Tremé (HBO)

Još od vremena Charlieja Chaplina, jedan od osnovnih imperativa Holivuda je pronaći način da se zaradi veliki novac od filmova. Sedamdesetih godina prošlog veka holivudski šefovi su skapirali da će mnogo više ljudi privući u bioskop filmovima u kojima je bitnija eksplozija i broj slupanih automobila nego kvalitet same priče. Krajem prošlog veka njihovi apetiti su se povećali, pa su umesto jurnjavom kolima, rešili da publiku namame uništavanjem sve veće površine planete Zemlje (“Independence Day”, “Deep Impact”), odnosno smrću što većeg broja ljudi (“Titanic”, “Pearl Harbour”). U toj atmosferi, u kojoj je Roland Emmerich “bog” a Jim Jarmusch reditelj autorskih filmova (žanr koji je bio gotovo nepoznat pre 20-30 godina), postalo je očigledno da se talentovani scenaristi neće najesti hleba u brdima Los Anđelesa. Nije im bilo druge nego da se okrenu televiziji.

Iako je TV serija bilo od kad je i televizije, čini se da je ta forma doževala potpuni procvat početkom 21. veka. Pre toga, na pomen reči “serija” prve asocijacije su bile dosadne sapunice razvučene u stotine epizoda (“Gradić Pejton”, “Dinastija”), dok se poslednjih desetak godina uz ovaj termin po prvi put može vezati termin “umetnost”. TV kanal koji prednjači u broju ozbiljnih i kvalitetnih serija u svom “rosteru” (što bi rekao Tegi, legendarni sportski novinar još legendarnijeg SOS kanala) – je HBO. Po kvalitetu, scenariji nekoliko serija koje je lansirala ova televizija, spadaju u sam vrh filmske umetnosti: “Sopranos” (po mom subjektivnom mišljenju, ono što The Beatles predstavljaju u pop muzici, to su “Sopranos” među serijama), “Wire”, “Six Feet Under”, “Curb Your Enthusiasm”…Tako konačno dolazimo do teme ovog teksta, jednog od najnovijih HBO dragulja – serije “Tremé”. Prva sezona se nedavno završila, a druga je najavljena za jesen sledeće godine.

“Kakve sad sve to ima veze sa džezom?” sigurno se pitate vi. Ako znamo da su u Nju Orleansu džez svirali diksilend bendovi još 1910. godine (praktično se džez i rodio tamo), da je Tremé boemski kraj Nju Orleansa u kom žive/su živeli mnogi džezeri, a da se ova serija bavi upravo njihovim životima – onda vam je sve jasno. “Treme” su napisali Eric Overmyer i David Simon, od kojih je ovaj potonji autor remek dela kakva su “The Corner”, “Homicide”, “Wire” i “Generation Kill”. Ako ste gledali neku od ove četiri serije, onda znate da Simon ima potpuno dokumentaristički pristup fikciji, što je slučaj i sa “Tremé”.

Radnja se dešava u Nju Orleansu nekoliko meseci nakon uragana Katrina. Glavni likovi su lokalni džezeri, ulični muzikanti, propali di džejevi, univerzitetski profesori, igračko-karnevalske trupe koje nastupaju na festivalu Mardi Grass, ugostitelji koji se trude da udovolje zahtevima razmaženih turista…I svi se oni bore da spoje kraj sa krajem i snađu se u haosu koji vlada u gradu nakon Katrine. Skoro potresno deluju scene kada vidite iskusne i verzirane džezere prinuđene da tezgare sa drugorazrednim “hotelskim” bendovima, kako bi zaradili novac da prehrane porodicu. Serija je ujedno i oštra kritika Bušove administracije i načina na koji se ona bavila problemima Nju Orleansa nakon uragana.

U gotovo svakoj epizodi gostuje neki muzičar koji je, na ovaj ili onaj način, simbol Nju Orleansa. Tako već na početku serije vidimo Allena Touissanta koji je monumentalni simbol ovog grada, tu je i legendarni Dr.John, Elvis Costello, trubač Kermit Ruffins, saksofonista Donald Harrison, pevač John Boutté, amerikana-bluz veteran Steve Earle, trombonista Sammie „Big Sam“ Williams i mnogi drugi. Veliki broj kompozicija koji ovi muzičari sviraju je izveden uživo ispred kamera, što seriji daje posebnu draž. Naročito je zanimljiv odnos lokalnih muzičara prema Toussaintu – kada dobiju poziv od njega da mu budu prateći studijski muzičari, jasno vidite da su oni mnogo srećniji zbog novca koji će dobiti od te tezge (teško da se ijedna džez tezga u Nju Orleansu plaća više od one sa Toussaintom) nego što će svirati sa legendom. Ipak je Toussaint “jedan od nas sa malo više sreće, novca i iskustva”. Pa se posle neki pitaju zašto američki džezeri prolaze bolje u Evropi nego kod kuće.

Glumačku ekipu čine uglavnom glumci koji su nam poznati iz ranijih Simonovih serija, tako da nema sumnje u njihov kvalitet. Ipak, čini se da je najveći utisak ostavio John Goodman, meastralno odigravši ulogu rezigniranog univerzitetskog profesora koji svoj gnev prema američkoj vladi iskazuje postavljajući svoje monologe na Youtube.

Dok gledate “Tremé” često imate utisak da gledate dokumentarac. Znam ljude koji su bili/živeli u Baltimoru, i po njihovim rečima naselja popularno nazvana “projects”, izgledaju bukvalno preslikano kao iz Simonove serije “Wire”. Ne poznajem nikog ko je bio u Nju Orleansu posle Katrine, ali znajući Simonovu “realnu fikciju” nemam nijedan razlog da sumnjam da je tamo bilo upravo onako kako je u prikazano ovoj seriji. A ukoliko volite džez i zanima vas život savremenih džezera na mestu koje se smatra izvorom ove muzike, sasvim sam siguran da ćete uživatu u seriji “Tremé”.