recenzije

16.09.2011.

Wadada Leo Smith’s Organic – Heart’s Reflections (Cuneiform)

Sledeći zaveštanje Milesa Davisa, Wadada nas vodi na uzbudljivo spiritualno/električno/fjužn džez putovanje, stavljajući ovu muziku u kontekst 21. veka

Wadada-Leo-Smith-Heart's-ReflectionsLeo Smith svakako spada u grupu onih muzičara i kompozitora čija je dugogodišnja karijera obeležena konstantnom potrebom za preispitivanjem granica muzike, inovacijama i eksperimentisanjem. Njegov novi album, Heart’s Reflections, na prvi pogled bi nas mogao uplašiti, jer dupli disk, pa još sa dve dvadesetominutne kompozicije može biti preveliki izazov za slušaoca. Međutim, četrnaestočlana ekipa muzičara okupljena na ovom albumu, ne samo da će vam jako uspešno držati pažnju, već će vam doći da ponovo pritisnete play čim se album završi.

Naime, album je bogat različitim muzičkim uticajima, koji variraju od bluza i fanka do avangardnog i eksperimentalnog zvuka. Upravo konstantno previranje u ovim granicama velikim delom doprinosi dinamičnosti celog albuma, i predstavlja poseban začin i zaštitni znak Wadadinog rada.

Naročito je uočljiv uticaj muzike Milesa Davisa, konkretno njegovog električnog perioda. To ne iznenađuje, jer je Wadada odavno ispirisan njegovim delom, a čak je svojevremeno sa Henryjem Keiserom izdao i tribjut album Yo,Miles! . Međutim, bilo bi pogrešno reći da se radi o podražavanju; tamo gde je ovaj uticaj uočljiv, jasno se vidi da služi samo kao osnov za nadogradnju i proširivanje priče koju je Miles započeo.

U album nas uvodi dvadesetominutna Don Cherry’s Electric Sonic Garden (For Don Cherry), u kojoj će preko fank/džez-rok teme solirati fjužn gitare i klavir predvođeni Wadadom, čineći pesmu višeslojnom i strukturalno bogatom. Upravo taj pristup, da se u osnovi dobrog dela pesama, nalazi tema koja je vrlo prijemčiva, dok sa druge strane imamo ostale muzičare koji se na nju nadovezuju čas je prateći, čas solirajući, pokazao kao pun pogodak. I sve je to vrlo energično i dinamično, a ipak jako skladno i dirigovano, sa prirodnim i nenasilnim prelazima. Impovizacije zvuče toplo, nepretenciozno i organski, iako muzičari sviraju slobodno, tako da muzika ne gubi na intenzitetu.

 

Kao suprotnost fankadeličnim kompozicijama imamo i par komada s kamernijim instrumentalnim postavkama i spiritualnom atmosferom. Širini zvuka doprinosi i sekcija za laptopovima, koju Wadada koristi koristi kako bi proširio „klasičan“ džez zvuk spajajući ga sa novim formama elektronske muzike i zvukovima poput šuštanja, zujanja ili škripe.

 

Heart’s Reflections ne predstavlja samo muzičko, već i spiritualno putovanje. Svi zastupljeni elementi čine skladnu muzičku celinu, koja  spaja komercijalno sa avangardnim i već utabane staze sa težnjom za novim putevima. Wadada polazi od jednostavnjih muzičkih formi prijemčivih prosečnom konzumentu muzike, a zatim ga sa lakoćom odvodi u kompleksnije vode. To je nešto što se, ne samo danas, već uopšte, retko sreće i ne treba propustiti.

 

 

Wadada Leo Smith – truba

Brandon Ross – električna gitara

Michael Gregorz – električna gitara

Josh Gerowitz – električna gitara

Lamar Smith – električna gitara

John Lindberg – bas

Skuli Sverrisson – bas

Pheeroan akLaff – bubnjevi

Angelica Sanchez – klavir, Wurlitzer

Casez Anderson – alt saksofon

Casez Butler – tenor saksofon

Stephanie Smith – violina

Mark Trazle – laptop

Charlie Burgin – laptop



Jedan komentar "Wadada Leo Smith’s Organic – Heart’s Reflections (Cuneiform)"

  1. Dragan каже:

    Pola sata jedan isti gitarski rif. Valjda će u drugoj kompoziciji da ga promeni.

Оставите одговор

*


*