recenzije

14.02.2013.

The Kandinsky Effect: Synesthesia (Cuneiform)

U apstraktni omot psihodeličnih boja upakovan je ozbiljan materijal, sa akcentom na modernom džez zvuku koji umereno koketira s elektronikom

Ako  se po jutru dan poznaje 2013. bi trebalo biti godina bogata uzbudljivim muzičkim ostvarenjima. Ovu optimističnu tvrdnju možemo potkrepiti činjenicom da je još u januaru diskografska kuća Cuneiform, poznata po avangardnim rok i džez izdanjima, objavila čak pet novih izdanja. Pored pozitivnog iskustva sa pomenutim izdavačem, kao i spiska muzičara koji su u više navrata pokazali da im možemo verovati, sadržaj ponuđenog je taj koji, sudeći po prvim utiscima, zaslužuje pažnju i itekako obećava.

Оvoga puta, u konkurenciji ostalih Cuneiformovih albuma, kao prvi kandidat za predstavljanje nametnulo se izdanje “Synesthesia” koje potpisuje mladi američko-francuski prog-džez trio The Kandinsky Effect. Momci su svoju zajedničku karijeru započeli u Parizu i poslednjih šest godina baza im je upravo Francuska, uz povremene izlete u prekookeansku postojbinu džeza.

Relativno nepoznati muzičari upakovali su u apstraktni omot psihodeličnih boja ozbiljan materijal, sa akcentom na modernom džez zvuku koji umereno koketira sa elektronikom. Mora se priznati da to samo po sebi nije ništa neobično i novo; dosta je bendova koji džez osnovu „prevlače“ digitalnim slojevima i tako pokušavaju da stvore sopstveni zvuk, pri čemu samo malom broju polazi za rukom da ponuđene alate iskoriste na pravi način. The Kandinsky Effect, na sreću, uspeva da prepoznatljive segmente sažme u donekle autentičan izraz.

 

 

Naglasak je na melodičnom saksofonu sa efektima i atraktivnim elektroakustičnim ritmovima. Bubnjar i basista u numerama čudnih naslova “M.C.”, “WK51”, kao i završnoj “It’s Only” prizivaju najbolje dane drum ‘n’ bassa i približavaju nas njegovim savremenijim derivatima, ovoga puta uz zvuke saksofona koji uspešno parira “nepravilnoj” ritmičkoj osnovi. Visok intenzitet biva donekle snižen u temama “Cusba”, “Brighton” i “Lobi Moby/Hotel 66”, ali momci se tu nikako ne rasplinjavaju, tako da nema  praznog hoda kao sinonima za bezidejnost i dosadu.

Iako je ceo album bogat sjajnim momentima, kao najupečatljivija numera čini se “Left Over Shoes” gde najviše do izražaja dolazi sviračka raskošnost izražena kroz konstantne ritmičke transformacije, a tu je i ubedljiv, snažan zvuk Warrenovog saksa, koji se iz petnih žila „trudi“ da nadjača ritam sekciju.

Iz svega navedenog proizilazi da su The Kandinsky Effect pronašli formulu kvaliteta i uspešno je primenili na ovom albumu. Podjednako korišćenje akustičnih i elektronskih tekstura i ritmova i odmerena improvizacija sa naglaskom na kolektivnom istupanju, čini ovaj CD poslasticom za publiku različitih muzičkih afiniteta, a za muzičare odličnu osnovu za buduću nadgradnju.

 

 

Spisak numera: Johnny Utah; M.C.; Cusba; WK51; Walking…; Brighton; Left Over Shoes; Lobi Mobi-Hotel 66; Mexican Gift Shop; Lars Von Trier; If Only.

Muzičari: Warren Walker – saksofon i efekti; Gael Petrina – bas gitara i efekti; Caleb Dolister – bubnjevi i laptop.

 

Tagovi: , , , , ,



Оставите одговор

*


*