koncerti

19.05.2012.

RR 2012 (3): Tibor Szemzo, Tetras

Kontemplativna muzika i svet predstavljen kroz jezik

Mesto: KC Rex, Beograd / Datum: 18.05.2012. / Foto: Ivana Čutura

 

Kao što je konferansije druge večeri festivala, naš čovek u Al Jazziri Mićun Ristić, objasnio pred nastup Tibora Szemzoa, na ovom festivalu sve vrvi od besnih improvizatora, žestokih i radikalnih avangardista i brutalnih eksperimentatora, međutim ove večeri na meniju su bili kontemplativna muzika i svet predstavljen kroz jezik.

Tibor Szemzo zaista je, kako njegov pres materijal veli, drugačiji od većine savremenih kompozitora akademske muzike, već utoliko što se u poslednje vreme sve više bavi filmom, ali i zato što je njegova muzika gotovo drsko odana lepoti, pronalazeći je u najsitnijim, gotovo beznačajnim zrnima zvuka, melodije, misli.

Szemzo svoj nastup počinje sedeći ispred portabl računara i hmćući gotovo odsutno temu koja otvara i ponavlja se kroz čitavu njegovu kompoziciju Tractatus narednih 45 minuta. Jednostavna, optimistična melodija na trenutke se prekida rečenicama izgovorenim prvo na srpskom, zatim na engleskom, nemačkom i mađarskom, dok uslužna mašina na stolu ispred izvođača pomaže i semplovima na poljskom, ruskom, engleskom i japanskom.

Ludwig Wittgenstein je u jedinoj knjizi publikovanoj za života – Tractatus Logico-Philosophicus – predlagao poistovećenje života sa svetom a jezik kao jedini način da se taj svet iskusi. Govoreći delove Wittgensteinovog Traktata na sedam jezika, Szemzo nežno dovlači jednog od najvećih filozofa dvadesetog veka u naša post-sve vremena.

 

 

Tractatus je atomiziran u Szemzovoj izvedbi, Wittgensteinove misli projektovane na platno iza izvođača, digitalizovane na računaru, izgovarane u mikrofon neobičnim naglascima na više jezika. Russellova „Filozofija logičkog atomizma“ pretvara se u muziku. Jer ovo je bez sumnje, uprkos crno belim i sepija filmovima kojim Szemzo dopunjava performans, pre svega muzički program, odmereni ritam semplovanih udaraljki, nežni solo na bas flauti, elektronski efekti koji produbljuju doseg duvačkih instrumenata daleko ispod onog što uho prepoznaje kao „normalno“ i još mnogo, mnogo ponavljanja Wittgensteinovih propozicija i opservacija. Smrt nije deo života. Kroz smrt se ne živi. Objekti su jednostavni.

Szemzova muzika je spora, dostojanstven, budistički jednostavna, prirodna kao disanje, neužurbana i nezainteresovana da napada i otima slušaočevu pažnju. Onako kako se podigla iz tišine tako se posle 45 minuta u nju spušta sledeći poslednju Wittgensteinovu propoziciju: Kada čovek o nečemu ne može da priča, tada o tome mora da ćuti. Wittgenstein posle ove rečenice deceniju ništa nije napisao a njegova posthumno objavljena Filozofska istraživanja žestoko su se trudila da opovrgnu većinu propozicija iz Traktata. Večiti depresivac, na rubu samoubistva, ovaj filozof u muzici Tibora Szemzoa kao da dobija priliku da samom sebi protivureči, poništavajući vreme i kauzalnost i da, konačno, sa mirom, prihvati da je to u redu.

 

 

Pola časa kasnije na bini je mešovita holandsko-švajcarska momčad koju čine neki od najinteresantnijih improvizatora u poslednjih deset godina. Jason Khan na bubnjevima i Christian Weber na kontrabasu obojica su svirali sa japanskim minimalističkim improvizatorima (Weber sa Yoshihideom, Khan sa Nakamurom) iako jedan potiče iz rok, drugi iz džez okruženja. Klavijaturista/ elektroničar Jeroen Visser dolazi iz Tom Cora/ The-Ex orbite ali muzika sastava nazvanog po kompoziciji Iannisa Xenakisa zaista je bliža Xenakisovim monumentalnim građevinama nego tradicionalnom improvu.

Bend je dobro uklopljen sa Szemzom ove večeri jer njihova muzika takođe priziva kontemplaciju. Naravno, ona je mračnija, čak „ružnija“, jer muzičari izbegavaju melodije i zapravo bilo kakve konvencionalne sviračke tehnike. Njihovi instrumenti su zvučni generatori, svirani udaranjem i struganjem, dodirivanjem i gnječenjem, ali ma koliko ovaj programski primitivizam delovao ograničavajuće, ono što se čuje je zapravo sofisticirana, hipnotička, možda i spiritualna (!!) muzika.

 

 

Tetras improvizaciji vraćaju ritualne kvalitete, ustežući se od žestokih gesturalnih ispada koji improv često karakterišu. Kada ih i ima, to su samo tranzicije između dva lica jedne impresivne, teške građevine prizvane u postojanje prvo najmanjim gestovima – grebanjem žica noktima, trljanjem koža jagodicama prstiju, doticanjem ogoljenih kablova ubodenih u miksetu – a zatim kao na grnčarskom točku sve brže okretane, oblikovane u nešto veličanstveno.

Tetras su majstori, u to nema sumnje jer im magija svaki put uspeva, povezujući naizgled rasute molekule zvuka u koherentne strukture koje iz jednog drsko tihog šapata prelaze čitav put do kraut rok treskanja. Nekoliko puta tokom večeri ovaj sastav kreće iz jedva čujnog zvona činele svirane mekanom maljicom i sintisajzerskog udisaja, da bi minutima kasnije gazio poput bataljona tevtonskih trolova u maršu. Ni džez ni rok ni „klasičan“ improv, Tetras su tri čoveka koji muzici samo dopuštaju da prođe kroz njih i razlije se po gledalištu, gotovo bez napora, bez sumnji i pitanja kuda dalje treba ići. Naravno, kad su oni već tamo, a tokom pedesetak minuta sa njima je bila i čitava sala.

 

.

 

Tagovi: , , , ,



Komentara 4 : "RR 2012 (3): Tibor Szemzo, Tetras"

  1. jelen каже:

    pa dobro, mozda moze i tako…

    meni lichno je semzo bio previse sladunjav: i bas flauta i midi duvaljka su ispaljivali previse zashecerene rafale… zamalo dijabetes da dobijem, shtavishe testiracu se veceras posle sonorea, just in case! ;)))
    kao sto je wigi rekao za rasela da, nazalost, nista nije razumeo od traktatusa, tako i ja nisam ukachio tibora!!! mislim da je problem naseg nerazumevanja ideoloske prirode: jednostavno ne kapiram kada muzika prenosi poruke, kada ima logocentrichnu (wow!) formu!!!!

    tetras daleko blizi mom senzibilitetu, ali ne znam kako tek na momente sam reagovao, cini mi se da im je trebalo treba vise prostora za manevar!!! ono sinoc je bio boing 737 koji pokusava da manevrise u skolskom dvoristu…

    u svakom sluchaju, drago mi je sto sam 5 dana u godini toliko razmazen da mogu da nalazim mane szemzou i komentiram tetras!!! if u know what i mean!!

    ;)))

  2. Tibor Šemso Suljaković каже:

    Tractatus Logico-Philosophicus – joj gdje me nadje!

    meni je to nesto najbolje uz: „Pristajem na sve“,“Отишла је љубав с’нашег кућног прага“…

  3. Mladen каже:

    Bio sam danas sa momciima iz Tetrasa, pa sam im preveo Urosevu recenziju, posto su bili zeljni da cuju misljenja o svom nastupu. Delovali su bas srecno, kazu, mnogo im se svidela. Svideo im se i jelenov komentar za boing747, vele, bas ima smisla za humor, iako im tu nije bilo sasvim jasno sta je pisac hteo da kaze 😛

  4. jelen каже:

    mogu i na shvajcarskom da prepricham foru ;))))

    ne stvarno, shto reche smiljanic tetras su majstori tu nema sumnje, ali jednostavno improvizacija nekada zavisi od hiljadu stvari… moj utisak je da su tek pred kraj svirke „uhvatili nit“ i da im je ovaj put vremenski okvir od 50tak minuta bio pomalo pretesan da pokazu svu svoju lepotu… u tom smislu boing u skolskom dvoristu: velika lepa gvozdena i mocna ptica kojoj je ovaj put trebalo dosta truda da se pokrene i poleti….

    but thats just me…

    ;))))

Оставите одговор

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.