recenzije

11.03.2010.

Yuka Honda – Heart Chamber Phantoms (Tzadik)

Nakon gotovo dve decenije bavljenja muzikom i saradnje sa desetinama vrsnih muzičara, Njujorčanka japanskog porekla Yuka Honda ove godine izdala je svoj treći i najbolji solo album

yuka honda Yuka Honda je multiinstrumentalistkinja iz Tokija na „privremenom radu“ u Njujorku. U drugoj polovini devedesetih, bila je aktuelna s elektro-pop duom Cibo Matto (u kome je pored nje bila superslatka Miho Hatori). U to vreme, Yuka se zabavljala sa Seanom Lennonom, sinom Johna Lennona i Yoko Ono, koga je upoznala remiksujući jednu pesmu njegove majke. Iako se njihova veza završila još pre desetak godina, njih dvoje su ostali prijatelji i dan danas nastupaju zajedno. Tokom svoje karijere, Honda je delila binu sa nekim od najvećih njujorških underground muzičara: Artoom Lindsayem, John Zornom, Marcom Ribotom, Thurstonom Mooreom, kao i sa trubačem Daveom Douglasom, Jimom O’Rourkeom, japancima Boredoms, Petrom Haden, čak i sa Eddie Brickell.

Stoga, lista muzičara koji sviraju na novom, trećem Hondinom albumu Heart Chamber Phantoms, vrlo je respektabilna. Pored pomenutog Seana Lennona, tu je trubač Michael Leonheart koji je (između ostalih) svirao sa imenima kao što su: Steeley Dan, Caetano Veloso, Slash, Brian Eno, Bill Frisell, Mos Def, Yoko Ono, Busta Rhymes, David Byrne, Lenny Kravitz… Zatim, čelista Erik Friedlander, dugogodišnji saradnik Johna Zorna, koji je svirao i sa Laurie Anderson, Courtney Love, čak i sa Alanis Morissette. Na bubnjevima je Dougie Bowne iz Lounge Lizards, dok klavir svira Pete Drungle. Kao i prethodna dva albuma, i ovaj je izdala Zornova etiketa Tzadik.

Pesma koja ulazi u uho i to već na prvo slušanje je Waters from Mars. Isprepletana zvižducima i zvucima faune, obojena je optimizmom koji je čini idealnom za slušanje u rano proleće, dok bujaju krošnje. Little Hope je logičan nastavak, tj. odlično pasuje uz prolećno veče, s tim da Friedlanderov čelo pomalo podseća na violinu Nigela Kennedyja sa ploče Kafka. Robot Elephant’s Tears kao da je maznuta sa neke ploče N.P. Molvaera, i samo je jedna od nekoliko pesama sa Heart Chamber Phantoms koje poseduju tu skandinavsku atmosferu (jedna od takvih je i ambijentalna Phantom with an Armor koja otvara album).

Numera u kojoj se susreću plesni ritmovi, fri-džez truba i atmosferična električna gitara zove se Hydrosphere i uz Waters from Mars predstavlja okosnicu ove ploče. Uspokojovajuća Heart Camber part 1: Rock kao da tone u noć s „majlsovskom“ trubom i krajnje nenametljivim klavijaturama u pozadini, dok Cycle of Water sa svojim tribalnim ritmom kao da dočarava popodnevnu atmosferu iz azijskih džungli. Album se završava psihodeličnom/progresivnom Don’t Be so Naive, u kojoj se ponovo „nadmeću“ Yukine klavijature i elektro efekti sa Leonhartovom trubom.

Heart Chamber Phantoms je isuviše ozbiljan album da bi se mogao porediti sa lepršavom muzikom Hondinog starog benda Cibo Matto. Pre bi se moglo reći da je ovaj album nastavak onoga što je Yuka započela na albumu Eucademix, s tom razlikom da je ovde uticaj džeza mnogo očigledniji. Slušajući ovaj album, više puta su mi na pamet pali Mitar Subotić Suba i Bill Laswell, iako nijedan nema nikakve veze sa muzikom odavde. Laswell je osvedočeni fan Hondine muzike, a da je Suba živ, sasim sam siguran da bi mu ovo bio drag album. Savršen balans između ambijantalnog i plesnog, elektronike, džeza i popa, čini Heart Chamber Phantoms najlepšom pločom u Hondinoj dosadašnjoj solo karijeri. Jedva čekam da prestane ova preduga zima, pa da svim čulima uživam u osunčanim prolećnim danima i zvucima sa ovog albuma.

S obzirom na to da je Yuka prošli album izdala pre šest godina, iskreno se nadam da nećemo morati toliko da čekamo do njene sledeće ploče. Mada, ako kvalitet tog novog izdanja bude na nivou Heart Chamber Phantoms, pristajem i na šest godina čekanja.

 

 

Yuka Honda – klavijature, sempler, bas, gitara, udaraljke, vokal, elektronika

Sean Lennon – bubanj, sint bas, udaraljke

Dougie Bowne – bubnjevi

Michael Leonhart – truba, flighorna, melofon, vibrafon, bas, vinske čaše, klavijature, udaraljke

Shimmy Hirotaka Shimizu – gitara

Erik Friedlander – čelo

Pete Drungle – klavir

Jeff Hill – bas

Courtney Kaiser – vokal

Scott Seader – vokal



Jedan komentar "Yuka Honda – Heart Chamber Phantoms (Tzadik)"

  1. sluško kid каже:

    Čekaš li, Vladimire, da prestane ova preduga zima, uzmi Valjarevićev "Dnevnik", ne bilo ti teško. 🙂

Оставите одговор

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.