Miguel Zenón – Esta Plena (Marsalis Music)

Etno-džez je najmanje inventivan kada se radi o tradicionalnoj muzici s pridodatim džez elementima. Sofisticiraniji pristup su imali džezeri, poput Dizzy Gillespija, koji su u svoju muziku uvodili afrički ili latino ritam. Karipski septet Miguela Zenóna se opredelio za treću mogućnost: zadržavanje heterogenosti.

Autohtone muzičke specifičnosti su odlike podneblja na kojima je bilo sudara različitih uticaja i kultura. Zelenortska ili Karipska ostrva su, na taj način, postala poseban muzički entitet. Ipak, i u tako izdefinisanoj muzici je bilo ritmičkih ili melodijskih različitosti. Južne obale Portorika i grad Ponce imaju plenu, muziku nastalu početkom 19. veka. Plena je afrička baština koja se do danas zadžala u izvornom obliku, kao muzika sa jednim ritmom koji se bubnja i melodičnim vokalnim pevanjem – razgovorima o tuzi, aktuelnim društvenim i političkim dešavanjima, ali koji mogu da budu i zabava na neformalnim okupljanjima. Plena je živi časopis koja se svira, peva i pleše. Osnovni instrumenti su panderos (perkusije od drveta ili čelika, presvučene kozjom kožom) i gucharo (tikva). Muziku sa jednim ritmom, smena tempa (spor-lamento, srednji-poetica i brzi-mambo) i različite veličine panderosa čine je višeslojnom.

Portorikanski saksofonista Miguel Zenón je, na albumu Esta Plena, od dva različita muzička oblika napravio kompaktnu celinu u kojoj nije bilo kolateralne štete. On je ovo objedinjavanje realizovao ne odstupivši od osnovnog izraza i suštine plene ili džeza, pravljenjem različitih spojeva, rezova ili pak njihovim paralelnim prikazom. Svoj džez kvartet, koji čine još pijanista Luis Perdomo, basista Hans Glawischnig i bubnjar Henry Cole, spojio je sa trijom perkusionista Hectorom „Titom“ Matosem, Obanilu Allendeom i Juanom Gutierrezom. Perkusionisti su, zajedno sa Zenonom, i vokali Plene.

Na albumu je smešteno pet instrumentalnih i isto toliko numera sa vokalima. Već sa uvodnom Villa Palmeras imamo jasnu i vidljivu sliku o mogućnostima povezivanja plene i džeza. Zenón je sve spojeve uspeo da napravi kao najveštiji hirurg, ne oštetivši nijednu tkivo koje je utkano u ovu muziku. Kada utihne plena koja započinje numeru, nadovezuje se moderni džez. Nakon središnjeg soliranja pijaniste Luisa Perdomoa, sledi dijalog Zenóna i perkusioniste, nalik pleninim razgovorima. Ovakvom načinu spajanja tradicije i džeza, morala je da prethodi Zenónova potpuna indetifikacija sa plenom.

Vokali započinju i završavaju naslovnu kompoziciju Esta Plena, koju bend savršeno zakopčava u celinu prateći svoju liniju džez improvizacije. Na Residencial Llorens Torres smešten je najčistiji moderni džez, koji izvodi zaista uigrana i vešta Zenónova ekipa. U Pandero y Pagode je najuočljivija osnovna autorova zamisao: dve suprotnosti mogu biti i kompatibilne. Dok perkusionisti-vokali pevaju plenu, paralelno se svira džez. Zenón, koji je na dosadašnjim albumima sebe definisao kao saksofonistu koji svira snažno i odsečno, u Pandero y Pagode ima solo deonicu sa mnogo više emotivnog naboja, skoro romantičnu. Numeru završavaju vokali, ovog puta u tempu poetica, nadovezujići se na Zenónov liricizam. U fenomenalnoj Calle Calma uvodi nas i izvodi basista Hans Glawischnig. Numeru, elegično i sporo odsviranu od strane džezera, dopunju perkusionisti sa plenom. Qué Será de Puerto Rico, otpevana i odsvirana u bržem ritmu, najviše je nalik latinoameričkoj muzici i etiketi latino-džez. Progresso zalazi u evropsku muzičku tradiciju, dok je Despedida avangardnija, s improvizacijom u prvom planu, ali i to je spojivo sa plenom onako kako to čini Miguel Zenón.

Esta Plena je sveža vizija načina spajanja džeza sa etnosom. Autentičan Zenónov projekat nas upoznaje sa jednom novom kulturom i muzikom koja uspeva da, upotrebom jednog ritma, izrazi čitav dijapazon različitosti. Plena je portorikanski bluz, govor politike, tuge i radosti. Miguel Zenón je uvažio dva sveta i stvorio muziku bazirajući je na jedinom što je zajednički izraz: sloboda govora!

Miguel Zenón – alt saksofon i prateći vokal

Luis Perdomo – klavir

Hans Glawischnig – kontrabas

Henry Cole – bubnjevi

Hector „Tito“ Matos – vokal i perkusije (requinto)

Obanilu Allende – prateći vokal i perkusije (segundo)

Juan Gutierrez – prateći vokal i perkusije (seguidor)