recenzije

21.12.2012.

Getatchew Mekuria & The Ex & Friends: Y’Anbessaw Tezeta (Terp Records)

Urlik lava sa osmehom na licu

Svojevremeno su se The Ex dokopali izvesnih Mekurijinih snimaka kojima su bili očarani. Otvoreni i željni da uvek probaju nešto novo, dobili su ideju da snime zajednički album. Ponajmanje je tu bilo čudno naizgled nezamislivo ukrštanje anarho-post-panka i etiopskog folka. Jer, do te 2004.  Getatchew Mekuria nikad nije napustio Etiopiju, niti zna bilo koji drugi jezik sem etiopskog. I jezika muzike. Kada je došao u Evropu, to je bio jedini jezik kojim su se on i The Ex mogli sporazumevati. Pokazavši kako je muzika dovoljna da se izbrišu granice i prevaziđu razlike, ova saradnja je krunisana uspešnim nizom koncerata i albumom. Kako taktiku koja dobija ne treba menjati, sve ovo je ponovljeno još jednom, a rezultat je pred nama.

Ne treba zanemariti to što Getatchew Mekuria sad ima 76 godna, te da se radi o čoveku koji je poput pokretnog nacionalnog blaga i jedna od bitnijih figura etio-džez pokreta. Getatchew je svoj stil izgradio na instrumentalnoj izvedbi shella pesama, koje su tradicionalne vokalne ratne pesme u Etiopiji, pa je stoga neretko nastupao obučen u etiopsku ratnu nošnju. Zato je ovaj album sasvim prigodno nazvan – “U sećanje na lava” što “Y’Anbessaw Tezeta” u prevodu znači.

Pesme na ovom albumu su tradicionalne etiopske kompozicije, koje su već godinama utkane u život ovog naroda. Getatchew ih izvodi sa puno osećaja, duše, i svesti o njihovoj dubini i svemu što one obeležavaju. Na prvoj polovini (prvog) diska su pesme sporijeg tempa, lagane i gotovo introspektivne. Pesme pustinjskog bluza, hipnotički zavodljive, skladno teku jedna za drugom, dok nas Getatchewov saksofon dovodi u polusvesno, gotovo meditativno stanje.

Pomalo je neobičan odabir ovakvih pesama, ako se ima u vidu da saksofonistu prati energičan bend poput The Ex. Međutim oni su se vešto povukli u pozadinu i dopustili Mekuriji da vodi glavnu reč, dok oni prate melodijsku liniju, uz po koju gitarsku frazu tek da začine ili naglase ponešto. Naravno, Katherina Bornefeld je ovde krucijalni član, imajući u vidu njen i inače tribalno orijentisani način sviranja bubnjeva, koji je odlično ide uz ove kompozicije. S druge strane, zahvaljujući njoj sve zvuči na nijansu „sirovije“.

 

 

Kasnije prelaze na veselije pesme u srednjem tempu, teren mnogo bliži Holanđanima. Za razliku od prethodnih, kompozicije koje slede umesto u detaljima i suptilnosti svoju glavnu snagu nose u poletnosti, te stoga dozvoljavaju muzičarima da opale iz oružja svom snagom. Distorzirane gitare upletene sa Getatchewovim saksofonom i duvačkom sekcijom uverljivo prenose snagu ovih dinamičnih narodnih pesama.

Odlično je što sledi drugi disk sa izvedbama ovih pesama uživo, gde uz prisustvo publike, njihova energičnost još bolje dolazi do izražaja. Na nekima od nastupa su učestvovali i Instant Composers Pool (gostovao i Ken Vandermark), a uglavnom je na bini bila prisutna i trbušna plesačica.

Ovaj materijal ponajbolje svedoči kako ovakvoj muzici mnogo više priliči da bude izvođena i konzumirana uživo, gde će relaciji na bend-publika njena poruka biti mnogo bolje otelotvorena, nasurot izolovanosti koja je prisutna prilikom slušanja sa diska. Jer ovo i jeste muzika kolektiva, koja sama po sebi zahteva masovnost i poziva na učešće prisutnih, te se distanca koja postoji između izvođača i publike briše. Energija, veselje, dinamika na bini koja se na ovim snimcima jasno da osetiti, nedvosmisleno nam poručuju da se ovde svi dobro zabavljaju, a da je Mekuria jako daleko od penzije, uzevši u obzir entuzijazam sa kojim i dalje izvodi ovu muziku.

Sem ovih snimaka uživo sa raznih lokacija, tu je i par istorijskih snimaka iz 60-ih sa Policijskim Orkestrom i prvim pozorišnim orkestrom Haila Sellasia. Sve ovo zajedno čini ne samo sjajan album koji zaista jeste dostojan da se njime zaključi uspešna karijera, već i svedočanstvo o tome da je (etiopska) muzika univerzalni jezik koji ne poznaje granice između država, naroda, ili žanrova.

 

 

Spisak numera: CD1 – Ambassel; Tezeta; Bertukane / Yematebela Wof /Shegitu; Bati; Ene Eskemot Derese; Yegna Mushera; Aha Gedawo; Almaz Men Eda New; Abbay Abbay / Yene Ayal; Zerafewa / Eregedawo; CD2 – Yene Hasab Gwadegna; Aha Gedawo; Shellelle; Yegenet Musica; Ambassel; Lale Guma; Yaf Zemed Mech Teffa; Bati; Shellelle Fukera; Ambassel

Muzičari: Getatchew Mekuria – tenor saksofon; Arnold de Boer – truba; Terrie Hessels – gitara; Andy Moor – gitara; Katherina Bornefeld – bubnjevi; Xavier Charles – clarinet; Ken Vandermark – bariton saksofon, bas clarinet; Brodie West – alt saksofon; Joost Buis – trombon; Wolter Wierbos – trombone; Colin McLean – bas; Melaku Belay – ples

Tagovi: , , , , , , ,



Jedan komentar "Getatchew Mekuria & The Ex & Friends: Y’Anbessaw Tezeta (Terp Records)"

  1. Bojan Djordjevic каже:

    ovo je pravi susret ethio jazza, etna i novog roka. Sve pohvale za The Ex i promociju velikog majstora, kao i za sve sto rade na promociji etiopske muzike. Zaljubljenici!
    Koliko jos dugo Getatchew ce moci da nastupa uzivo, tesko je reci, ali kazu da je u Bimhuisu The Ex proslava prosla sjajno.
    A booklet, pored fotki ima i sjajan text o radu sa Mekuriom, tesko nam je verovati da jedan takav majstor ima probleme da se uklopi, ali…
    Pitanje za redakciju – da li je Vandermark najcesce spominjan muzicar u tekstovima na jazinu u 2012.?
    Komentare ne racunamo, tamo dominiraju Hiromi i jelen 🙂

Оставите одговор на Bojan Djordjevic Одустани од одговора

*


*