recenzije

13.05.2016.

Wacław Zimpel – Lines (Instant Classic)

Instrumentalna slojevitost i polifonija kao zaštitni znak

lines

 

Poljski klarinetista, kompozitor i improvizator Waclaw Zimpel je oduvek pokazivao interesovanje za minimalizam, inkorporirajući ga, u manjoj ili većoj meri, u muziku svojih projekata, kao što su Hera, Undivided, Waclaw Zimpel To Tu Orchestra (album Nature Moves iz 2014. godine) i Ziporyn/Zimpel/Zemler/Riley (album Green Light iz 2015. godine). Sjedinjujući ga sa džezom, fridžezom i tradicionalnim zvukom pojedinih delova afričkog i azijskog kontinenta, Waclaw je uspeo da se ritualnim karakterom svoje muzike nametne publici različitog muzičkog ukusa i bekgraunda.

Na prvom solo albumu prikladno nazvanom Lines, Waclaw je svoj stil još više individualizovao i naglasio, vešto prožimajući bogato nasleđe američkog minimalizma sa savremenim postminimalističkim tendencijama i džezom u manjoj meri. Pored upotrebe različitih tipova klarineta, muzičar se ovoga puta latio i hammond orgulja, fender rhodes klavijatura i khaena usne harmonike koja potiče iz Laosa.

Album čini šest kompozicija u ukupnom trajanju od četrdeset minuta i karakteriše ga Zimpelov najveći otklon od džeza do sada. Već u uvodnoj numeri Alupa-Pappa primetna je izrazita repetitivnost iskazana hammond orguljama. Takav pristup i zvučna organizacija, u samom startu može iznenaditi Zimpelove fanove naviknute na njegove slobodnije aktivnosti na klarinetima, koje su i ovde ispoljene u nešto kasnijoj fazi desetominutne teme. Na nju se nadovezuje atmosferična Breathing Etude, čija umerena dužina trajanja, visok nivo kontrole i preciznosti u izvođenju uz postepeno pojačavanje intenziteta, anuliraju mogućnost prevelikog razvodnjavanja, praćenog neizbežnim gubljenjem koncentracije i pažnje kod slušalaca. Renesansnom Deo Gratias ističe se Zimpelova raznolikost u izražavanju, svestranost i otvorenost za uticaje ranijih muzičkih epoha. Iako je kratkog trajanja, predstavlja pravo osveženje i neku vrstu spone koja nas povezuje sa ostatkom materijala.

 

maxresdefault

 

U naslovnoj numeri i Five Clarinets primetna je veća upotreba duvačlih instrumenata, izrazitija je melodičnost i lepršavost. Sličnost između njih se tu završava, jer, nasuprot bogatom zvuku i raznolikim instrumentalnim slojevima koji se konstantno prelivaju, prožimaju i dopunjuju, imamo pet klarineta u svojoj veseloj igri i „nadmudrivanju”. Završna Tak, picture, hipnotičkim ponavljanjem u prvoj trećini zvuči kao modifikovana verzija Alupa-Pappa. Vremenom se njen tempo drastično usporava, muzika postaje statičnija i dobija primetno mračniju notu. U poslednjem minutu tema iznova oživljava, prvo pozadinskom, a onda i istaknutijom zvučnom simulacijom kretanja sa početka, čime se celina na neki način zaokružuje. Pored prividne strogosti i zvučne organizovanosti, tokom trajanja albuma konstantno iskrsavaju iznenađenja, koja se umnožavaju sa svakim narednim preslušavanjem, što čini njegov glavni kvalitet i odlično muzičko štivo za neograničeno konzumiranje i istraživanje.

Svojim dugoočekivanim solo debijem Waclaw Zimpel je napravio značajan iskorak u karijeri, pokazavši da je sam sebi dovoljan za nesmetano eksperimentisanje sa različitim instrumentima, melodijskim i ritmičkim slojevima i polifonijom koja mu postepeno postaje zaštitni znak. Albumom Lines poljski muzičar nije okončao ovogodišnju diskografsku aktivnost. U skorije vreme možemo očekivati još jedno debitantsko izdanje, ovoga puta njegovog najnovijeg trija LAM (Zimpel/Zemler/Dys), sa kojim je već imao nekolicinu uspešnih nastupa. Ako je suditi po odslušanom, biće to još jedno zanimljivo i vredno pažnje izdanje nastalo pod jakim uticajem minimalizma.

 

 

Muzičar: Wacław Zimpel – Bb klarinet, alt klarinet, bas klarinet, khaen (usna harmonika), hammond orgulje, fender rhodes

Spisak numera: 1. Alupa-Pappa, 2. Breathing Etude, 3. Deo Gratias, 4. Lines, 5. Five Clarinets, 6. Tak, Picture

Tagovi:



Оставите одговор

*


*