recenzije

5.09.2012.

Mason Brothers: Two Sides, One Story (Archival Records)

Muzika koja lebdi između post-bapa, modalnog džeza i avangardne džez skole, ali i duboko prožeta prelepim melodijama

Engleska braća Elliot i Brad Mason, trombonista i trubač, sinovi džez trubača Barryja Masona i džez pevačice Christine Vance, posle više od 15 godina života u Americi snimili su debitantski album “Two Sides, One Story”. Još kao tinejdžeri dobili su pune stipendije na Berkleeju, privukli pažnju javnosti i osvojili brojne nagrade. Po završetku studija dobili su priliku da se probiju i rade sa velikanima kao što su braća Marsalis, John Meyer, Gretchen Parlato, Mingus Big Band, braća Brecker, Joe Zawinul, Chick Corea, Ahmad Jamal, Bobby Hutcherson i drugi .

Braću na prvencu prati iskusna ekipa muzičara – Antonio Sanchez (bubnjevi), Dave Kikoski (klavir), Scott Colley (bas) i tri specijalna gosta: Chris Potter, Tim Miller i Joe Locke. U nešto više od sata muzike, Elliot i njegov brat nam donose kombinaciju tradicionalnog američkog zvuka i engleskog džez modernizma. Ritam sekcija je sve vreme čvrsto pozicionirana u koordinatama savremenog džeza, gde su braća i specijalni gosti briljirali svojim različitim koloristikama. Sanchez i Colley sviraju sa guštom i strašću direktno odgovarajući na energiju solista, ponekad u drugom planu, ali i dalje čvrsto držeći umetnike na oku, precizno ih prateći i u najtišoj dinamici.

Već početnom numerom „24/7“ Elliot i Brad pokazuju iskustvo stečeno tokom godina, nagoveštavajući album pevljivih melodijskih linija i istovremeno veoma zrelih, zahtevnih aranžmana. Dok je Elliot napisao većinu kompozicija, stariji brat Brad je zadužen za aranžmane. Iako obojicu karakteriše moderan zvuk, formiranje, razgrađivanje i gradacija njihovih sola se poprilično razlikuje.

Druga numera „Stage Pints“ je interesantna jer se radi o anagramu Coltraneove kompozicije „Giant Steps“ gde je melodija svirana unazad uz reharmonizovane originalne akorde – ovde im se pridružuje zvezda Chris Potter. Nadareni trombonista, žedan harmonskih eksperimenata, komponuje dok improvizuje – ležerno ulazi u Coltraneovski solo, sa Sanchezom  i Colleyem gradi energičan ritam, da bi na kraju trijumfovao u kreativnom duvačkom duetu sa Bradom na trubi.

Sledeće tri numere su takođe dragulji. Nakon naslovne „Two Sides, One Story“ sledi „The Evil Eye“ u kojoj se pojavljuje mladi gitarista Tim Miller (jedan od talenata modernog džeza). Ova kompozicija je napisana kao zvučna slika kolutanja očima i pogleda iz ranih Hans Richterovih filmova, na osnovu muzičkog projekta Bruklinskog Muzeja. I naravno moja nadasve omiljena numera „Gone Home“ u kojoj briljira gostujući vibrafonista Joe Locke  – njegova melodičnost još više ulepšava prirodni zvuk instrumenta, da bi kao kontrast usledio duboki bluz momenat koji mu daje na težini. Sledeće dve numere definitvno oslikavaju zvuk džez muzičara današnjice, dok mi je poslednja „In The Third Person“ jedna od dražih; u njoj se prepliću tri melodije u kontrapunktu, Chrisa Pottera i dvojice bendlidera.

Iako Elliotova muzika deluje kao da mahom lebdi između post-bapa, modalnog džeza i avangardne džez skole, ona je ipak duboko prožeta prelepim melodijama, koje gradiraju na poseban način, lukavo naglašavajući korene džeza, koliko kroz ritam toliko i kroz harmoniju.

 

 

Spisak numera: 24/7; Stage Pints; Two Sides, One Story; The Evil Eye; Gone Home; Outside In; Boots; In The Third Person.

Muzičari: Brad Mason – truba; Elliot Mason – trombon; Antonio Sanchez – bubnjevi; Scott Colley – bas; David Kikoski – klavir; Chris Potter – saksofon; Tim Miller – gitara; Joe Locke – vibrafon

 

Tagovi: , , , , , , , , , , , , ,



Оставите одговор

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.