“Nakon decenija sviranja sa raznim muzičarima, od slavnih do relativno nepoznatih, još uvek postoji lista onih sa kojima bih voleo da sviram, a iz raznih razloga to još nisam uradio. Pri samom vrhu te liste je bio saksofonista Evan Parker. Uz pomoć starog prijatelja i saradnika Tonyja Biancoa ugovorili smo svirku u londonskom klubu Vortex, koju je snimao BBC. Oduvek sam osećao najveće moguće poštovanje prema Evanovoj umetnosti, njegovom jedinstvenom tehničkom majstorstvu i dugovečnoj reputaciji jednog od velikana fri-džez idioma.

Kao što je i uobičajeno za ovakve susrete, pozdravili smo se, otišli pravo na binu i odsvirali dva improvizovana seta. Ove večeri ću se sećati kao jednog od mojih najboljih iskustava sa nekim kolegom saksofonistom. Tony je, kao što uvek radi, obezbedio savršenu podlogu za nas dvojicu.

Pošto smo se i Evan i ja razvijali na Coltraneovoj estetici, mislim da je ovaj susret, u neku ruku, sličan saradnji Sonnyja Rollinsa i Johna Coltranea na albumu Tenor Madness – predstavlja različite pristupe sličnom jeziku”, opisuje nastanak albuma Dave Liebman.