Mesto: Niška tvrđava, Niš / Datum: 18.08.2012. / Foto: Nišville
Amir Gwirtzman

 

Na popodnevnoj konferenciji za novinare, Goran Milošević iz grupe Naked je uputio kritiku organizatoru zbog toga što su svi domaći bendovi (sem Eyota) stavljeni u prvi termin. Konstatovao je kako bendovi iz Srbije nisu nužno lošiji od stranih koji ovde dolaze, i tu je sasvim u pravu. Kao i kod svih letnjih festivala, kada svirate u 19:30 možete da računate tek na šačicu prvopristiglih gostiju, pa nominalna briga za srpsku scenu pada u vodu pred „realnošću na terenu“.

Pogrešno računajući na standardno kašnjenje od 15-20 minuta, i pisac ovih redova je malo zakasnio na početak programa. Kolega Dimitrijević je insistirao da napišem kako su Naked zvučali „nikad bolje“ i naročito je pohvalio gitaristu Nenada Brankovića, koji je ovom prilikom dobio nešto više prostora da se iskaže. I nema šta, uprkos utegnutim aranžmanima ova etno-fank-fjužn šestorka konstatno pronalazi načine da osveži svoj nastup i unese zanimljive finese u muziku. Finale je pripalo izraelskom saksofonisti Amiru Gwirtzmanu koji se pridružio bendu na poslednjoj numeri, sa promenljivim uspehom se prilagođavajući kompaktnom zvuku Nakeda.

Usledio je nastup internacionalnog trija koji predvodi pijanista/klavijaturista Adrian Gaspar – i u startu ovo beše jedan od zanimljivijih džez nastupa, gde je centralno delo zauzela kompozicija „This Orient Ate Minds“ (koja se može čitati i kao Disoriented minds, kako nam je objasnio bendlider). U ovom dugometražnom komadu čuli smo baš svašta, od savremene pijanističke svirke nakrcane živom interakcijom muzičara i dinamičnim ritmovima, do možda i preteranih etno zavijanja…ali uzbuđenja nije manjkalo. Situacija se promenila kada su na binu stigli gostujući duvači – Gabriel Rosati na trubi i saksofonista Lucian Nagy, pa je svirka naprasno poprimila fanki-latino šmek koji je narušio ambiciozan autorski izraz izvorne trojke.

 

Adrian Gaspar

 

Nastavak je pripao već pomenutom Izraelcu Gwirtzmanu koji je ispred centralnog mikrofona izneo čitav set saksofona i egzotičnih duvačkih instrumenata. Prvi i duži deo njegovog nastupa sastojao se od beskonačnog nasnimavanja loopova i mlakog soliranja preko posložene matrice, gde nije pomogla ni bezlična interpretacija Shorterove „Footprints“ ni vrckanje kukovima i bicepsima, a kamoli Gwirtzmanovo sviranje koje je opasno prelazilo u smooth senzibilitet. Čista dosada! Ni dolaskom preostale dvojice muzičara situacija nije postala ništa bolja – a pre manje od 24 sata  je bukvalno pokidao na sešnu u Banovini, pokazujući da može da svira mnogo vatrenije i dinamičnije. Ali neće.

Nastup Opus 5 je, naravno, stigao kao melem na džezersku ranu. Nije ovde bilo previše iznenađenja – dobili smo poštenu post-bapersku ravnomerku u kojoj bi se posle teme ređala svačija sola, i tako u krug do kraja koncerta. Ovo ne treba shvatiti kao kritiku, iz prostog razloga što su se dobra sola ređala kao na traci, bilo da se radi o Davidu Kikoskiju, koji je preneo na binu dobro raspoloženje sa sešna, ili agresivnim duvačima Seamusu Blakeu i Alexu Sipiaginu. Kolega Vojislav Pantić je povukao paralelu sa Dave Holland Quintetom, što je naročito bilo merodavno u završnom delu repertoara s nešto dinamičnijim radom ritam sekcije. Pokazaće se da je ovo bio vrhunac koncertne večeri.

 

Alex Sipiagin

 

Razmišljajući sinoć šta da napišem o svirci benda Lolloa Meiera, našao sam se na silnim mukama. „Svirao je Djanga“, beše jedina rečenica koja mi se motala po glavi… Dakle, radi se o još jednom među hiljadama sličnih gypsy swing bendova, koji se ama baš ničim nije istakao na niškom koncertu. Niti su bili virtuozni, niti rasplamsani, niti osećajni…potpuno beskrvnu i rutinsku svirku pratili su i odgovarajući ravnodušni izrazi lica muzičara, delujući kao da su čak i sami sebi dosadili. O Meieru dosta.

S obzirom da smo poneli sjajne utiske sa džem sešna od prethodne večeri, u prelepom ambijentu Banovine, pala je odluka da umesto Tonija Kitanovskog i Rasa Abrahama ispratimo ovaj ipak džezerskiji segment Nišville programa. Ali ne lezi vraže – kada smo stigli sačekao nas je tezga-bend  Key Cohesive sa četiri pevačice koje horski izvode bajate pop hitove. Iako smo dobrano zagazili u sitne sate, pisac ovih redova je strpljivo čekao da se nešto desi i džezeri preuzmu glavnu ulogu, da bi se u nekom trenutku bendu umesto pevačica pridružio duvački dvojac iz Jazzbooke. Nažalost nismo dočekali da vidimo i nekog od inostranih muzičara iz glavnog programa.

Lollo Meier

.

18 komentara na “Nišville 2012: Treći dan”

  1. u mnogome se slazem sa vama, opus 5 su stvarno bili sjajni, ali vas uber-arogantni ton je samo tako odbojan… kao da se radi o ispitnoj literaturi nekog prof. dr nadri-filozofa, a ne o pregledu festivalske veceri. yuck!

  2. oshtro nego shta!!!

    nego shta treba, da budu blagi prema onom smecu od festivala koje uludo troshi novac koji bi mogao da se iskoristi za mnogo pametnije stvari! nit znaju shta rade, nit imaju profilisanu selekciju, chini mi se da festival postoji iskljuchivo radi promocije ili koristi pojedinaca…

    zaista, bg jazz fest sa te strane je mnogo mnogo ozbiljniji: jasno su se profilisali i pozicionirali – komerc bljutavica za pozeraj i slikanje, ako tu i tamo bude neshto zaista autentichno super, ako ne nikom nishta ionako tamo niko i ne dolazi zbog svirke….

    dobro ne bash niko: pantara (novi panticev nickname) i johnnioza zaista vole vecinu muzike svake godine…

    ;))))

  3. ma sve to stoji… idem vec nekoliko godina uzastopce, a dobrog jazz-a sve manje. vidim sirimo se i po “regionu”, sto objasnjava uzasno slabu posecenost ove godine. a od vecerasnje navalice zbog BNH u najavi mi je muka. za acid-jazz mogu da kazem da je jazz samo ako sam na acid-u…

  4. Pa dobro, ako zbog nečega treba pohvaliti Nišville, to je zbog širenja po regionu. Bez trunke ironije, mislim da je to baš lepo s njihove strane. Nije da baš svaki dan tamo ima svirki. Jeste na Tvrđavi malo manje ljudi nego ranije, ali opet ne bih ni rekao da je posećenost “užasno slaba”. Ako je to cena da manji gradovi s juga Srbije dobiju nekoliko koncerata, mislim da vredi.

  5. iskreno mislim da je to pogreshan stav, johnny… nije bolje ishta nego nishta… realno mislim da je nishvil bachen novac, ljudi tamo dolaze zbog buke i pompe jer je jug srbije generalno paranoja s*eban i nishta zhivo se ne deshava!

    bolje je da se uradi jedna makar i malecna stvar, ali da bude kako treba, nego mish mash buckurish ko nishvil koji pojede ogroman novac a ljudi zauzvrat realno ne dobiju nishta… od tog novca bi neko ko je sposobniji razvukao program na mozda i celu godinu pomalo, ili tako neshto… nishvil ili neko koristi za lichne ambicije ili ga radi neko ko je toliki diletant i nesposoban da bolje da ga ne radi!

    analogija moze da se napravi sa srpskom kinematografijom, chesto chujem stav “bolje da se snima i neshto nego nishta”… so f*cking wrong! srbija je siromashna zemlja i nema para za bacanje za domace smece od filmova ili festivala! ako nema kvalitetnih projekata nece se snimati filmovi, ako nema ljudi koji skladno sa mogucnostima mogu nesto kvalitetno da urade nema para za festivale, molim lepo! zasto bi se novac gradjana nisa trosio za onaj krsh?

    uglavnom, nisvil je veliko djubre od festivala, i stvari treba nazvati pravim imenom!

    1. Nije to tvoje razmišljanje skroz bez osnova, ali replika je promašena jer ovde nisam pričao o Nišvillu kao takvom, već o samoj ideji da lokalni festival ima svoje ispostave u regionu.

      1. da li je promashena? samim tim shto posecujesh nishvil i shto mu omogucavash medijski prostor (iz ovih ili onih razloga) dajesh mu odredjeni legitimitet, ergo, pristajesh na “daj shta dash” i “manje zlo”…;)

        e moj johnnioza, novinarstvo nije samo prekucavanje agencijskih vesti ili pejstovanje/fwdovanje mejlova koji stignu u ofis, niti je pasivno (najchesce afirmativno) izveshtavanje, sa kurtoaznim kritichkim osvrtom u poslednje dve rechenice teksta reda radi… gde je pritom ova kritichka nota poslovichno uvek blaga, nezhna, ne suvishe jaka: treba i sledece godine dobiti besplatne akreditacije, zar ne….!

        ;)))

        1. Opredeli se – treba li mu ukinuti legitimitet nedavanjem medijskog prostora, ili ga treba kritikovati? 🙂 Ili jednostavno, kao i u većini komentara, samo bacaš udicu i gledaš ko će se upecati u beskonačnu polemiku 🙂 Odjava, pozdrav do nekog drugog teksta 🙂

          1. za mene nema dileme, moj stav je transparentan: ja bi mu ukinuo legitimitet (medijskim) ignorisanjem… ali ako se vec opredelish za drugu opciju, onda treba pisati oshtro i kritichki, ni po babu ni po akreditacijama… 😉

            rekao sam ti josh pre 1000 postova, morash da se opredelish u skladu sa svojim iskrenim mishljenjem, ne mogu se svi usreciti, ne mozesh da zhonglirash i sa rng-rng i sa bg jazz festom i sa nisvilom i sa kanjizom… ako je ideoloski (u muzicko filozofskom smislu) – neiskreno je, ako je navodno radi profesionalnih razloga – neubedljivo je; takvo novinarstvo je obichno mljitavo, neubedljivo, nezanimljivo… nema oshtricu…

            veruj mi 😉

          2. Ove je jelen, kao i obicnbo, pokrenuo neka bitna pitanja. I opet se mozemo “vaditi” na nemastinu, ovaj put jazz novinara. Da li ce iko kriticki se ozbiljno osvrnuti na Nisville, ako to ne radi jazzin.rs?
            Da li ovde iko pise suvislo o jazzu, tako cesto? Ili je jazz samo ekces?
            Ovde nije u pitanju samo akreditacija ili gostoprimstvo, Nisville je dovoljno veliki da zasluzuje medijsku paznju, pa makar bio i naopak. Urednistvo zna da mislim da i neke druge stvari zasluzuju paznju, koje su granicne za jazz, ali…
            A kad odete na Nisville, onda shvatite da se i oni tamo snalaze na hiljadu i jedan nacin. Jedan od nacina je da se radi ovako kako radi Ivan Blagojevic. Moze nam se taj nacin ne dopadati, ali on tamo nema konkurenciju. Cak nema nikoga, cini mi se, ko bi se ukljucio i promenio nesto. Ili uradio nesto drugacije. Pa da onda te pare odu i na drugu stranu. Ja bih bio srecan da je tako, ali nekako se svet ne okrece u tom smeru. Onda bi i jazzin morao da se bavi kulturnom politikom, u svakom izvestaju. Doci ce i do toga, ali mi se cini da je put koji je odabralo urednistvo legitiman, ne vidim zasto bismo morali da se slozimo sa svakom konstatacijom iz izvestaja. Popljuvati kriticara, ah, to godi. Znati vise od nje/njega!
            Anyway, da nema Nisville, BG jazz fest bili bismo siromasniji, ali postoje muzike i festivali koji su manje ili vise zanimljivi. Dok se ovaj “nas alternativno avangardni jazz” zasniva svuda na entuzijazmu (pogledajte Urosev text izazvan Vandermarkovim blogom), kod nas se skor sva kultura zasniva na entuzijazmu (dobro jelene, znam da za tebe Nisville nije kultura, no, ne slazem se)
            A, za johnnioza, nek jelen pise, nek dize prasinu, nek baca udicu, jer, kao sto znas, njegov uticaj na BG Jazz fest postaje vidljiv. Da li si mogao zamisliti pre 5 godina da Pantic & Ambrozic dovedu Ribota, Evansa…

  6. opet se necu nikako sloziti s jelenom, program je takav kakav jeste, ipak u Nisu nije postojala jazz sleca, dok se nisu pojavili Eyot i Jazbooka (ako je to dovoljno za scenu). Kako tamo dovesti neku publiku, kad ni tokom godine nema koncerata (davno su tamo bili Zerang & Rempis, volonteri). I ja bih voleo znati da tamo neki zanimljiviji program prolazi, ali tesko to ide. Uostalom, ni Jazz, improvizovana muzika u Kanjizi ove godine bi mi izgledao slabiji nego sto smo navikli. Ali, iako mozemo i zelimo vise i bolje, ova godina je bogme dobra godina sto se jazz gostovanja tice po celoj Srbiji.

  7. ja apsolutnozelim sve najbolje nisu i citavoj regiji, ali me smara da stalno pristajemo na tzv. “manje zlo”, pogotovo kada je takva dilema lazhna…

    nisvil navodno koristi kulturnoj i jazz sceni, ali po koju cenu? ogroman novac proguta a rezultat je nishtavan… program je uzasan, proper frankenshtajn, kao da je sastavljen od nechijih koshmarnih vizija, vajbuje ko ona kobasicijada u vojvodini… niti forsira domacu scenu, niti edukuje publiku, niti ispunjava zelje bilo kome niti je relevantan u bilo kom pogledu…

    zar taj novac ne bi mogao da se podeli na delove, pa smislenija produkcija bi mogla, recimo, u nisu jednom mesechno u toku cele godine da organizuje neke relativno zvuchnije svirke, na primer… ili tako neshto… da to ima bilo kakvog smisla…

    nazalost, na jugu se osim dopa nishta ne deshava, i usled odsustva bilo kakve zdrave inicijative osudjeni smo da gutamo ovakav fijasko kao sto je nisvil, osudjeni smo na “daj shta dash”…

    mislim da je to pogreshno, grad (ili drzava) bi trebali da o**ebu nisvil, konsultuju nekoga ko je kompetentan kada je dzez u pitanju, i postave odredjene kriterijume za dobijanje novca kada je rech o dzez festivalu ili tome sl… pokrenu neke akcije da motivishu ljude da izadju sa predlozima, i ako se i tad niko ne pojavi sa konkretnim i kvalitetnim projektom, taj novac treba preusmeriti u druge fondove, i kraj priche…. nema tu nikakve sentimentalnosti, ne mora nish da ima jazz festival po svaku (previsoku) cenu, kao shto ni srpska kinematografija ne mora da postoji ako ce se snimati “potera za sreckom” ili parada ili slichna sr**a….

    ako niko nece da se cima u jednoj oblasti ili sferi drushtva tu sferu ili oblast treba suspendovati a drzava treba da da novac onome ko hoce i ko zna shta radi…. pa, kanjiza ne dobija nista od drzave a zaista ljudi rade sjajan posao, ring-ring je najbolji festival “nove muzike” u jugoistochnoj evropi i ulazi u 10 najboljih festivala te vrste u evropi – pa dobija na kashichicu, … dis-patch je nekoliko godina za redom bio proglashavan za najbolji festival u evropi savremene elektronike, pa se ugasio zbog odstutva podrshke institucija…

    sve dokle tolerisemo i zatrpavamo novcem ambise kao sto je nisvil, zaista kvalitetne inicijative nece moci da se realizuju, i svi ce pristajati na manje zlo…. kao i na dop…

    simple as that

  8. JLP je ziva legenda i kao takav zasluzuje da digne Nisvil iznad nivoa nametnutog ostalim izvodjacima na niskoj tvrdjavi. Odsvirao je korektno, profesionalno, ali nista vise od toga.

    Osim njega, slazem se sa ocenama da je to bila mesavina svega i svacega sto negde duboko u korenima ima dodirnih tacaka sa jazzom. A tu spada apsolutno sve sto se moze nazvati muzikom. Stekao sam utisak da je deo ucesnika doveden sponzorstvima raznoraznih ambasada u Srbiji, a deo je namaknut na domacoj sceni gde ima ponesto da se cuje. Publike je bilo mnogo vise nego sto ima pravih jazzera. Koliko to govorilo o nama kao ljubiteljima muzike, toliko i pruza mogucnost da neki novi klinci cuju ponesto dobro i “navuku” se. Retko ko od nas je slusao jazz od malih nogu. BJF je bio mesto gde su svirali Miles Davis, Lionel Hampton, Weather Report… Ipak, mislim da je organizator napravio nekoliko propusta:

    Pre svega, mislim da je pravim zvezdama poput JLPa trebalo ostaviti malo vise vremena da pokazu sta znaju.

    Obzirom da se iz naziva zakljucuje da je u pitanju jazz festival, trebalo bi na glavnoj sceni da se i ocekuje nesto u tom maniru. Na drugim scenama moze da bude i drugaciji program. Treba iskoristiti priliku za pravi festivalski ugodjaj, ali ne na ustrb onoga za sta se festival zalaze.

    Na kraju, mislim da je krajnje neprimereno sto su domace izvodjace stavili na pocetak programa… 19:30 je vreme kad zaista sem tonaca, osoblja i ponekog slucajnog prolaznika retko ko ce da se pojavi ispred bine.

  9. ne radi reply dugme, pa cu ovde…

    zeleo bih da pojasnim par stvari.

    1) nije krivica nisvila sto ne ume bolje ili sto nema konkurenciju u regionu. oni rade kako misle da treba, nazalost, kriterijum je zbog dobro poznatih razloga uzasno nisko postavljen. krivica je ljubitelja muzike/entuzijasta/kulturnih radnika/muzicara iz nisa sto niko ne pokusa nesto drugacije, bolje. takodje, velika je krivica kultur komesara sto nisvil lici na vasar. da se razumemo, ne moraju politicari da znaju i jedno slovo o dzezu, ali bi morali da znaju da ako nemaju pojma u nekoj oblasti treba da angazuju strucnjaka. ovakvih faulova onda ne bi bilo, ne bi bilo uludog rasipanja para kojih nema, ne bi bilo korupcije, niti neprijatnih iznenadjenja. tip u gradskoj vladi/republickoj postavi odredjeni kulturni cilj. za ostvarenje tog cilja angazuje xy strucnjaka (ili vise njih, bord, u name it) za dzez, pita jel to vredi, sta je to, ko je to ko dolazi, da li je to neophodno za cilj koji smo postavili, itd. i na osnovu misljenja strucnjaka odluci da li da odobri lovu ili ne. prosto i jednostavno, vazi za sve sfere ljudskog delovanja, i sto je najbolje, moguce je cak i u srbiji ako postoji makar minimum pristojnosti i praktichnog rasudjivanja. boli te zub – ides kod zubara, ne znas sta je higsov bozon – pitas ucitelja fizike, ocesh da popravish karburator na kolima – konsultujesh automehanichara…

    2) bg jazz fest polako, polako, uzasno polakoooo pocinje da lici na ono kako bi festival takvog kalibra i kapaciteta trebalo da izgleda. mali festivali ili entuzijasti mogu uzasno puno, ali ne mogu bas sve. tu treba da uskoci bg jazz fest i da im pomogne, da ostvari nekakav kontinuitet… kao ono sa riboom, to je bilo lepo, ili dzon hesl… ne treba bg jazz fest da bude suva avangarda ili sta ti ja znam, ali treba da bude veran svom nazivu, treba da gaji vrhunski savremeni relevantan dzez koji je u skladu sa vremenom. cak i ako se selektoru ne svidja nesto od takve muzike! ne dolaze ljudi na bg jazz fest zbog pantare ili ambrozica, vec zbog svojih muzickih heroja koje bi da cuju uzivo. to je beskrajan uzitak i selektori moraju da suspenduju cak i svoje predrasude ako imaju prema odredjenoj muzici i da omoguce tako nesto gradjanima. od njihovog novca bukiraju muzichare, ne od panticevog i ambrozicevog dzeparca. biti selektor ne znaci da treba da slushamo samo ono shto selektor voli. boze sacuvaj! vec prepoznati sta je zaista kvalitetno i relevantno u muzickoj ponudi, gde glavni kriterijum nikako nije komercijalni uspeh!

    3) jazzin relativno fino radi svoj posao sa recenzijama, intervjuima, ne zelim da ulazim u detalje, i ja ga chitam zbog muzike koja mene interesuje a to je smiljanicev deo. ostalo ne znam najbolje, niti me zanima. sem kada se tice sire ideoloske problematike. problem na koji sam aludirao tice se blagog kritickog osvrta sa uzasnih domacih festivala. po mom misljenju urednistvo pravi gresku i maltene simulira kulturnu ponudu pariza, opredeljuje se za blagi kriticki zakljucaka u formi persiflaze kako je sta je tu je, bilo je dobrih stvari ali i propusta, sve u svemu srbija bi nestala da nema nisvila. na primer. ja mislim da smo u ratu i da je potrebna i takva retorika! ratna! u ratu sa neznanjem, fush muzikom, fush festivalima, obesnim selektorima koji koriste nashu inertnost i apatiju. mislim da je ok biti uzasno ostar i neprijatan ako nesto ne valja sistemski i taj koji je uzrok toga ne zeli nista da menja vec se pravi lud i i dalje ispumpava novac. mislim da je tada u redu biti onaj matori, kako se zove, sa peshchanika koji roka po svima hc… ako oni nemaju obzira a uzimaju novac od gradjana, nikome ne daju sansu i monopolizuju celu stvar,onda treba uzvratiti zestoko. josh ako si medij, oh-la-la!!!! ne znam da li neko prati podlistak beton u danasu, to je odlichan primer kako ozbiljan teorijski rad moze da bude zestok kriticar jednog aspekta (ili celog) drustva. jednostavno sjajno! ovde je rech o dzezu u betonu o knjizevnosti, ali analogija je apsolutna. jazzin ima puno pravo da pokaze zube s obzirom kakva nam je situacija u drustvu, makar sledece godine urednistvo platilo kartu za odredjeni festival ili dogadjaj! ako je cena karte ili akreditacija prepreka za apsolutnu anatomiju, onda je miris slobode tako blizu!

    ;))))

    1. BJF je bio na veoma visokom nivou sedamdesetih i osamdesetih godina. Najveci problem na nasoj sceni je upravo u tome sto “pantara i ambrozija” nisu nastavili tim putem. Kad su ga digli iz mrtvih to nije uopste licilo na ono sto malo stariji fanovi pamte.

      Matori koji je rokao po svima sa Pescanika zove se Petar Lukovic i sjajno je imati tako ostru kritiku uspavane stvarnosti. Ipak, mislim da treba biti realan. U Nisu je ove godine bila jedna istinska legenda i jos pokoji dobar nastup. Niko od nas nema tu moc da kao pojedinac menja vlast… na kraju, ko god se sledece godine nadje na celu festivala mora da zna sta nije valjalo. Mozda bih i ja voleo da tu bude neko “iz struke”, ali taj put nije uvek najbolje osvetljen… Jelen, ako imas ideju – samo napred.

      1. nice one, neco, slazem se… bg jazz fest je ranije bio ozbiljna manifestacija, ali tada je juga bila ozbiljna drzava… ja pamtim samo ovu verziju, 80tih sam bio samo misao roditelja…

        kada sam govorio o “ljudima iz struke” mislio sam u idealistichkom smislu da bi bilo uzasno pristojno da ako ne znash neshto u jednoj oblasti konsultujesh nekoga ko zna. ja nemam pretenzije te vrste, samo sa sam ljubitelj, ali beograd ima djordjevica, smiljanica, pa cak i johnniozu za odredjene aspekte dzeza, verovatno nis ima slichne ljude, ili barem jednog od njih. da su konsultovali nekog takvog pre nego sto su upucali kesh, verovatno bi dobili odgovor da 95% ovogodisnjeg programa je katastrofa i da bi novac predvidjen za budzet mogao da se podeli na 7-8 mesecnih svirki nekih pristojnijih stranaca sto sceni u regionu znatno vise koristi… ali tada bi to bila samo korist scene, ljubitelja, a niko ne bi svukao kintu na zaposljavanje za postavljanje infrastrukture, procente, tezge za kobasice, dozvolu da valja pivo,

        uglavnom, sistemski je problem sto politicari zaduzeni za kulturu ne zele da budu pristojni pa da priznaju da ne znaju nesto i da im treba pomoc sa strane. tako je sa svim umetnostima i festivalima unutar njih u srbiji, osim mozda delimicno sa bitefom, tu je zaista na celu neko ko je najkompetentniji koliko je meni poznato….

        ;)))

  10. “chitam zbog muzike koja mene interesuje a to je smiljanicev deo” – pretplati se na Wire, da citas originale, a ne prepisivanje…

  11. pa sad,ako su slageri ribota i new age gnjavaza hassella vrhunski savremeni jazz izraz,onda nista

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.