recenzije

5.12.2012.

Fred Lonberg-Holm’s Fast Citizens: Gather (Delmark)

Kad već Vandermark neće da „fajvuje“, Fast Citizens su njegovi najbolji mogući naslednici – makar za ovog predsedničkog mandata

Pre nego što će gostovati na ovogodišnjem Ring Ringu, Ken Vandermark je u intervjuu našem kolegi Skočajiću spomenuo kako je rasformirao Vandermark 5, najuticajniju čikašku džez postavu u poslednjih petnaestak godina. Time je zaokružena jedna epoha u radu ovog vanserijskog muzičara, no odavno je njegov promišljeni eklekticizam, na razmeđi baperske tradicije, avangarde i alternativnog roka, pustio korenje na tamošnjoj sceni i izrodio ukusne novomilenijumske plodove. Nekadašnji prateći muzičari (Jeb Bishop, Dave Rempis) postali su cenjeni bendlideri, a pristigle su i nove snage (poput Keefea Jacksona) spremne da na post-vandermark trasi razvijaju vlastiti izraz.

Potonji je 2003. oformio sekstet Keefe Jackson’s Fast Citizens, koja će u narednim godinama postati autorsko-aranžerski kolektiv u punom smislu te reči. Naime, već na drugom albumu šefovsku palicu i ime benda je preuzeo kolega saksofonista Aram Shelton, dok na ovogodišnjem trećem albumu gazduje čelista Fred Lonberg-Holm, član finalne postave rasformiranih Vandermark 5. Podsetimo – Brze građane kompletiraju kornetista Josh Berman (i sam autor par interesantnih albuma na Delmark etiketi), basista Anton Hatwich te Rempisov verni saradnik na bubnjevima – Frank Rosaly.

Dok su prva dva albuma snažno zahvatala i po istorijskoj čikaško-njujorškoj avangardi, te možda i pomalo bez-identitetski, stilizovano odavala počast uzorima, Lonberg-Holm je sasvim dosledno nastavio tamo gde je Vandermark 5 stao. Što će reći – svoje karakteristične amplifikacije i nojzerski tretman osnovnog instrumenta preneo je i ove provlačeći ih preko bapovanja ritam-sekcije ili duvačkih unisa, a otišao je i korak dalje svirajući električnu gitaru u tri komada.

 

 

Čikaška džez-eklektika usmerena ka roku oduvek je bila postavljena „ozbiljnije“ nego njujorška, dajući prednost bapu i kompleksnim aranžmanima nasuprot vrcavom humoru i hedonističkom principu istočnih kolega. Autorski Lonberg-Holmov pečat se delom sastoji i u pomirenju dva principa te davanju značajnog prostora rokerskoj strani vlastite ličnosti (Vandermark je, pak, stremio fankerskim izletima). Premda je svirka veoma detaljno aranžirana, s vremena na vreme osećamo i privid raspojasanosti – dražesno je puštanje kočnica i rapidno ubrzavanje tempa u uvodnoj „Infra-Pass“, ili brejk nalik prigušenom muškom dranju.

Dalje se situacija razvija očekivano elegantno – tamo gde caruje rokerski bit, ležu lepe, bogate duvačke naslage i maštovite solaže („Faster Citizens, Kill, Kill!“ – naslov je omaž filmskom treš-klasiku Russa Meyera, te „Later News“), dok se u dobrom delu albuma kompozicije razvijaju gradacijski, postepeno podižući dinamiku od introspektivnih uvoda (maestralna „It’s a Tough Grid“) do prelivanja različitih slojeva. Red duvačkih aranžmana, red Holmovog kr(k)ljanja, pa harmonski kompleksnijih sola Jacksona, Sheltona i Bermana… no dinamičke kulminacije neće nužno označiti i kraj numera, jer se ekipa voli vratiti na još jednu turu dobrog sola!

Lonberg-Holm nije smislio bogzna šta novo, ali imponuje njegovo vanredno nadahnuće i poletan duh koji se provlači kroz čitav album. Kad već  Vandermark neće da „fajvuje“, Fast Citizens su njegovi najbolji mogući naslednici – makar za ovog predsedničkog mandata.

 

 

Spisak numera: Infra-pass; It’s a tough grid; Later news; Lazy day; Faster, citizens! Kill, kill!; Simpler days; Roses.

Muzičari: Aram Shelton – alt saksofon, klarinet, kornet; Keefe Jackson – tenor saksofon, bas klarinet, „reed trumpet“; Josh Berman – kornet; Fred Lonberg-Holm – čelo, tenor gitara, kornet; Anton Hatwich – bas, truba; Frank Rosaly – bubnjevi, džepna truba.

 

Tagovi: , , , , , , , , , , ,



Оставите одговор

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.