Rastko Obradović – Mandala (A.MA Records / A.MA Edizioni)

Tih, ali sveprisutan na beogradskoj džez sceni, Rastko Obradović odavno se profilisao kao neizostavan član novog talasa mladih muzičara. Neretko je prvi pouzdan izbor kada kolege u cajtnotu traže saksofonistu, a u krugovima profesionalaca poznat je po marljivosti, spartanskoj disciplini vežbanja i naginjanju ka perfekcionizmu. Šest godina nakon liderskog debija The Northern Experience, Obradović kroz osam autorskih numera na albumu Mandala demonstrira svoja aktuelna stremljenja.

Nezavisna etiketa iz Barija A.MA Records, sa neumornim producentom Antonijom Martinom na čelu već nekoliko godina unazad diskografski udomljava aktere autorskog beogradskog džeza, te je, očekivano, i novi Obradovićev album deo serijala “The Serbian Wave” ovog italijanskog izdavača.

Iako je Obradović tokom godina produbljivao svoj izraz u mnogim pravcima – istražujući tradiciju, fri-džez, skandinavske i balkanske uticaje – Mandala tek nagoveštava širinu njegovih brojnih interesovanja. Zapravo, u prvi plan, reklo bi se, ovde stavlja radost zajedničkog muziciranja sa svojim prijateljima iz studentskih dana – pijanistom Vladanom Veljkovićem, gitaristom Aleksandrom Petrovićem i bubnjarem Nikolom Banovićem. Album je neočekivano stilski sveden, ali istovremeno zaokružen, te ovde možemo pričati u najširem smislu o modernom džezu, koji se suptilno oslanja na tradiciju.

Ipak, znajući Obradovića, u njegovom slučaju nikad nije ništa slučajno, ležerno i površno. Naslov Mandala nije tek estetski izbor, već precizan znak za ono što saksofonista ovom muzikom gradi — zvučni krug koji se neprestano obnavlja iz samog sebe. Mandala (na sanskritu “krug” ili “centar”) se gradi ponavljanjem motiva u kružnom obrascu, ali nikad isti krug ne izgleda isto — svako ponavljanje nosi promenu. Tako, album otvara “Kanda” iz koje se rađa čitava zvučna mandala. U sanskritu, kanda je „izvor“ ili „korenski centar“, koji podrazumeva da se tonovi  šire kao koncentrični krugovi, a motivi se vraćaju transformisani, kao da se muzika stalno iznova rađa iz sopstvenog korena. Epilog, ali i novi početak tako nalazimo u završnoj “Afternoon” koja melodijske fragmente “Kande” vraća u izmenjenom obliku pri čemu završna kadenca ostaje otvorena – nema konačne tačke. Ali da vidimo šta se nalazi između te dve beskrajnosti.

U komadu „Nemir“ i diptihu “The Prisoner and the Soldier” već počinje da se oslobađa dramatika, istovremeno otkrivajući Obradovićevu sklonost prema narativnoj dramaturgiji instrumentaliste koji suptilno i znalački gradi svoje solo deonice. Drugopomenuta dvodelna kompozicija autorska je zamisao pijaniste Vladana Veljkovića (koji je verovatno najbolje čuvana tajna aktuelnog beogradskog džez trenutka) i predstavlja, pretpostavićemo, njegovu refleksiju na trenutnu turbulentnu geopolitičku situaciju. Njen drugi deo stavlja u prvi plan gitaristu Aleksandra Petrovića koji u žustrom modalnom maniru skače užurbano iz jednog u drugi tonalni centar.  Iako je njegova svirka kompetentna, Petrović na ovoj ploči bira ton gitare koji njegovu agilnu svirku ipak ostavlja nedovoljno eksponiranom.

Iako “Benjamin’s Blues” naslovom sugeriše hommage tradiciji, reč o modernom, dekonstruktivnom rumba pristupu blues formi, koja je u ovom sučaju 16-taktna i harmonski u potpunosti supstituiše opšta mesta jedne klasične bluz kompozicije. I pored toga, u najboljoj tradiciji call-and-response manirizma, četiri muzičara ovde odaju počast uzorima, razmenjujući solo deonice na veoma zabavan, pa i nepredvidiv način.

Ako bismo u ovoj mandali tražili Balkan barem u tragovima, možemo ga opaziti u kompoziciji “What If”. Osim 7/8-gruva koji Nikola Banović neobičnim akcentima dodatno usložnjava, u glavnoj temi daju se pronaći barem mikrofragmenti ovdašnjeg melosa. Obradovićev solo koji je istovremeno ritmički napet i lirski izložen savršeno ukazuje na to da je saksofonista muzički formiran između Balkana i Skandinavije — između emotivne sirovosti i severne kontemplacije.

Mandala je za Rastka Obradovića bitan iskorak kojim prelazi iz hvaljenog instrumentaliste i traženog sajdmena u dugoočekivanu ulogu lidera. U kontekstu njegove dosadašnje karijere, teško je reći koliko je autorski Mandala prirodan korak, ali je svakako izuzetno dokumentovan zapis aktuelnog momenta srpskog džeza gde svoje mesto pod suncem nalaze i akteri koji su u dosadašnjim predvidivim raspodelama bili pomalo skrajnuti. Svaki naredni Obradovićev autorski iskorak se s nestrpljenjem očekuje i doći će sasvim sigurno sa iznenađenjima baš kao što je i sama Mandala.

Numere: Kanda, Nemir, Prisoner and The Soldier (Part 1), Prisoner and The Soldier (Part 2), Rumunjesku, Benjamin’s Blues, What If, Afternoon

Muzičari: Rastko Obradović – tenor saksofon, Vladan Veljković – klavir, bas sint, Aleksandar Petrović – gitara, Nikola Banović – bubnjevi