koncerti

22.10.2012.

Jazz Fest Valjevo 2012: Bratstvo i jedinstvo

Pogledajmo kako su Srbi, Hrvati i Slovenci - makar na par dana - napravili džezersku državu u sred Valjeva

 Mesto: Centar za kulturu Valjevo / Datum: 19-20.10.2012. /Foto: Nikola Marković, Ivan Grlić

 

Dogurati do 28. izdanja džez festivala u zemlji Srbiji, van ključnih finansijskih centara poput Beograda, Novog Sada ili Niša, poduhvat je koji zaslužuje svaku pohvalu i najdublje poštovanje. Iako umetničkog direktora festivala, naširoko poznatog saksofonistu Jovu Maljokovića, danas prepoznajemo pre svega po otvorenoj estradizaciji džez izraza, valja razdvojiti njegovu autorsku od selektorske figure.

Valjevski džez festival je, pokazaće se na ovogodišnjem izdanju,  veoma ozbiljna manifestacija koja po mnogim osnovama pogađa pravo u metu. To se pre svega odnosi na veoma pažljivo i umešno koncipiran program. Na njemu se našlo mesta i za lokalne muzičare i i za vodeće domaće džezere/bluzere sa različitih strana artističkog spektra. No dok mnogi domaći džez festivali jure „inostrane zvezde“ po svaku cenu, makar se radilo o istrošenim veteranima ili marginalcima sa evropske/američke scene, kod valjevskog festivala fokus je na itekako relevantnim regionalnim bendovima.  Ove godine izbor je pao na Hrvata Tihomira Hojsaka i Slovenca Jura Pukla, dvojicu sjajnih mladih kreativaca visokog evropskog nivoa, dok je kreativnu struju domaćeg džeza reprezentovao eklektični Fish In Oil.  Jova zna šta valja.

Sam festival zauzima značajno mesto u životu grada – vest o otvaranju, recimo, nalazi se već na naslovnoj strani lokalnog nedeljnika, dok u samom tekstu saznajemo da je grad izdvojio milion i po dinara za budžet, te da ima i komercijanih sponzora. Valjevski Centar za kulturu je impozantna socijalistička zgrada koja dominira okolinom, i čija dvorana možda da primi i celih 600 ljudi. Na vidnom mestu je razapeto platno koje reklamira festival, tik uz srpsku zastavu.

U petak uveče se ispred ulaza skupio veliki broj srednjoškolaca koji tradicionalno ogranizovano dolaze na festival (gde se dobar deo njih za vreme koncerata vrpolji i kikoće), dok je u prostranom holu postavljena bina za sešn i (pogađate već) izložba fotografija Ivana Grlića. O njegovim radovima već sve znamo, a novost je da postao atraktivan i kradljivcima umetničkih dela; u noći između četvrtka i petka nestalo je jedno njegovo platno! Atmosfera pred koncerte je živa i nosi nagoveštaj željno iščekivanog uzbuđenja. Džez je u vazduhu.

 

 

Kapacitet sale na uvodnom koncertu Big Benda RTS-a bio popunjen nešto preko polovine. Naš najpoznatiji orkestar ima zagarantovano mesto na valjevskom festivalu, a ove godine se predstavio u revijalnom izdanju sa četiri pevačice i u nešto podmlađenom sastavu. Tako smo na klaviru videli Filipa Bulatovića umesto Ivana Aleksijevića (kako nezvanično saznajemo, odsutnog zbog svirke sa Rambom), dok je u saksofonskoj sekciji značajnu rolu dobio Maks Kočetov, iskoristivši je za demonstraciju svoje smooth&sexy sviračke strane.

Takvoj estetizaciji povoda je dao i lagani repertoar prožet pop i latino momentima u kojima su se gostujuće vokalistkinje različito snašle. Dok je Sanja Marković zabriljirala moćnim dubokim vokalom i autoritativnom scenskom pojavom, Jelena Jovović i Aleksandra Bijelić su ostale u domenu rutinske, zanatski kompetentne izvedbe. Najviše ovacija (pa i vriske!) pobrala je Valjevka Jelena Kovačević, čiji vokal više odgovara pop standardima nego džez orkestraciji, dok za ljute džezere nije bilo previše povoda za radost – sem jednog nadahnutog sola Aleksandra Jaćimovića.

Pauzu do sledećeg koncerta popunio je voditelj programa Miloš Milovanović (B92), koji se na koncertu povodom beogradske izložbe fotografija Ivana Grlića proslavio izjavom da u džezu „nije bitno ko svira, već šta se svira“.  Usledila je višeminutna „humoristična“ tirada o imenu benda Fish in Oil i žanrovima koje sviraju… nadamo se da će organizatori domaćih džez manifestacija makar odustati od poznatih medijskih faca, jer srpskom džezu je dovoljan jedan Toma Grujić.

 

 

Voditelje na stranu – bilo je lepo videti kako Fish in Oil napreduju iz svirke u svirku, sa jedne strane postajući sve uhodaniji i kompaktniji, a sa druge spremniji na nova i neočekivana rešenja u svirci. Feđa Frenklin je postao malo diskretniji nego inače prebacujući ritmički puls sa doboša na činele, ostavljajući bendu prostora da prodiše i u bržem tempu. U takvom ambijentu do izražaja su došle i ranije manje prisutne spontane kolektivne improvizacije. Na pr. u furioznom „Zelenom Valu“  – Radojković zbunjuje svoje kolege odlazeći sa bine i vraćajući se sa gudalom kojim izvlači avangardni solo umesto očekivane fank teme; Radovanović na gitari i Petrović na saksofonu prihvataju igru i nadopunjuju se narednih nekoliko taktova, puneći se samopouzdanjem i željom za slobodnom avanturom. Veoma pažljiva valjevačka publika nagradila je bend iskrenim ovacijama.

Treći koncert u velikoj dvorani odsvirali su bluzeri The Gamblers, sada već pred manje nešto manje ljudi nego na prva dva koncerta; iako se radi o kompetentnoj žanrovskoj svirci, ostao je utisak da bi njihovom izrazu više odgovarao neformalniji prostor u Holu, gde je u nastavku večeri Jova Maljković zabavljao brojnu publiku prvo sa svojim bendom, a kasnije prepuštajući sešnu da se odvija spontanom džezerskom logikom.

Drugo veče otvara Maks Kočetov sa svojim baperskim kvintetom, vodeći nas kroz Blue Note estetiku šezdesetih godina prošlog veka. Mnogo više nego sam bendlider, čija saksofonska svirka često oscilira u kreativnom naboju i uverljivosti interpretacije, snažan utisak su ostavili prateći muzičari. Uz već veoma iskusnog Strahinju Banovića i njegov otvoren, agresivan stil sviranja, predstavili su se pijanista Sava Miletić, te Milan Nikolić na kontrabasu (tonac ga je nažalost „žrtvovao“ u zvučnoj slici) i veoma talentovani Peđa Milutinović na bubnjevima. Ovaj potonji je naročito osveženje na domaćoj sceni blagodareći fluidnoj i tečnoj svirci punoj dinamike i ukrasa; ponekad možda i preteruje ispunjavajući svaki delić bubnjarskog prostora agresivnim zvukom, no suptilne nijanse će doći s vremenom.

 

 

 

A takvih finesa je itekako bilo na izvanrednom koncertu Tihomir Hojsak Quarteta i njihove gostujuće pevačice Maje Grgić. Ne zna se šta je ovde bilo bolje. Hojsakove kompozicije i aranžmani su vanredno zanimljivi, u čemu prednjači duhovita „Clockwise“, a ništa manje ne zaostaju ni dve vokalne numere „Unchanged“ i „What is this“ – uvek u poigravanjima, kontrastima ritmova i brejkovima koji vam ne daju mira. No ako se sve to i znalo sa nedavnog studijskog izdanja, živa svirka je donela pregršt vanserijskih solo deonica saksofoniste Vojkana Jocića i gitariste Vanje Kevrešana (gde ćemo još jednom potegnuti referencu na Potterov „Underground“ bend) za klasično džezersko uživanje u individualnim nadahnućima.

 

 

Konačno, možda i najiščekivaniji koncert Jura Pukla doneo je manje aranžerski, a više svirački spektakl na koltrejnovskim stazama. Slovenački saksofonista nije se fokusirao na promociju odličnog aktuelnog albuma „Abstract Society“ (ipak mu fali kompletna američka postava, sa sve Iyerom na klaviru) već se upustio u post-bapersko rasviravanje sa odličnom slovenačko-srpskom postavom (Marko Crnčec – klavir, Nikola Matošić – kontrabas, Vladimir Kostadinović – bubnjevi). Bez previše filozofije, kvartet se koncentrisao na ređanje vrhunskih sola gde je dominirao sam Jure; upečatljiv je bio jedan duet sa Kostadinovićem na bubnjevima, koji veoma kreativno kombinuje hip-hop ritmiku, bapersko zaleđe i varijacije u tempu, na tragu Erica Harlanda – no u ovakvom maniru biće još impresivniji na kasnonoćnom sešnu.

 

 

Upravo je ovaj sešn bio prava revija kreativnosti i nadahnuća, gde su se ređali i fantastično slagali domaći i slovenački muzičari (nažalost Hojsakov kvintet je morao da žuri na sledeću koncertnu destinaciju) – Kočetov, Pukl, Miletić, Matošić, Kostadinović, Banović…prštalo je na sve strane, a kada je Maljoković preuzeo binu sa svojim bendom – svi su zaigrali na plesnom podijumu! Kasna je noć, a beogradska ekspedicija je krenula kolima nazad oko 3 izjutra. Narednog dana na fejsbuku, Pukl čestita rođendan Hojsaku i kaže da su svirali na sešnu do 4:45. Mada nismo ostali do samog kraja, uspeli smo da osetimo mnogo više od „delića atmosfere“ – onaj pravi džezerski život sa svim njegovim najsirovijim i najspontanijim manifestacijama. Aplauz za Valjevo.

 

 

Tagovi: , , , , , , , , ,



Оставите одговор

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.