recenzije

15.12.2011.

Nicole Mitchell – Awakening (Delmark)

Lepota dostizanja mere

Nicole Mitchell, Awakening, Delmark, 2011Kada žiri prestižnog časopisa DownBeat dve godine za redom nekoga proglasi za vodećeg umetnika u svojoj kategoriji, onda ta osoba htela-ne htela dolazi u centar pažnje džez publike. To se prošle i ove godine desilo Nicole Mitchell, flautistkinji srednje generacije. Nagrada Herb Alpert Fondacije u kategoriji muzičkog dostignuća, samo je dodatna potvrda visokog statusa koji je prati ovih dana.

Da je to tako, potrudila se da dokaže i sama Nicole. Njen ovogodišnji album Awakening još je jedno u nizu Delmarkovih dragulja. Gitarista Jeff Parker (Isotope 217˚, Chicago Underground, Tortoise), predvodio je sjajnu ekipu prekaljenih avangardnih muzičara. Ritam sekciju su činili Harrison Bankhead (bas) i bubnjar i perkusionista Avreeayl Ra.

Od samog početka ovo je ugodno ostvarenje za slušanje. Sving početne kompozicije Curly Top ne ukazuje puno na dalji tok albuma, ali je lepo zagrevanje. Melodičan i mekan zvuk flaute se odlično prepliće sa pratećim trijom. Devetominutna Journey On a Thread ima oštriji zvuk; nakon uvoda nastupa avangardna minimalistička improvizacija na najboljem tragu muzičara okupljenih oko AACM (Association for the Advancement of Creative Musicians).

Meditativna minijatura Snowflakes je samo intermeco do centralne teme albuma –  veličanstvene Center of The Earth. U izražajnoj vožnji flauta sve vreme lebdi i pokazuje punu improvizatorsku snagu same solistkinje, da bi u nastavku Parker majstorski preuzeo kormilo.

Kompozicija Momentum zvuči kao da ju je napisao sam John Coltrane. Flauta neodoljivo liči na njegov saksofon, ritam sekcija je besprekorna a gitara puni pasaže neagresivnim, ali čvrstim zvukom. More Than I Can Say je predivan lament koji lirikom opravdava svoje mesto na albumu. There je najavagardnija, a lagana F.O.C. i brža Awakening zatvaraju album bez prave kulminacije, ali ipak sa jasnom idejom o zaokruženoj celini.

Nicole Mitchell je potpisala sve kompozicije na ovom ostvarenju. Posle iskustva vođenja mnogoljudnijeg sastava, forma kvarteta joj je omogućila veće učešće kao instrumentaliste, što se pokazalo kao ispravna odluka. Na albumu Awakening, ona tradiciju tematizuje na avangardan, ali ne i preterano radikalan način. Ukratko, vrlo dobra modern jazz avantura za puriste.

NIcole Mitchell – flauta

Jeff Parker – gitara

Harrison Bankhead – bas

Avreeayl Ra – bubnjevi, udaraljke



Komentara 10 : "Nicole Mitchell – Awakening (Delmark)"

  1. jelen каже:

    opaka plocha, slazem se… sjajno, pogotovo posle onog smaranja sa prethodnim (cini mi se)"renegade" albumom… tamo je bash falilo ono sto "awakening" ima – beskrajne fantastichne improvizacije i solaze mitchelow(k)e… ;))) naravno i ekipa na albumu je ludilo, ne zna se ko je bolji: da li parker kad uleti u atonalu, ili ritam sekcija koja samo plete sitan vez…

    stravara!!!

    ;))))

  2. Dragan каже:

    Jednolično, i za mene vrlo dosadno. To se odnosi na ovu kompoziciju, ostale nisam ni slušao, ali posle ove nemam ni želju.
    stravara u negativnom smislu!!!

  3. jelen каже:

    pa dobro, evo onda nesto po tvom ukusu koliko sam provalio…

    http://www.youtube.com/watch?v=cOrc37wNUqU

    ;)))

  4. Dragan каже:

    Jelenko zaista imaš smisla za humor, to mi se dopada.

  5. best каже:

    Ako je Dragan rekao da je ova kompozicija dosadna odoh odmah da nabavim snimke ovog albuma. Sad sigurno znam da je album dobar.

  6. jelen каже:

    koga shljaka awakening, neka svuche (ili kupi ako je lud) i "the ethiopian princess meets the tantric priest"… isto iz 2011., indigo trio, slichno "awakeningu",samo malo konvencionalniji zvuk… mitchel pichi u svim pravcima (na momente ko kirk nekada), a drejk i bankhed su cinge-cange, sto se i ochekuje od takvih majstora… trio je pojachan i edelinom na fl./alt fl., tako da na momente ima puno flaute, a necheg drugog nedostaje… mozda parker na gitari ;)))

    awakening bolji

    ;))))

  7. best каже:

    Slažem se da je "Awakening" bolji album od "The Ethiopian Princess Meets The Tantric Priest" koji je isto tako dobar. Nicole Mitchell i Jeff Parker sjajno funkcioniraju.

    Ako ti dodje pod ruku poslušaj Nicole Mitchell's Black Earth Ensemble – Black Unstoppable iz 2007. godine. Totalno je drukčiji od ova dva gore navedena albuma, raskošniji je jer je to band s 9 članova a i na njemu takodjer svira Parker.

  8. jelen каже:

    hey best, slushao, naravno, i b. unstoppable i renegades posle toga, stim da mi renegade nesto nije legao… b.unstoppable je druga pricha ;)))))

  9. optometar каже:

    je li bre, moderator? je l' to drugi imaju pravo da packaju Dragantche, a ja ne, pa me brišete? je li to zato što vam se baš sviđam?

  10. Redakcija каже:

    Dragi Optometre, nadam se da "packanje Dragantcheta" nije baš najbitnija tema za razmatranje na Jazzinu, pored toliko tekstova i drugih potencijalnih tema.

    Ima nešto i u retorici i intonaciji koja se koristi, a ne samo u nameri.

    Korisniku "best" je dozvoljeno par komentara blaže intoniranih od tvojih, ali i njemu je mailom sugerisano da više ne šalje komentare čija je jedina svrha zadirkivanje Dragana.

Оставите одговор

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.