Južnije od Novog Sada Ossa Quartet nije naročito poznat, čak ni među zagriženim ljubiteljima džeza koji se trude da isprate dešavanja na domaćoj sceni. Nešto drugačija slika o bendu dobija se kada saznamo koji muzičari stoje iza ovog projekta. Uz Aleksandra Turukala na električnoj gitari (komponovao sve pesme) i violinistu Sergeja Šapovalova, nalazi se kontrabasista Ervin Malina, blizak saradnik i član raznih postava Szilarda Mezeia, vodećeg domaćeg fri-džez muzičara, veoma cenjenog i u inostranim krugovima ljubitelja improvizovanog zvuka. I bubnjar Ištvan Čik je sarađivao sa Mezeiem, ali i sa Borisom Kovačem i raznim drugim novosadskim postavkama. Već i sam pomen ovih imena i referenci zaslužuje poštovanje.
Naziv albuma bi, pak, mogao u startu da obeshrabri tvrdokorne džezere - termin „jazzy“ obično nosi konotacije koje bi se pre mogle povezati sa nekakvom pop/lounge svirkom u kojoj se čuju udaljeni zvuci trube, nego sa muzikom punom uzbuđenja, avanture i improvizacije. I zaista, ova džez ploča bi mogla da prija puritancima i avangardistima samo ako ostave prevelika očekivanja po strani – Jazzy Bite je tu da nas dobro zabavi, opusti, i da odmori intelekt.
Već na prvo slušanje upadljiva je sličnost sa beogradskim sastavom Naked – grapelijevska violina svinguje punom parom povrh fanki ritmova i melodija, a pesme su jasno strukturirane i ne dopuštaju previše improvizacija. Ipak, u poređenju sa masnim gruvom i povremenom gitarskom bukom Nakeda, Ossa Quartet gaji dosta nežniji zvuk. Kontrabas Ervina Maline zvuči veoma prisno i toplo, a Turukalo ne samo što ne koristi distorziju, već se mahom oslanja na prigušenu, mekanu intonaciju, karakterističnu za džez gitariste pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Iako dominira kolektivna svirka, bezbedno je reći da su Malina i violinista Šapovalov najupečatljiviji instrumentalisti na albumu.
Materijal je i kvalitativno i stilski dosta ujednačen, uz tek par iskakanja iz koloseka. Tezgaroška Jazzy B je, po svoj prilici, svesno stavljena na početak albuma ne bi li nas postepeno uvela u priču benda, ali ostavlja prilično mlak utisak, baš kao i zatvarajuća Dj. Dj. Dj , koju ipak koliko-toliko spašava poletna violina. S druge strane, vrhunci albuma su Samba Rasha, u kojoj bend umešno nadograđuje brazilske ritmove i umesto lenjeg latino senzibiliteta nudi slovensku dušu na tacni, i Happy 7up koju obeležava interesantan ritam, umiljate deonice na basu i romantična violina, koja naizmenično skače iz tanane emocionalnosti u punokrvni sving i bluz.
Na kraju, da kažemo i pokoju reč o marketingu. Ne morate biti preterani ekspert da biste primetili nehajan odnos Ossa Quarteta prema vlastitoj promociji. Informacije na zvaničnom sajtu benda su dosta šture (što je i inače boljka domaćih džez bendova, koji često uopšte nemaju nikakvu internet prezentaciju, pa čak ni stranicu na majspejsu), CD-ova baš i nema po prodavnicama, pa se – opravdano ili ne - stiče utisak kao da je i sam bend zadovoljan trenutnim statusom poluanonimusa.
Ovde pominjani Naked baš se nedavno vratio iz Pariza sa uspešne promocije vlastitog materijala na festivalu Jazzy Colors. Početkom sledeće nedelje putuju u Banjaluku na tamošnji džez festival. Ossa Quartet možda ima manji mejnstrim potencijal od beogradskih kolega, ali po kvalitetu nimalo ne zaostaje, i uveren sam da bi, uz malo bolju samopromociju, mogao da stekne status klupske atrakcije i mimo lokalnih okvira.
Aleksandar Turukalo – gitara
Sergej Šapovalov – violina
Ervin Malina – kontrabas
Ištvan Čik - bubnjevi
