tema

5.12.2019.

Fragmenti aure – vodič kroz vizuelni identitet ECM (4): Muzika, Naslov, Slika




Muzika, Naslov, Slika – Tri konsitutivna elementa koji oblikuju smisao dizajna omota ECM produkcije.

Pravljenje perfektnog balansa između njih uvek je zahtevalo prefinjene veštine koje su se zasnivale na delikatnosti, intuiciji i improvizaciji. U nekim slučajevima slika je bila usko povezana sa muzikom, oslikavala bi smisao muzičkog sadržaja, kao npr. na Garnas/Garbarek albumu arhaičnih norveških narodnih balada Rosensfole,  za čiji omot je korišćena Kazlauskasova fotografija laponca na sankama koje vuku irvasi, a koja na izvanredan način oslikava okrutnost severa.

Neretko su dizajneri izbegavali očiglednost, pa je tako legendarni ajbum Terjea Rypdala Waves zaobišao vrlo čest motiv i metaforu na omotima izdanja ECM produkcije – more. Za ovu naslovnu stranu umesto morskog pejsaža iskorišćena je fotografija drveća išibanog zimskim vetrom – talasi uz nebo, koju potpisuje vrlo čest saradnik izdavačke kuće, jedan od najautentičnijih nemačkih fotografa, Klaus Knaupp.


Jak naslov ima takvu moć da nas skoro uvek tera da nađemo potvrdu istog i u omotu albuma. To nesumnjivo čini album legendarnog finskog bubnjara i kompozitora Edwarda Vesale pod naslovom Ode to the death of jazz . Vrlo smeo naslov otvara drugu dimenziju naslovne fotografije koja je delo čestog saradnika Manfred Eicher-a, ranije pomenutog nemačkog fotografa i dizajnera Sasche Kleisa. 


Dešavalo se da i autori imenuju svoje albume po fotografijama kao što je to 1978. godine učinio Jan Garbarek na Photo with Blue Sky, White Cloud, Wires, Window and a Red Roof. Značaj fotografije je još jasniji kada pročitate imena kompozicija na navedenom albumu. Svaka kompozicija predstavlja jedan detalj sada već čuvene fotografije Eberharda Gramesa. Naslov još jednog Garbarekovog albuma je inspirisan fotografijom. Reč je o albumu Legend of the Seven Dreams iz 1988. godine. Fotografija Christiana Vogta, nastala 14 godina pre snimanja albuma i koja je duboko uticala na imaginaciju autora, odiše neverovatnim mističnim, sanjarskim i nadrealističkim kvalitetom. 




Na kraju, zasluge moraju pripasti i muzičarima. Bez njihovog prećutnog odobrenja omoti nikada ne bi krenuli u „pravom“ smeru. Tim Eicher/Wojirsh/Rehm nikada nije nametao omot umetniku protivno njegovoj ili njenoj želji. Vrlo mali broj je insistirao na ličnijem estetskom pristupu, dok je samo jedan uslovio izdavanje svog albuma pod etiketom ECM. Možete pretpostaviti koliko sam umetnik mora biti značajan i specifičan da primora beskompromisnog Eichera na konfrotaciju sa njegovim glavnim dizajnerom omota i nosiocem estetskog identiteta produkcije, Barbarom Wojirsch, koja se otvoreno protivila zahtevima umetnika. Taj „tvrdoglavi“ umetnik jeste legenda improvizovane muzike, Eberhard Weber. Slavni kontrabasista izričito je zahtevao da se na omotima njegovih albuma nađu slike njegove supruge, naivne slikarke Maje Weber. Weberova muzika je bila toliko „velika“ i „široka“ da Manfred Eicher jednostavno nije smeo da priušti gubitak te jedinstvene, pionirske i vanvremenske muzike zbog neslaganja oko izbora dizajna omota i pored činjenice da je očigledno odskakao od estetike njegove produkcije.  Jedan od najvećih kompozitora savremene klasične muzike, Estonac Aarvo Part, vrlo teško je ubedio Barbaru Wojirsch da, suprotno njenoj želji, napravi kaligrafski naslov za čuveni album Miserere iz 1991. godine.




Iako su Weberovi i Partovi primeri ekstremni i jedinstveni po mnogo čemu, s druge strane, dosta muzičara je dostavljalo značajne materijale koje su dizajneri prihvatali sa zahvalnošću i zadovoljstvom. Među njima je sasvim sigurno rukom crtana mapa Barrea Phillipsa, koja se našla na već pominjanom albumu Call me when you get there; Heinz Reberova vizuelno očaravajuća partitura korišćena za naslovnu stranu omota albuma Mnaomai, Mnomai, zatim Lester Bowiejeva fotografija duvačkog orkestra nastala pre Prvog svetskog rata iz njegove lične arhive – album All the Magic!, kao i slobodna forma arapske kaligrafije koju je obezbedio Anouar Brahem za njegov debi album pod etiketom ECM  – Barzakh.





Portreti muzičara na naslovnim stranama omota su vrlo retki u istoriji dugoj pola veka i kao takvi su izuzeci. Razlog leži u ideji vodilji i principu Manfreda Eichera da akcenat uvek mora biti na muzici kako bi slušaoce maksimalno približio suštini – zvuku. Najpoznatiji izuzeci jesu porteti Keitha Jarreta, Enrica Rave , Egberta Gismontija, Jacka Dejohnettea, Charlesa Lloyda. Oni Vas teraju na razmišljanje – da li je to slučajnost, počast umetniku, proizvod okolnosti ili privrženost? U svakom slučaju, ti portreti su na jednako visokom estetskom nivou kao i slike pejsaža, apstraktne fotografije ili crteži. Fotografija Charles Lloyd Quartet-a na omotu albuma Rabo de Nube iz 2008.godine, fotografa Dorothy Darr, nije samo grupna slika muzičara, ona nam prikazuje strukturu jazz ansambla i njihovu sintezu. Lice legendarnog Italijanskog trubača Enrica Rave okupano večernjim suncem na fotografiji Roberta Masottija koja se nalazi na omotu albuma Easy Living iz 2003. godine, predstavlja alegoriju smirenosti i samopouzdanja koliko i portret čoveka. Čak i fotografija članova Art Ensemble of Chicago dok sede napolju ćaskajući i čitajući novine na omotu albuma iz 1979. godine Nice Guys, delo Isioa Sabe, jeste amblem koji oslikava mentalno stanje – opuštenost i potpuno odsustvo pretenzije.




Među ovim veoma ličnim fotografijama nalaze se i dve fotografije Manfreda Eichera na kojima se čak i on jedva nazire. Na fotografiji Rudigera Scheidgesa iz 2008. godine, za omot albuma The Third Man Enrica Rave i Stefana Bollanija vidite trubača jednom rukom naslonjenog na koncertni klavir dok u donjem levom uglu, skoro ispod klavirske stolice, štrči par crnih cipela – cipela Manfreda Eichera. Na omotu solo albuma pijanste Paula Bleyja iz 2008. godine Solo in Mondsee uočljivi su obrisi čoveka sa rancem na leđima koji hoda platformom iznad vode. Fotografija Roberta Massotija prikazuje usresređenog čoveka koji pod bledim svetlima korača u nepoznato, ka Severu… Taj čovek je Manfred Eicher.



Fragmenti aure – vodič kroz vizuelni identitet ECM (1): Estetika Atmosfere

Fragmenti aure – vodič kroz vizuelni identitet ECM (2): Trendseteri

Fragmenti aure – vodič kroz vizuelni identitet ECM (3): Sledbenici svetla

Tagovi: , , , , ,



Оставите одговор

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.