Serbian Jazz, Bre! Project (Udruženje Srpska duša)

Projekat fotografa Ivana Grlića „Serbian Jazz, Bre!“ ne samo da opstaje i dobija na atraktivnosti i značaju u poslednjih par godina, nego je u međuvremenu dobio i multimedijalni karakter. Od početnog portretisanja naših najeminentnijih predstavnika džeza, njegova fotografska mreža je u sebe uhvatila skoro sve koji su na različite načine okrenuti atonalnom, disharmoničnom i aritmičnom muzičkom bitisanju.

Malo profesionalno zadovoljstvo internet intervjuisanja čoveka iza foto aparata, i to dok je njegova akcija “otimanja“ truba i trombona od muzičara bila u punom jeku, zamenilo je zaprepašćenje, nakon ličnog upoznavanja, o postojanju pokretne elokventne i kreativne energane koju ovaj fotograf gaji u sebi. Na seriju izložbi koju smo propratili bar pokojom reči sa ovog ili onog festivala, nadovezalo se štampano izdanje njegovih radova kao drugi segment projekta da se džez tragovi današnjice što trajnije zabeleže.

Interakcija fotografa i fotografisanih je iskristalisala zajedničko stremljenje da se zakorači još dalje, ili pak vrati na početak onog što je primarno u muzičkom svetu – na zvuk. Tako nastaje i treća deonica, muzički materijal koji je trebalo sve usnimljene džezerske bore i poglede da ozvuči.

Palicom muzičke priče „Serbian Jazz, Bre!“ upravljao je pijanista Aleksandar Jovanović.  Čini se da je smislenije Jovanovića upoznati na Grlićev način – prisnim rečitativom. O našim muzičarima se ne zna puno, najčešće je to par šturih rečenica koje ne demistifikuju putanju njihove muzičke misli.  A nije nikakva težina zamisliti 17-ogodišnjaka koji može rukama osim dirki obuhvatiti i publiku, sa nogama koje sežu i do pedala nekog udaljenog zamišljenog klavira, kako predano i usredsređeno svira pred malobrojnim slušaocima iz nedelje u nedelju i to ono što još samo sluti – Trejnovu muziku.

Odlika mladosti je smelost, a ozbiljnost i odgovornost su odvajkada bile Aleksandrove osobine koje su ga i zadržale u džez vodama. Talenat iz mladosti vremenom se kalio, tako da je u sadašnjici pred nama vrsni pijanista i kompozitor. A kao stvaralac novog, Aleksandar je mogao zastati i nakon numere „Only Nothing Is Enough“ jer je njena baza izvanredna muzička misao na kojoj se može izgraditi budući Jovanovićev džez kosmos. Kako je ovo projekat koji objedinjuje zemlju porekla, muzički žanr i autohtoni sleng Bre!, držaćemo se i sami osnovne zamisli projekta – domaćih džezera kao repera.

Pijanizam Aleksandra Jovanovića delom je oslonjen na klavirske dirke Vladimira Vitasa i njegovih svetistefanskih preludija, ali je tonom blizak i vizantijskim bojama Miloša Petrovića. I ceo materijal na kome je Aleksandar u ulozi kompozitora i aranžera je baš na ovoj dvomeđi, tvoreći novu boju – vizantijsku klavirsku kontemplaciju.

Mnogo teže je govoriti o pojedinim muzičarima koji su recenzentu, lociranom u nedođiji, nepoznanica van ovog CD-a. Slika violiniste Filipa Krumesa je otud svedena na zamišljenu impresiju da se pre svakog nastupa nečim nevidljivim ogradi da ukroti sebe i violinu. Naime, energičnost i neka pritajena želja za oštrijom improvizacijom punom žara i čak ljutine, kao da je ukroćena i čeka Filipovu neopreznost da se otrgne i zaživi na zadovoljstvo potencijalnih slušalaca. Nažalost naše pisanje još uvek nije dobilo zvanični sertifikat dobronamerne kritike, podsticaja, saveta…pisati da ovo nije bilo valjano, a ono drugo jeste, da bi trebalo pustiti da se ovaj violinista sa već oformljenim tonom razmahne i što slobodnije izrazi, verovatno je istog značaja poput misli da bi neke od boljih tekstova sa Jazzina trebao da pročita neki od ministara za kulturu  – bivši, sadašnji, budući… nezamislivo, poput SF! Nema se para za džez projekte, bilo da su muzički, fotografski, novinarski…

Saplitanje o muziku sa ovog materijala je ipak neizbežno. Hvalospevi jesu nasušna hrana svih nas, ali i oštrica ima svog smisla. Zlobno ženski ću vokal Nevene Jelić uporediti sa golišavim scenama koje su neizbežne u filmskoj industriji. Nevena i njen vokal su i više nego prijatni za naš slušni aparat, ali  Bre! – samo dok ima ulogu instrumenta i dok je ostali instrumentalisti ne moraju juriti.

Glasovne mogućnosti Jelićeve nisu zanemarljive, ali do pojanja se mora preći duga staza sticanja specifičnosti vokalnog izraza, posebno u džezu ako je to njen budući izbor. Otud je pomalo greh bilo uvrstiti Nevenin vokal u numeru „Ej Vi magle“ nakon izvanredne interpretacije Olivere Katarine u filmu Čarlston za Ognjenku. Ali… možda se može ovo prenebregnuti jer je Jelićevoj, čini mi se i bez gugla, ovo vatreno krštenje, a ono ume biti i ovakvo i onakvo, pomalo smelo i pomalo plašljivo, sigurno i nesigurno, emotivno i neemotivno…

O već prekaljenim džezerima, perkusionisti Urošu Šećerovu i trubaču Stjepku Gutu, nepotrebno je previše govoriti, a još manje ih predstavljati. Susretali smo ih i susrećemo godinama unazad. Na projektu je, gostujući u poslednje dve numere, Stjepko još jednom ukazao šta čini veliko ime u domaćem džezu i kako doći do svetske scene – specifičnim tonom! Za pametne mlađe muzičare nauk, za nas slušaoce Gutovo solo viđenje poštapalice Bre! uživanje u trubačevom majstorskom šeretluku  u manje od dva minuta, ali dovoljno da se probudimo!

Ako muzičari čitaju kritike, basista Marko Fabry i bubnjar Aleksandar Cvetković će se možda zapitati da li su i oni zaboga bili deo tima? Jesu i to podjednako važni, ali zato što sve zvuči kako zvuči nema prozivke  – odradili su valjan posao.

Da sumiramo: osam numera, osam muzičara i Ivan Grlić koji je kanalisao, akrobatisao, jurio, ganjao…sve što i uobičajeno radi kada fotografiše. Kako god, njegove fotografije su uspešno zasvirale svoju improvizaciju, a krajnji proizvod ovog muzičkog projekta je jedno od prvih domaćih stremljenja koje je najpribližnije nekom od ECM izdanja. Kuda će dalje leteti Grlić? Možda na obronke Stare planine pusti izvanredan dvojac Jovanović-Krumes da vozi svoj slalom i veleslalom, možda i nešto nama nepojmljivo što samo Grlić uspeva da osmisli i što je još bitnije – realizuje.

Kojeg god da smo usmerenja u džezu, kvalitet je uvek samo kvalitet, a ako nećemo ni po babi, pa ni po stričevima, ovaj projekat zaslužuje dalju multiplikaciju, elaboraciju i uživanje punim srcem. Ovim materijalom Aleksandar Jovanović je zauzeo poziciju za početak pobedničke trke, bilo u okviru Serbian Jazz Bre! ili na koji god način osmisli dalji slobodan let prema svetskoj džez sceni.

Spisak numera: Traveling High; Only Nothing Is Enough; Ej Vi Magle; Tears On Earth; Vrelo; Bojerka; Gavrilo and Gabril Fly Above Constantinople; Bre!

Muzičari: Aleksandar Jovanović – klavir, klavijature; Filip Krumes, violina; Nevena Jelić – vokal; Marko Fabry – bas gitara; Aleksandar Cvetković – bubnjevi; Uroš Šećerov – perkusije; Stjepko Gut – truba, fligelhorna.