ono što je započeo prvencem JC on the Set kao spojem tradicionalnog džeza i modernog muzičkog izraza, nastavlja i ovim projektom. Nakon slušanja ove muzike osećate se kao da ste proputovali svet i poneli sijaset lepih uspomena na doživljeno.

James Carter – bariton, sopran i tenor saksofon

John Medeski – Hammond B-3 orgulje

Christian McBride – bas

Adam Rogers – gitara

Joey Baron – bubnjevi