Nenad Vasilić: Seven (Galileo Music)

Nenad Vasilić se novom albumu najvećim delom oslanja na osobenosti etno-miljea karakterističnog za Južnu Srbiju. Iz današnje perspektive gledajući (a govorimo o muzičkom podneblju koje uporno istrajava u svojim osnovnim naznakama) tradicionalni sublimat ovog kraja nastao je iz mnoštva različitih uticaja. U tom delu stvaralaštva niškog ili vranjskog kraja koji se formirao u XIX i sredinom XX veka, nailazimo na ono što se često naziva srpskom izvornom muzikom: vokalno-instrumentalne pesme ili narodna kola u koje su se vremenom ugradili i orijentalni elementi.

Instrumentarijum su najčešće činili karakteristični sastavi limenih duvača, “bleh” orkestri, čočeski sastavi, što ovoj muzici daje posebnu boju, pa i implementirane primese vojne muzike. Uz to, često se mogu pronaći primeri upotrebe neparnih ritmova (7/8), i ne tako retko i 9/8 (poput onih u pesmi “Niška banja”) i to metrički složenih tako (2+2+2+3) da naprosto nagone na igru. Zanimljivo, Vasilić je delom iskoristio upravo ovaj moment – u nekolicini numera on želi da nas “natera” na igru ili, da, pak, uz merak, odslušamo jednu od dimenzija tzv. Južne pruge.

Da stvari ne budu jednostavne, ovu etno-muziku su vremenom kroz izvođenja bogatili i ciganski pevači i orkestri, davali su joj svoj pečat, tako da je postajala kao sinteza višestrukih uticaja raznolikih kultura i vrlo prepoznatljiva zbog ovih svojih osobenosti i mešavina. Otud je drugi deo albuma, slobodno se može reći, već permamentna Vasillićeva inspiracija ciganskom muzikom i Šabanom Bajramovićem, pevačem čije stvaralaštvo tek čeka potvrdu javnosti i muzikologa. Čini se da će ozbiljne stručne analize zaključiti da je upravo Bajramović jedan od naših najvećih etno-džez pevača svih vremena. I taj “Šabanov prizvuk“ je itekako bitan za džez koji nam je predstavljen na albumu “Seven”.

Južnu prugu kao da je, osim upečatljivih niških slika pisca Stevana Sremca, anticipirao i osmislio Markes u nekoj od svojoj fantazmagoričnih knjiga; ona ima i svoju treću šinu po kojoj se kreću muzički vozovi. Kada je Vranjanka Stana Avramović Karaminga sredinom dvadesetih godina prošlog veka stvarala muziku kojom je iskazivana tuga, i koja je najbliža po formi i interpretaciji bluzu američkih crnaca, ne verujemo da je išta znala o Americi ili o savremenim muzičkim tokovima. I taj južnjački srpski bluz je treća dimenzija po kojoj su karakteristični Niš ili Vranje. Vasilić nije ni ovaj uticaj (nišlijski blu-ton) zanemario. Upravo, on je u svoje stvaralaštvo utkao ovu južnjačku specifičnost, koja najviše dolazi do izražaja u numeri “Janina” ili u onim gde u igru ulazi gost-muzičar i virtuoz Bojan Z, postajući itekako dominantantan, preuzimajući štafetu i noseći je malo dalje improvizovanim vodama. Svakako, ovaj pijanista očigledno uvek teži da bude slobodan poput ptice.

Devet numera smeštenih na album su pre svega zadovoljstvo za audiofile – snimci su tehnički besprekorni. Sedam muzičara koji tvore “Seven” su ne samo dobri, već i bravurozni instrumentalisti. Vasilićevi aranžmani i kompozicije su zasebna priča – građeni su tako što se nad postojećim motivom improvizacijom stvara nova melodija ili pak razgrađuje osnovna tema – ali tako da se ne skrnavi matrica već upisana u naše genetske kodove. I samo odvajanje od teme najčešće teče kao sled ritma, harmonije i melodije, tvoreći novu građu koja se bez ikakvih poteškoća vraća osnovi od koje se i krenulo.

Najzanimljivija je, ipak, postavka instrumenata, ili banalno rečeno njihov ulaz i izlaz: kratko naizmenično soliranje instrumentalista stvara niz solaža u kome se instrumenti umeju susresti i u kolektivnoj improvizaciji. Da ukažemo i na najupečatljivije momente: “Janina”, južnjačka balada koja oslikava nežnost i lepotu, koja se poput aure obavija oko Nišlijki i Vranjanki – u čijim žilama teče gracioznost čočekinja (nju ćemo, i bez autorovog odobrenja, posvetiti svim mladim damama poteklih sa prostora juga Srbije koje nose ovo ime). Za grofa je trombonska posveta, a improvizovano sjajno džezersko ludilo ćete najpre pronaći u kompozicijama “Mr.A.B.” ili “Intro for Shaban”. A ako nastavite da putujete, sve slušajući ritam kloparanja pragova naše pruge, bićete nagrađeni sa još pregršt prelepih, slobodnih krajolika kroz koje nas je poveo Nenad Vasilić.

Svakako, mora se pomenuti pravi rečitativ – performans muzičara u numeri “A be de be”. Naime, reč je o stihovima o niškom kalfi Aleksi koji se „udavija“, jednoj doista intrigantnoj kompoziciji za čiji nastanak u pogledu vremena i njenog kompozitora ima nekoliko varijanti. I kad utihne šegačenje sa kalfom, sve priče o nastanku ove pesme imaju smisla koja god da je istinita. Jedno je sigurno, reči ove pesme su poput usmene čaršijske vesti koja je putujući Kazandžijskim sokakom postala legenda nadživevši i aktere i tvorce.

Nenad Vasilić, lider, kompozitor i istinski srpski bluzer, najbolje će basom govoriti u “Intro for Shaban”. Nezaobilazno je i par reči o verovatno najintrigantnijem muziciranju na harmonici – o Marku Živadinoviću. I nakon što na ovaj tekst stavimo tačku, ostaćemo u nedoumici oko harmonikaševog izbora – namesto da nastavi ili nadgradi delo bilo kog od svetskih muzičara koji su ovaj instrument proslavili u vodama džeza, Živadinović ostaje pri stilu jednog Krnjevca, Jovice Petkovića ili kojeg drugog domaćeg asa, predstavljajući na najbolji način srpsku harmoniku.

Džez inspiracija Nenada Vasilića je njegova percepcija južne srpske pruge. Najveći bluz pisac juga Bora Stanković je muzicirao rečima: “Svako mora da ima upaljen fenjer u glavi. Da mu svetli danju i noću. Jer, ko ne svetli iznutra, taj ne živi; fenjer pomaže da bolje vidimo lica, predmete, šta se dogadja. On pomaže da odaberemo, nanižemo i svaku sitnicu povežemo u sliku, u pletivo; da u jednom životu otkrijemo sto drugih. Bez upaljenog fenjera nema ni reči; nema priče u kojoj život diše, jeca ili se razliva od miline”.

Spisak numera: Buđenje, Južna, Janina, Day By Day, Za grofa, A be da be (Madley), Mr.A.B., Intro For Shaban, No Problem Song.

Muzičari: Vladimir Karparov – saksofon; Marko Živadinović – harmonika; Mario Vavti – trombon; Philipp Kopmajer – bubnjevi; Nenad Vasilić – kontrabas; Thomas Mauerhofer – gitara (3); Bojan Z – Fender Rhodes (7,8).