recenzije

26.12.2011.

Tamara Obrovac/Transhistria ensemble/Epoque Quartet – Madirosa (Aquarius Records)

Istarska muzička razglednica, primerena vremenu u kome nastaje

madirosa cover Kraj imena Tamare Obrovac može se napisati mnogo toga dobrog, inventivnog i zanimljivog. Da spomenem samo da ume i te kako dobro i puno toga raznorodnog otpevati – od etno muzike, preko džeza do fanka, ali isto tako uspešno i stepovati na svojim koncertima, svirati flautu, komponovati, aranžirati, biti duhovita, čvrstom rukom držati pod kontrolom četvoricu muškaraca-svirača, što sa, što bez brkova.

Iako se sa svojim diskografskim prvencem pojavila sredinom devedesetih, prva značajnija medijska pažnja u Srbiji usledila je 2005. godine s albumom Daleko je. Naredni, fanki album Neću više džez kantati, na kome se kao gost pojavljuje i Rambo Amadeus, malo je komercijalnija muzika i žanrovsko poigravanje koje prethodi najnovijem i inventivnijem materijalu na aktuelnom izdanju.

Madirosa (neologizam u nazivu, koji bi trebalo da znači „mediteranska ruža“) je složena muzička fuzija. Pojednostavljeno, sastoji se od klasičnog izraza koji daju češki gudači Epoque quarteta, autohtonih istarskih uticaja, i impovizacije na etno bazi koja je središte i od koje se polazi. Naime, kada govorimo o folkloru Istre koji se očuvao, najkarakterističniji i najrasprostranjeniji su mediteranski prizvuk koji su bojili italijanski doseljenici i dvoglasno pevanje starih Istrana koje se, ako dobro razumem muzikologe, lokalnim rečnikom naziva “pjevanje na tanko i debelo”.

Na Madirosi je karakterističan i više nego uspešan pokušaj Tamare Obrovac da otpeva raskošne tonove koje izvode gudači ili harmonikaš Fausto Beccalossi. I to bi trebalo biti privid dvoglasja vokala i instrumenta, poput natpevavanja, ili pitanja i odgovora koji karakterišu većinu autohtonih muzičkih formi u celom svetu. Čitava lepeza emocija koju sadrži muzika prati i glas. Katkad se “vuče“ za instrumentma, tiho i otegnuto, ili ih predvodi brzo i odsečno, kanta snažno…sve to nadograđeno improvizacijom jedne džez dame.

Madirosa je, sem gudačima, obojena i Transhistria orkestrom. Gitarsko-mandolinska umeća Uroša Rakovca i basiste Žige Goloba su stavljena u službu mediteransko emotivnog, katkad i setnog, i tada Tamara svojim vokalom plovi mirno i tiho govori o ljubavi. Uključivanje bubnjara Krunoslava Levačića donosi zadivljujući ritmički spektar i prelazak u bubnjarsku melodiju. Ovaj neverovatni gospodin čini sve da nas zapanji umećem iskonskog bubnjanja, kao da se rodio nasred Afrike.

O oluji koja nas obuzme kada centralni izvođači postanu harmonikaš Fausto Beccalossi i Tamara Obrovac je suvišno govoriti, kao i pojedinačnim numerama – kada je ko od muzičara u kojoj minuti ovo ili ono, o aranžmanima i svim ostalim podacima do kojih se jednostavno dolazi. Možda samo napomena: nekakvo osveženje i tipičnog predstavnika svega uočenog o ovom albumu i muzičarima, više od drugih numera pružaju one sa kraja liste: Sama i Villa Idola.

Tamara Obrovac je odlučila, parafraziram, da pre svega bude lokalna, potom i globalna. Njena muzika je fuzija bazirana na etno muzici, sa primesama elemenata koji čine džez, ali ono što je srž njenog stvaralaštva je pre svega specifična i odlično improvizovana istarska muzička razglednica, primerena vremenu u kome nastaje.

 

 

Transhistria ensemble:

  • Tamara Obrovac – vokal
  • Uroš Rakovec – gitara, mandolina
  • Žiga Golob – kontrabas
  • Fausto Beccalossi – harmonika
  • Krunoslav Levačić – bubnjevi

Epoque quartet:

  • David Pokorny – violina
  • Vladimír Klansky – violina
  • Vid Petrašek – violončelo
  • Vladimír Kroupa – viola



Оставите одговор

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.