Fire! u Karmakomi: Srednji prst mračnim silama

_{Mesto: Karmakoma, Beograd / Datum: 13. 11. 2025. / Foto i video: Nikola Marković}

Matsa Gustafssona upoznao sam 2008. godine u Zagrebu kada je svirao sa velikim ansamblom Otomoa Yoshihidea. Ne tako davno bio je održao fantastičan koncert u beogradskom SKC-u  sa tada aktuelnim trijom The Thing (Ingebrigt Håker Flaten, Paal Nilssen-Love), pa se taj koncert nametnuo kao tema razgovora. Između ostalog mi je rekao da ne voli da se njegova muzika etiketira kao „džez“ te malo još elaborirao o tome. Naravno, bilo mi je jasno da Mats „nije džez“ kao što su to možda Sonny Rollins, ili Big Bend RTS-a. Ali ono što je svirao sa Håker Flatenom i Paal Nilssen-Loveom ili drugim postavama u to vreme, uprkos frenetičnoj pankerskoj energiji, sasvim se uklapalo u istorijsku liniju evropskog fri džeza od na pr. ranog Brotzmanna do danas.

Bilo kako bilo, kada se 2009. na sceni pojavio Matsov trio Fire! ( Johan Berthling – bas gitara, Andreas Werlin – bubnjevi), njegova ne-džezerska razmišljanja su muzički bila jasnije uobličena u sastavu potpuno drugačije ritmičke sekcije, zasnovane na repeticijji i gruvu, gde je i njegovo sviranje dobilo drugačiji kontekst. Počeli su da pozivaju goste na albume pa je to ubrzo preraslo u trio+1 formacije, onda je bila neka turneja sa Fire! Ensemble, a nakon par godina nastao je sada već legendarni Fire! Orchestra, jedan od najuzbudljivijih sastava savremene muzike bilo kog žanra. U orkestru se Gustafsson još više približio “indie” senzibilitetu dodavanjem vokala, kasnije i gudačkom sekcijom, pa su u tom kontekstu njegovi nastupi sa originalnim trijom počeli da bivaju percipirani kao nekakav povratak korenima. Barem za one tvrđe fanove koji bi radije da slušaju Matsovo krljanje nego nekakve orkestracije ili melodije s pevanjem ukorenjene u indi/pop/rok muzici.

Koncert u beogradskom klubu Karmakoma pred oko 150 ljudi započeo je prigodnim obraćanjem Bojana „Ring Ring“ Đorđevića, nakon čega su Gustafsson, Berthling i Werlin izašli na binu i otvorili nastup dugačkom verzijom numere „The Dark Inside of Cabbage“ sa prošlogodišnjeg albuma „Testament“. U trenucima sviračkog predaha, Mats nam objašnjava da je ta tmina u kupusu poput sjebanog sveta u kome živimo danas. Treba da ga pojedemo, ispljunemo, iskenjamo, i onda krenemo ispočetka. Baš kao i mnogi muzičari u poslednjih godinu-dve, i Mats očigledno oseća da živimo u trenutku velike globalne krize čovečanstva. Ali njegov odgovor nije povlačenje u introspekciju ili puki poziv da ne klonemo duhom, već nas implicitno poziva da se suočimo sa izazovima, krenemo đonom, da ne ustuknemo pred civilizacijskim sumrakom i nehumanošću, da uđemo u fajt, hrabro, odlučno, bez zadrške.

Berthling i Werlin daju stabilan ritmički puls i predstavljaju kičmu benda; muzika se razvija sporo i postupno, dopušta slušaocu da se prepusti, uđe u svoj lični ritam i doživljaj koncerta. Neće ni Mats krenuti da ispucava sve svoje urlike, vriskove i energična rasviravanja baš odmah, već će nas polako uvesti laganim, dugačkim frazama na bariton saksu. Tek onda kad smo se potpuno opustili, sve je spremno da nas preseče uzduž i popreko, da zareže duboko u naše mentalno tkivo. Ako je tematski okvir prosečne Fire! teme poput hipnoze i uljuljkavanja u osećaj da se nalazimo na bezbednom mestu, saksofonski solo nailazi poput šok terapije i naglo nas prebacuje u potpuno drugačije stanje svesti. U ovom kontrastu i kontrapunktu dešava se magija Fire! trija, više nego i u samoj činjenici da je Gustafsson jednostavno odličan solista čije sviranje možemo da prepoznamo i zatvorenih očiju.

 U Karmakomi smo videli i čuli Matsa Gustafssona i na flauti i tenor saksofonu, dok je (barem sinoć) sasvim odustao od klavijatura i elektronike koji su krasili neke ranije Fire! nastupe. To jeste bio idealan izbor za die hard fanove njegove muzičke veštine i bilo je milina slušati ga u jednom od najrazigranijih sviračkih izdanja u poslednje vreme. Da sve bude još bolje, to je činio u vrlo nijansiranom odnosu prema bendu, tako da nemate utisak da slušate Matsa Gustafssona sa ritam sekcijom već se sve dešava s muzičkom logikom i dobrim razlogom.  Mada su često njegove fraze sačinjene od svega par tonova, bivao sam hipnotički privučen i sviranjem Johana Berthlinga na bas gitari i njegovoj minucioznoj posvećenosti oblikovanju savršenog tona, propisne masnoće i oblika. Jer baš on je bio taj koji nas uvlači u odgovarajuće stanje svesti, u kome sve ono što će se desiti tokom koncerta ima svoj puni smisao i vrednost.

Već je teško izbrojati koliko je puta Mats Gustafsson bio u Beogradu sa ovim ili onim sastavima. Bio bi red da konačno vidimo i Fire! Orchestra…