jazzin top ten

 

 

 

 

 

 

BONUS: Charlie Haden Quartet West – Sophisticated Ladies (Emarcy)

Charlie Haden Quartet West - Sophisticated Ladies (2010)

 

Džentlmen Haden ponovo okružen džez damama, predivnim ljudima i vernim saputnicima, na putu u muzičku večnost. Ernie Watts još jednom dokazuje superiornost jednog od najosobenijih tonova tenor saksofona proizvedenih u novije doba.

 

 

10/9/8. Jason Moran – Ten (Blue Note) / Brad Mehldau – Highway Rider (Nonesuch) / Yaron Herman Trio – Follow the white Rabbit (ACT)

Moran Mehldau Herman

 

 

 

 

 

Trojica pijanista, kao predstavnici akademskog džeza, slušaće se po koncertnim dvoranama i klubovima. Njihova virtouznost je nanadmašna, uz dozu neutralnosti i čak sterilnosti muzičkih priča koje nude. Ove dve osobine nas sprečavaju da se u svojoj oceni odmaknemo dalje od epiteta “fascinantno”. Nekada je i to sasvim dovoljno.

 

7. Arturo Sandoval – A Time for Love (Concord)

Arturo Sandoval

 

Džez je mnogo toga, katkad i samo romantika. Parafraza Milesa Davisa u kontekstu Dizzyja Gillespija zvučala bi ovako: Arturo Sandoval može da svira bilo šta, on je kralj trubača.

 

 

 

6. Roberto Fonseca – Live In Marciac (Enja)

Roberto FonsecaOdabir materijala sa dva neverovatna albuma Zamazu i Akokan, pa sve to odsvirano uživo na festivalu u Marciacu, može da izazove čuđenje, skepsu, i pitanje “šta to može novo da ponudi kubanski pijanista”. Ipak, po preslušanom materijalu, prvobitnom upitniku pridodaje se novi: “Otkud flautisti i alt saksofonisti Javieru Zalbou i samom Fonseci ovoliko energije”? Staro u novom, i kubanski džez koji obara s nogu.

 

5. Dave Holland Octet – Pathways (Dare2)

davehollandcover

Izvanredan avangardni džez sa sjajnom ekipom muzičara, kompozicijama koje su slojevite, i improvizacijama koje slušaoca odvode još dalje u Hollandove neprobojne muzičke lavirinte. Pathways je i džez bajka, a oktet Davea Hollanda je dobar baš zato sto su muzičari u sadejstvu potpuno neuhvatljivi i teško odredljivi u specifičnom zvuku koji nam nude.

 

 

4. Paul Motian – Lost In a Dream (ECM)

Paul Motian

 

Maestrov omaž lepoti i prefinjenosti. Motian je još jednom iskazao prave stvari na najbolji mogući način. Lost in a Dream je najdivnija muzička razglednica kojom nas je mogao obradovati, spojivši sva svoja umeća i širok, nezamisliv svet brojnih plavih ponoći.

 

 

3. Hiromi – Place To Be (Telarc)

hiromi_place_to_be_2009

 

Dinamika, energija, neočekivani kontrasti, mnoštvo uticaja i spoj različitih tehnika sviranja klavira. Ovaj album, izbalansiran i doveden do iskričavih bljeskova inventivnosti, rado će odslušati poštovaoci klasike, mejnstrima, i modernog džeza.

 

 

2. Dhafer Youssef – Abu Nawas Rhapsody (Jazzland/Universal)

Dhafer AbuNawascover

 

Muzika koja otvara rajska vrata I poseban svet nesvakidašnje zvučne lepote, koja pleni i koja se ne zaobilazi. Receptura po kojoj treba unositi orijentalne elemente u improvizovanu muziku: klasičan džez kao osnovna intenca, kao pribežište i utočište.

 

 

1. Charles Lloyd Quartet – Mirror (ECM)

cover art

 

Esencija zvuka i džeza samog. Mirror je poseban Charles Lloyd, ogoljen do srži i ispunjen jedinstvenom i prepoznatljivom poetikom. Bez paralele sa albumima drugih muzičara, čak i sa samim Lloydom, mada je ova muzika morala da prođe dug put i sačeka svoje pravo vreme i način da se obelodani.

 

 

 

.

3 komentara na “The Best of 2010: Slađana Mitić”

  1. Skoro pa savršen izbor, možda bih Yaron Hermana i posebno Fonsecu postavio malo napred a Mehldaua eventualno čak i izostavio iz prvih 10 ali to su uostalom samo sitne razlike

  2. Japansko izdanje albuma "Place to Be" objavljeno je septembra 2009. godine, a izdanje za ostatak sveta u januaru 2010. godine.

    Mi smo se opredelili da ga zvanično sortiramo po svetskom datumu objavljivanja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.