InterzoneBalansirajući izmedju „umetničkih“ i „popularnih“ žanrova, Zorn nije želeo, kako to kaže Bojana Cvejić u knjizi Izvan muzičkog dela, da izazove „slom totaliteta totalitetom“, već se okreće „muzičkom nomadizmu“. Upravo su trenuci prelaska sa jedne muzičke teritorije na drugu bili ono što je Zorn usavršavao i u čemu je pronašao i izgradio svoj kompozitorski identitet. Kao prvi aficionado svega što se ticalo auditivne i vizuelne kulture znao je da će nomadizmom, krećući se izmedju disparantnih žanrova, privući raznorodnu publiku i izazvati medijsku reakciju, na taj način izbegavajući sudbinu dela velikih kompozitora postmoderne koji su na širem muzičkom obzorju bili marginalizovani. “Odlaže se moment identifikacije“ i „pozornost se skreće sa identiteta na akciju“.

Kao i na ranijim ostvarenjima ovog tipa, Zorn se na albumu-posveti figurama modernog doba koristi sistemom kartica na kojima imenuje scene/slike koje muzičari treba da zvučno opredmete. U slučaju Interzone, kao omaž-albuma Williamu Burroughsu, ova tehnika je i više nego opravdana pošto pisac i sam beleži fragmente, osete i skice u različitim medijima kako bi ih kasnije povezao u naizgled haotičnu celinu.

Burroughsova zbirka Interzone nastala je tokom njegovog boravka u Tandžiru u Maroku, gde je došao nakon što je greškom pucao u svoju ženu. Pripovetke skupljene i objavljene pod ovim nazivom predstavljaju veliki iskorak u odnosu na rane radove –nema pripovedanja u prvom licu, sve je više autobiografskih i projektovanih elemenata piščevog sopstva (posebno kroz lik Williama Benta kao otelovljenog alter-ega Burroughsa) koji se prepliću sa uznemiravajućim, neretko fizički odvratnim slikama -isečcima novinskih tekstova, vizuelnih iskaza i audio zapisa na diktafonu u neprestanom, maničnom smenjivanju.

Upravo je to nastojanje Burroughsa da dopusti stvarima „spolja“ da oblikuju njegov stil, a da on sam deluje kao dizajner teksta, tako blisko Zornu. Interzone je (uz izuzetnu Feminu) verovatno najbolji amalgam svega što je Zorn decenijama propuštao u svoj muzički svet – fri/avant džeza, filmske muzike, spejs roka,, hardkora i metala, eksperimentalne elektronike, „umetničke“ muzike 20. veka i „radikalne jevrejske kulture“ (jevrejska muzika i sama poseduje konglomerativni identitet). U tri duge kompozicije se susreću i Masada, Naked City, Dreamers, Painkiller, Cobra i Filmworks estetika.

Iako nam je ovaj kompozicioni postupak poznat još od vremena slavom ovenčanog Spillane albuma, ovde je isti doveden do savršenstva. Ne samo da su komponovani i improvizovani muzički fragmenti izuzetne tvorevine same po sebi, već su i spone među njima svojom lakoćom i prirodnošću daleko premašile nivo prethodnih omaž-ostvarenja. Toj lakoći žanrovske promene ide u prilog i vraćanje na izvođenje pojedinih fragmenata, kako bi prividnu tematizaciju suprotstavio nekoherentnosti dela. Uspešnom ishodu ovih postupaka svakako je doprilnela i all-star postava koja je Zornova nastojanja otkrivala godinama radeći sa njim – Ikue Mori, Cyro Baptista, Kenny Wollesen, Trevor Dunn, John Medeski, Marc Ribot.

Burroughs i Zorn mogu da se posmatraju u sadejstvu kroz ovo ostvarenje , ali i oni koji nisu imali prilike da se upoznaju sa Burroughsovim stvaralaštvom neće imati teškoća da prodru u srž albuma. Ovo je verovatno najambiciozniji i najepskiji Zornov album do sada. Onoliko epski koliko to može da bude album muzičkog diva post-industrijskog, informatičkog doba, koji studijama kulture zadaje glavobolje.

 

 

John Zorn – aranžer, kompozitor, dirigent, saksofon

Marc Ribot – gitara, bendžo, sitar, cümbüş

John Medeski – klavijature

Ikue Mori – elektronika

Trevor Dunn – bas

Cyro Baptista – udaraljke

Kenny Wollesen – bubnjevi, udaraljke, vibrafon

8 komentara na “John Zorn – Interzone (Tzadik)”

  1. "…gde je došao nakon što je greškom pucao u svoju ženu"

    mala greska, berouz nije pucao greskom: bio je drogiran ko svinja, a dzoan (upucana) i on su hteli da se igraju vilijema tela pa je zaheftao magnumom za stub dok ekipa na zurci nije mogla da veruje sta upravo gledaju… i ovo sa isechcima je njegov invent tzv. cut-up tehnika… inache interzone je lajt motiv kod berouza…. kako ranog tako i kasnog….

    ;)))

    a sto se tice zorna… otkud znam… slusao sam vec 4-5 puta, nisam siguran… uglavnom nista novo se ne desava (ovo apsolutno nema nikakav pezorativni aspekt)… prvih 4-5 puta ga slusam da vidim da li ima nesto novo, jer je lapo covek lapo bog (bogoco'ek)…a posle toga slusam album strejt nevezano za kontext… ;)))))))))

    p.s. jel dolazi bennink trio na rng-rng?

  2. nema još potvrde na sajtu ring ringa… poslali smo upit organizatoru, pa ćemo da vidimo kakav je odgovor.

  3. mene bi zanimalo ako je cut up b'rouzova tehnika, jesu li on i bil gejts imali neku računicu oko cut na pejsta za MWord??? i koliku? 😉

  4. nou vej… gejts je insekt, goli rucak za v. lija…

    ali ako te pali relacija gejts -knjizevnost/filozofija,
    john rawls i gejts su imali konekshn… rolsova teorija pravde([i]sve drustvene vrednosti moraju biti jednako rasporedjene, osim ako nejednaka raspodela neke od ovih vrednosti, ili svih ovih vrednosti, nije od koristi za svakoga[/i]) se objasnjava preko gejtsa… i.e. gejtsovo bogacenje ide svima u prilog, posto microsoft proizvodi poboljsavaju kvalitet nasih zivota, nasu ekonomiju, tako da je ova nejednakost po rolsu opravdana…

    btw, berouz bi prestondirao gejtsovu ponudu, 4sure…

    p.s. kako volim kada ribo krene da "mnjauce" na dzitri u solazama, kakav covek!!!! mon dieu, mon dieu!!!!

    p.p.s. steta za beninka, ogromna jbn steta!!!

  5. "ali ako te pali relacija gejts -knjizevnost/filozofija"
    Jelenko, ovo je toliko Off Topic ;-)))))))))))))

  6. ne samo da nema bennink trija nego sad nema vise ni lajtona na programu… bugger ;(((((((

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


*

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.