Nastup na festivalu prepunom internacionalnih zvezda najvišeg ranga bio je preveliki zalogaj za talentovanu srpsku pevačicu s prebivalištem u Amsterdamu
Mesto: Sava Centar / Datum: 04.07.2010. / Foto: Ivana Čutura
Neobična slika sačekala me je drugog dana Summertime festivala: sedišta u dvorani bila su potpuno prazna, dok se oko 300-400 gostiju pozicioniralo na samoj bini, gde su stolice postavljene tik ispred muzičara. No ovo možda i nije baš toliko čudno, jer je teško bilo za očekivati da će Lena Kovačević napuniti Sava Centar, pa makar joj i festivalski vetar duvao u leđa. Ipak se radi o pevačici koja je tek prošle godine diskografski debitovala albumom Dobar dan za pevanje, a sinoćni koncert joj je ujedno bio i prva beogradska promocija novog CD-a.
Pored činjenice da se radi o umetnici kojoj je nastup na Summertimeu preveliki zalogaj, ostaje i pitanje kreativnih dometa njenog debitantskog albuma. Lena je pevačica kristalno jasnog, lepog i mekanog glasa, koja se ne razmeće solističkim bravurama već se stavlja u funkciju pitkih i nepretencioznih džez-pop pesama, nalik kakvoj domaćoj verziji Norah Jones.
Svemu tome se ne može bogzna šta prigovoriti, pa makar i ne bilo previše originalno i ambiciozno. Međutim, problemi nastaju kada Lena pokuša da ubaci etno momente u svoju muziku, što ume da zazvuči usiljeno i neprimereno poput harmonikaša s Ibarske magistrale u njujoškom Village Vanguardu – kao da je neko na već gotov i stilski zaokružen album naknadno dodao trubače i harmoniku, tek da bi se ispoštovao imperativ balkanske egzotike.-1.jpg "Lena Kovacevic (3)-1")
Sve što škripi u njenom autorskom radu mogli smo videti i na samom koncertu. Otvaranje protiče u znaku pesama s aktuelnog izdanja, koje zvuče veoma pedantno i uigrano, skoro kao da su odsvirane u samom studiju. No kako na albumu ima svega osam numera, bilo je za očekivati da se na repertoaru nađu i neke obrade. I zaista, ubrzo je usledila džezirana verzija hit-šlagera Zvižduk u osam Đorđa Marjanovića, koja je razgalila do tada rezervisanu publiku. Ništa lošije nije prošla ni Ljubav i Moda Đuze Stojiljkovića, a završnica regularnog seta pripala je Bajaginim pesmama Tišina i Vidi šta sam ti uradio od pesme, mama, koja je dobila zanimljiv baperski aranžman. Reinterpretaciju Recepta za Ljubav Slađane Milošević, pak, mirne duše možemo okarakterisati kao gaf – baš kao i na nekim pesmama na albumu, i ovde su narodnjačka truba i harmonika upropastile potencijalno interesantnu džez-pop obradu. Regularni set završio se nakon sat vremena, a na bisu smo dobili Leninu Something You Said i još jedanput Zvižduk u osam.-1_1.jpg "Lena Kovacevic (2)-1")
Potražnja za balkanskom egzotikom na domaćem i svetskom muzičkom tržištu već je prežvakana tema, a nažalost i sama Lena Kovačević je svesna situacije i spremna da krene linijom manjeg otpora. Nažalost, jer njene pesme su (izuzmemo li etno upadice) čist džez-pop koji možda i ima preveliku konkurenciju u moru sličnih umetnika u svetu, ali bi mogao makar da donese nove trendove na domaću mejnstrim pop scenu (album objavljen za PGP RTS), koja vapi za ovakvim izvođačima.
Naposletku, indikativno je da su se na Leninom repertoaru našli i muzičari poput Đorđa Marjanovića, Đuze Stojiljkovića, Slađane Milošević ili Bajage. Bilo bi lepo da i ona krene stazama koje su utabale ove vedete srpske pop muzike.
