retro

25.05.2012.

Pharoah Sanders: Karma (Impulse!)

Jedan od najvažnijih albuma za razumevanje istorije džez muzike

Kada bih bio primoran da izaberem samo jedan džez album kao najdraži, sasvim sigurno bih kao iz topa rekao da je to „Karma“. U pitanju je četvrti album saksofoniste Pharoaha Sandersa i bez sumnje njegovo kapitalno delo. I pre i posle ove ploče Pharoah je snimao dobre albume, no nikada nije dosegao visine na kojima se nalazi „Karma“. Šta je to što ovo izdanje, koje sadrži samo dve kompozicije, čini tako velikim i važnim?

Numera „The Creator Has a Master Plan“ u svoja 33 minuta sažela je samu esenciju džez muzike. Bez obzira da li volite melodičan ili fri džez, improvizovane ili već napisane kompozicije, instrumentale ili pesme sa vokalom, „The Creator…“ će udovoljiti svim vašim zahtevima.

Malo je džez numera koje nas sa takvom lakoćom i nonšalantnošću šetaju stazama kojima nas vodi „The Creator…“.  Sećam se da sam je prvi put odslušao otvorenih usta i da su mi se osećanja užitka i iznenađenja mešala. Ko bi rekao da će nakon onakvog melodičnog početka uslediti onaj raspojasani, svemirski i rečima neopisiv središnji deo numere, da bi se kompozicija na kraju vratila melodiji sa kojom je i počela?

Zaista, slovima je nemoguće dočarati ni mrvicu snage i umeća improvizacije Sandersa i njegovog benda u tih petneasetak minuta ludila. To se jednostavno mora čuti.

Iako muzički nemaju gotovo ništa zajedničko, „Karma“  i prvi album benda „Velvet Underground“ oduvek su mi prijali na sličan način. Mislim da to ima veze sa načinom na koji su ovi umetnici bili u stanju da spoje ono što je naizgled nespojivo, odnosno da podjednako cene zaraznu melodiju i naizgled nekontrolisanu buku. Kažem samo naizgled, jer je više nego očigledno da su i jedni i drugi sve vreme vrlo dobro znali šta rade.

Druga numera na albumu, petoipominutna „Colors“  u poređenju sa „The Creator“ zvuči kao pop pesma, mada je u realnosti daleko od tog termina. U njoj posebno dolazi do izražaja glas Leona Thomasa koji nas poput nekog šamana podseća na odnos između prirodnog i duhovnog, dok u pozadini Sanders svira duge i divlje tonove na tenor saksofonu. Kada bih imao priliku samo jednom da posetim kosmos, želeo bih da u ušima čujem upravo ovu kompoziciju.

 

 

„Karma“ je objavljen 1969, samo dve godine nakon što je umro Coltrane. Verovatno već i ptice na grani znaju da je Sanders bio deo Coltraneovog benda u njegovoj najkreativnijoj fazi; no iste te ptice su takođe već odavno čule i ovaj album, a ukoliko ipak ima onih koji su propustili jednu od najvažnijih lekcija iz džeza, nije zgoreg sve to ponoviti.

Pored Sandersa i Thomasa, mora se pomenuti pijanista Lonnie Liston Smith, bez čijeg klavira je ovu ploču nemoguće zamisliti. Savršenstvo razumevanja njegovog klavira i Sandersovog saksofona na albumu „Karma“ je definitivno na nekom teško dokučivom duhovnom nivou, što je samo jedna od mnogih čari ovog albuma.

Nemam želju da tumačim vreme promena u kome je „Karma“ objavljen, kao i sve ono što je ono nosilo sa sobom, jer je reč o albumu koji je prevazišao svaki vremenski okvir. Ukoliko ste ga već slušali, sigurno vam je sve jasno. Ukoliko, pak, spadate među one koji još nisu preslušali ovo Sandersovo remek delo, nemojte časiti časa da to učinite.

Nadam se da će vas činjenica da je reč o jednom od nekoliko najvažnijih albuma u istoriji džez muzike (uz „Kind of Blue“, „A Love Supreme“, „Mingus Ah Um“..) samo naterati da to uradite to što pre.

 

 

Numere: The Creator Has A Master Plan; Colors

Spisak muzičara: Pharoah Sanders – tenor saksofon; Leon Thomas – glas, udaraljke; Julius Watkins – francuska horna; James Spaulding – flauta; Lonnie Liston Smith – klavir; Reggie Workman – bas; Richard Davis – bas; Ron Carter – bas; Billy Hart – bubnjevi; Freddie Waits – bubnjevi; Nathaniel Bettis – udaraljke

Tagovi: , , , , , , , , , , , , ,



Komentara 2 : "Pharoah Sanders: Karma (Impulse!)"

  1. IVAN каже:

    Mighty!

  2. Meda каже:

    …nešto posebno! :-)…

Оставите одговор

*


*