Bobby Previte je klasično edukovan na univerzitetu u Bafalu. Perkusije je završio u klasi Jana Williamsa, a predavanja mu je, između ostalih, držao i čuveni kompozitor John Cage. Nakon preseljenja u Njujork brzo se implementirao u tamošnju muzičku scenu i počeo da gradi izvođačku i kompozitorsku karijeru. Tokom poslednjih tridesetak godina praktično nije bilo pravca u muzici u kome se nije oprobao. Komponovao je za velike orkestre, film, cirkus, predvodio bendove (Bump the Reneisance, Empty Suits, Latin for Travelers), snimao i nastupao sa Johnom Zornom, Charliejem Hunterom, Wayneom Horvitzom, Elliottom Sharpom, Tomom Waitsom, Jamiejem Saftom, dobijao nagrade kao kompozitor i kao perkusionista, držao predavanja i radionice na mnogim univerzitetima i školama širom sveta.

Za ovo izdanje Previte je okupio internacionalnu ekipu iskusnih muzičara. Gianluca Petrella važi za jednog od najboljih mladih džez trombonista, koji je već svirao i sa Enricom Ravom, Nicolom Conteom, Patom Methenyjem, Carlom Bley. Za Fender Rhodesom je Benoit Delbecq, poznat po saradnji sa legendom avangarde Evanom Parkerom. Alt i bariton saksofon svira Austrijanac Wolfgang Puschnig, dok je basista Nils Davidsen nastupao je u Danskoj i širom Evrope sa velikanima poput Petera Brötzmanna, Ikue Mori, ili Marca Ducreta.

Pan Atlantic je album snažne dinamike. Reminiscencije na rani fjužn su prisutne (ne samo zbog Fender Rhodesa) ali ne i prejake, čuju se bap i fri i fank, ima mesta za improvizaciju, ali je sve to blago zauzdano. Konstrukcija albuma leži na čvrstim osnovama i svedenim aranžmanima. Karakteriše ga izrazito bogat ton, pun jakog emotivnog naboja. Previtov bubanj je pokretačka snaga većine kompozicija - odlično održava ravnotežu ne namećući se previše, ali i nikada ne padajući u drugi plan.

Numere se mahom baziraju na kontrastiranju mirnjih i energičnijih pasaža, uravnoteženog gruva i snažnih sola. Nastupi duvača su odmereni, nekad lirski, nekad razbarušeni, dok teme često započinju unisono i odatle prave male izlete u improvizaciju. Zvuk Davidsenovog basa je mekan, što se posebno ističe kroz skladna, minimalistička sola (posebno u Destruction Layer).

Fender Rhodes daje posebnu boju ovom albumu. Delbecq pravi fantastične zvučne slojeve, tkajući kohezivnu nit kroz čitav album. Na momente snen, na momente zbunjujuć i čudan, uspeva da zadrži pažnju slušaoca do poslednje note. I sam Previte, u završnoj Veltin, ima solo tačku na Rhodesu, stvarajući jedinstven i sadržajan zvučni pejzaž, inspirisan savremenom kompozicijom dvadesetog veka.

Iako je u poslednje vreme uključen u mnoge avangardne projekte, i sam istražujući granice kompozicije, Bobby Previte je za ovu inkarnaciju benda u formi kvinteta pripremio nešto svedeniju muziku. Ipak, ovaj vrsni muzičar ne prestaje da nas iznenađuje bogatstvom svoje kompozicije i sviračkim umećem.

Gianluca Petrella – trombon

Wolfang Puschnig – alt i bariton saksofon

Benoît Delbecq - Fender Rhodes

Nils Davidsen – bas

Bobby Previte: bubnjevi, Fender Rhodes (7)