recenzije

28.05.2012.

Raphael Wressnig & Alex Shultz: Soul Gift (Pepper Cake Records)

Jedan od najboljih bluz & soul albuma ove godine stiže nam iz Beča

Stotinak srećnika okupljenih u Kuglašu krajem marta ove godine imalo je privilegiju da na delu vidi trio Raphaela Wressniga,  jednog od trenutno najboljih svirača Hammond B3 orgulja u Evropi. I to u punom sjaju, veoma raspoloženog da u formi organ trija, uvek neobično pogodnoj da ukaže na sve neophodne kvalitete jednog orguljaša, prisutne vrati u vreme kada je ovaj glomazni instrument bio neodvojiva komponenta skoro svakog bitnog  fank, soul ili r&b izdanja.  Hammond B3 više nije taj na kome se neizbežno baziraju ovi žanrovi, ali i dan danas teško među instrumentima sa dirkama može naći takmaca po soničnoj širini spektra, dinamici, te istovremenoj sirovosti i gracioznosti. Mladi Austrijanac je za svoju misiju izabrao upravo vraćanje instrumenta na staze stare slave (koju doduše nikada nije u potpunosti ni izgubio).

Iza sebe Wressnig ima već petnaestak izdanja, a “Soul Gift” je nastavak saradnje sa kalifornijskim gitaristom Alexom Schulzom, nakon izdanja iz 2008. “(Don’t Be) Afraid To Groove”. Wressnig se još u mladom dobu obreo u bluz okruženju sarađujući  sa  Louisiana Redom, Philom Guyem  i Sugar Blueom… te među džezerima poput Horacija ‘El Negro’ Hernandeza i Craiga Handyja.  Otuda i zapanjujuća zrelost na ovoj ploči, kako sa zvučno-tehničkog  (zvuk kao da je semplovan sa nekog od Motownovih ili Staxovih ploča sredine šezdesetih), tako i sa sviračko-zanatskog aspekta.

Uprkos uvek prisutnim stereotipima sa kojima se instrumentalista na Hammondu suočava  – da je B3 tipičan instrument trenutno ne toliko aktuelnog, da ne kažemo staromodnog strujanja u džezu, ili “dobro nauljena” mašina koja služi da drži u pokretu zahuktalu kompoziciju bluz benda – Wressnig pokušava da poput svojim savremenika i uzora, Johna Medeskija i Larryja Goldingsa, postavi instrument u savremeni kontekst. Njegovo sviranje, doduše, nije toliko iščašeno kao Medeskijevo, niti uvek tehničko/teorijski  angažovano kao Goldingsovo, ali energija, intenzitet i moderan stil ukazuju na težnju da Hammond učini dopadljivim i mlađoj publici. Pri tome, Wressnig i dalje sa dubokim poštovanjem gleda na utemeljivače kreativnog Hammonda, među kojima su  Jimmy Smith, Jack McDuff ili Jimmy McGriff.

 

 

Kuriozitet novog Wressnigovog albuma je u činjenici da se po prvi put na nekom njegovom izdanju može čuti i vokal. Za takvu priliku ništa nije prepušteno slučaju,  te su angažovani pevači iz prve lige američkog bluza – Deitra Farr, iskusna predstavnica najbolje čikaške tradicije, i Tad Robinson sa uvek agilne njujorške scene. Tako uvodna “All that I’ve Got” udara direktno u lice poput šamara, snažnim vokalom Farrove, ali i iskusno aranžiranom duvačkom linijom Gordona ‘Sax’ Beadlea i Erica Blooma, dajući potpuno novi život ovom hitu Billyja Prestona iz 1969. godine. Motown eru uverljivo oživljava Tad Robinson u interpretaciji još jednog hita iz tog perioda, “Go Now”, a duet “Ain’t Nothing Like The Real Thing” odlično zaokružuje vokalni deo ploče.

Bez obzira na zaista veliki doprinos vokalne porcije, centralno mesto na albumu ipak pripada instrumentalnom delu, u koga je cela ekipa očigledno uložila mnogo strasti, ljubavi i znoja.  Opisati sa par reči ono što pokriva “Soul Gift” bilo bi neizvodljivo. Stoga Alex Schulz, izuzetno raznovrstan gitarista sa obimnom radnom biografijom (meni doduše uvek najimpresivniji u ulozi čoveka iz senke u Rod Piazzinim  Mighty Flyersima), tvrdi da je na ovoj ploči sumirano sve ono što voli iz istorije savremene američke muzike – gospel i Memphis soul, pravoverni bluz, soul džez, r&b, gospel bluz, detroitski pop-soul, kao i Kalifornija šezdesetih, začinjena njuorlenskim funkom. Format i zvuk koji ovaj dvojac gaji neminovno asocira na one koji su ga patentirali – Booker T. & the M.G.’s.  Takav zaključak ne sledi nužno zbog ovde prisutni kompozicija sa repertoara legendi memfiškog soula. Ta dva nešto manje eksploatisana komada su “Soul Dressing” i “Jellybread” (potonja ima nedvosmislen “Green Onions” ključ raspoznavanja Booker T.-ja).

Ono što B3 izdvaja iz mase ostalih instrumenata je dinamika i specifično režanje u rukama pravog znalca.  Ako bi trebalo izdvojiti reprezentativni momenat albuma koji sažima Wressnigove kvalitete na instrumentu u četiri minuta, onda bi to bila “Pigmy” (koja ujedno podseća na nepravedno zaboravljeni soul-džez kombo Billy Larkin and The Delegates). Spoj Wressnigovog suptilnog i sirovog i Schulzovo ukusno fraziranje dižu kompoziciju na čak i viši nivo od originala.

 

 

I bluza su naravno na “Soul Giftu” puni džepovi – krenuvši od Schulzovog shufflea “Double Bubble” (sa gostujućim Kirkom Fletcherom na gitari), preko Wressnigovog “Tasty Dish” (sa raspoloženim Sax Gordonom) pa do itekako doraslog tretmana Freddie Kingovog “Same Old Bluesa”.

Svoj dug ikoni savremenog džeza Joeju Zawinulu, koji ne samo da je bio njegov uzor, već mu je u svom kultnom bečkom klubu Birdlandu nesebično pružao šansu da kao mladi klavijaturista svira pred uglednim auditorijumom, Wressnig vraća fanki viđenjem Zawinulovog hard-bap komada iz vremena dok je ovaj gradio reputacijuju u bendu Cannonballa Adderleya.  Ovo nije prvi put da legenda nalazi pomen u repertoaru mladog Bečlije – “Slivovitz for Joe” je kompozicija sa njegovog prethodnog albuma “Party Factor”, a osim Zawinulu posvećuje je i Balkanu, gde je Wressnig rado viđen gost.

Ploču zatvara veoma lično viđenje jedne od onih pesama koje definišu uspešan spoj bluza i gospela. Sam Cookeova “A Change is Gonna Come”, pokazalo se i na beogradskom koncertu, Wressnigu znači mnogo više od još jednog komada koji ga je zarazio muzikom nedeljne jutarnje mise u crkvi. “Soul Gift” nije mogao da opravda svoj naziv bolje od ovoga. A Gordona Beadlea će ovo verovatno sa setom podsetiti na vreme kada je svirao na turnejama pokojnog Solomonea Burkea, koji je ovu kompoziciju uvek znao da izvede sa posebnom dozom posvećenosti.

I na kraju priče, možda će zazvučati pomalo pretenciozno i čudno ako kažem da najbolji album žanra ove godine možda dolazi baš iz bečkog studija. Međutim, svet je jedno globalno selo i to nam pokazuje upravo Wressnig sa svojom odabranom ekipom, koja radi posao sa takvim elanom , iskrenošću i strašću da postaje irelevantno da li dolaze iz Beča, Srbije, Malija ili sa delte Misisipija.

 

 

Spisak numera: All That I’ve Got; Soul Dressing; Double Bubble; Go Now; Pigmy; Tasty Dish; Cold Bear; Same Old Blues; Ain’t Nothing Like The Real Thing; Casio Slim; Jellybread;  Wichita Lineman; Money In The Pocket; A Change Is Gonna Come

Spisak muzičara: Raphael Wressnig – Hammond B3 orgulje; Alex Schultz – gitara; Kirk Fletcher – gitara (3); Sax Gordon – tenor & bariton saksofon (1, 3, 4, 5, 8, 12, 13); Silvio Berger – bubnjevi i udaraljke; Lukas Knöfler – bubnjevi & udaraljke (4, 5, 9, 10, 13); Eric Bloom – truba, ventil trombon (1, 3, 4, 5, 8, 12, 13); Luis Ribeiro – udaraljke; Tad Robinson – vokal (4, 9); Deitra Farr – vokal (1, 9)

 

Tagovi: , , , , , , , , , , , , ,



Jedan komentar "Raphael Wressnig & Alex Shultz: Soul Gift (Pepper Cake Records)"

  1. IVAN каже:

    Dobro bre ovo!

Оставите одговор

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.