tema

28.11.2019.

Fragmenti aure – vodič kroz vizuelni identitet ECM (2): Trendseteri



Evolucija grafičkog dizajna ECM produkcije prolazila je kroz tri perioda. Tri generacije omota, tri vrste motiva, tri faze dizajniranja omota od strane kreatora koji uživaju ugled pionira i vizionara u oblasti grafičkog dizajna.

I  B & B Wojirsch

Početak vizuelnog identiteta ECM produkcije vezujemo za već čuveni dvojac grafičkih dizajnera i supružnika Burkharta i Barbare Wojirsch. Neki od prvih dizajniranih omota koji su sadržali strukturalno bojenje i minimalističke intervencije na površini fotografije neretko uključujći i njihova oštećenja, zapravo su radovi Burkharta Wojirscha, Eicherovog bliskog saradnika i prijatelja. Omot tada postaje neodvojivi deo albuma i muzike, isti se pretvara u vizuelnu membranu koja slušanje i gledanje spaja u jedinstvenu celinu.

Omoti dizajnirani od strane Barbare i Burkharta Wojirsch predstavljaju prototipove pristupa koji će ostati uspešni i dan danas. Bez obzira na formu, ili na to da li se radi o običnoj tipografiji, umetničkoj fotografiji, grafici, slikarski pristup baziran na redukciji odiše u svakoj od njih. Možemo slobodno reći da su njih dvoje od dizajniranja omota napravili pravu umetničku disciplinu. Već u prvim godinama ECM produkcije dizajn albuma dvojca B & B Wojirsch slao je poruku na njima svojstven način – ovo je drugačija jazz izdavačka kuća, sa drugačijim prioritetima…

Barbara Wojirsch, inače diplomac Akademije lepih umetnosti u Štugartu, tokom godina je razvila sebi svojstvenu, posebnu prefinjenu umetničku ekspresiju kroz dizajniranje omota albuma. Istovremeno, utiskivanje slova i tipografija kao nužni nosioci informacija su za Barbaru, deklarisani konstitutivni elementi, jedni od najznačajnijih nosilaca identiteta ECM produkcije. Polazeći od njenog nežnog, čipkastog rukopisa, stvorila je jezik znakova, pisanu sliku imaginarnih zvukova koja formira vizuelni ekvivalent muzici.

Barbara Wojirsch

Šezdesetih godina 20. veka, kada omoti ploča počinju da obezbeđuju eksperimentalnu teritoriju za grafičke inovacije, dubina polja u „razmišljanju o površini“ postaje sve važnija. Sa slikarskom istorijom, uspeva da prenese ideal čistoće odnosa u njenoj minimalističkoj tipografiji, ne krijući uticaj švajcarskog grafičara Jana Tschicholda na njen rad. Bilo da koristi vodene bojice, olovku ili mastilo, hijeroglife ili primitivne, pisane rune, grafički elementi su vrlo često prožeti sugestivnim uticajem psihološkog arhetipa. Barbarin rukopis se, bukvalno, nalazi na omotima desetina albuma. Imate osećaj da njena slova, ispisana na praznim stranicama bloka, sa karakterističnim stavljanjem tačke iznad velikog slova „I“, igraju oko minimalističke sans-serif tipografije.

Era LP ploča nosila je znatno veće mogućnosti u izboru materijala, tekstura i završne obrade. Bitna odlika ECM produkcije uvek je bila jasno izražena sklonost ka eksperimentisanju, pa se tako ni dizajneri omota, kao ni sam Manfred Eicher, nikada nisu plašili neistraženog, alternativnog. Birao se neutaban put koji u sebi nosi rizik neuspeha. Bez hrabrih izleta u nepoznato ne možete stvoriti besmrtnost, zar ne?

Jedan od uspešnih eksperimenata Barbara-e Wojirsch jeste legendarni omot Barre Phillipsovog albuma „Call me when you get there“. Ona je došla na ideju da omot odštampa na gruboj površini „pogrešne“ strane ploče, a kao rezultat tog eksperimenta dobili smo jedan od najautentičnijih omota u istoriji improvizovane i jazz muzike.



I pored činjenice da su manji CD formati uzrokovali prilagođavanje odnosno smanjenje prostora za igru površinskim teksturama, intenzitetom štampe, premazivanjima, Barbara Wojirsch je napravila vrlinu od nužnosti. Ključ njenog uspeha zasnivao se na atipičnom pristupu dizajniranju omota za cd – umetničkim tretmanima belih i praznih prostora, postavkom različitih vrsta papira za crtanje, pasusima kucanim na pisaćoj mašini. Omoti ECM izdanja zahtevaju proširenje uticaja dizajna u cilju spoznaje kvaliteta papira i postupka štampanja, čime se vizuelna percepcija obogaćujuće kroz dodatne dimenzije opipljivog iskustva. Umetnički izraz i značaj dizajniranja omota rasli su i razvijali se u senci muzike. Aspiracija Barbare Wojirsch nikada nije bila da od dizajna omota napravi nešto monumetnalno i uticajno u umetničkom smislu već da ispuni svoj cilj koji je uvek bio strogo podređen muzici. Moglo bi se reći da je svrha bila da se “upotpuni slika” , da se slušalac prikladno uvede u suštinu – muziku koja se nalazi unutra. Muzika nije smela da ostane u senci omota i da slušaoca uputi na pogrešan put.



II   Dieter Rehm

Dieter Rehm, koji se 1978. godine kao dvadesettrogodišnjak pridružio ECM timu, dodatno je proširio umetnički repertoar dizajniranja omota. Kao student Akademije lepih umetnosti u Minhenu, bio je pod uticajem prakse konceptualne umetnosti sedamdesetih godina prošlog veka, prostorne umetnosti i akcionog slikarstva. Rehmov omiljeni medijum oduvek je bila fotografija. Sastanak sa Barbarom Wojirsch, kojoj je tom prilikom pokazao svoju fotografiju bistro plavog neba na kojem su se ocrtavali tragovi aviona, bio je njegov prvi kontakt sa izdavačkom kućom. Kasnije će taj motiv, koji se prvi put našao na izdanju benda Azimuth “The Touchstone” iz 1978. godine, postati jedan od zaštitnih znakova vizuelnog identiteta ECM produkcije.

Dieter Rehm – foto: Martina Diemand

Rehm-ov dizajn fotografija odlikuju sledeći elementi, osobine:

nepogrešivi kinematografski kvalitet, dubina, skoro mistična prostranstva, osećaj za jačinu, neminovna referenca, uokvirivanje slike kao dela šireg konteksta.

Izuzetno karakterističan jeste i njegov pristup obradi fotografija kao i umetnička intervencija koja je usmerna ka vrlo čestom oštećenju fotografije. Fotografisanju obično prethodi mnoštvo složenih zahvata pre i nakon samog fotografisanja, kako bi motivi koje Dieter želi da prikaže bili dovoljno efektni i upečatljivi.  U toku svog rada za ECM Rehm je sarađivao sa neobično malim brojem fotografa koji su mu asistirali u njegovoj potrazi za slikama koje izražavaju ciklične teme samoće i lepote. Njegovi najčešći saradnici bili su mađar Gabor Attalai i švajcarac Christian Vogt, u tom periodu redovni fotografi za ECM. 

Neki od najboljih radova Dietera Rehma pripadaju njegovoj kasnijoj fazi, kao što je omot Terje Rypdalovog albuma „Chaser“, na kojem upravo koristi gore pomenutu tehniku oštećenja fotografije,  zatim David Tornovog albuma „Best Laid Plans“ i Koch/Schutz/Kappeli albuma „Acceleration“. Vrlo specifična karakteristika Rehmovog rada jeste i eksperimentisanje sa svetlom i vatrometom što se može videti na omotima albuma „Animato“ Johna Abercrombiea i Keith Jarretovog albuma“Invocations/The moth and the flame“.






Kao i kod dizajna Barbare Wojirsch, dela Dietera Rehma ne ukazuju eksplicitno na muzički sadržaj. Oba dizajnera inspiraciju crpe iz slikarstva akcentujući potencijal samog postupka stvaranja slike.

Sa druge strane, nijedan dizajner nikada nije trošio vreme pokušavajući da stvori „korporativni identitet“ ECM izdavačke kuće. Prepoznatljiv i uticajan „stil“ ili bolje rečeno „skup stilova“ nastao je uz muziku, prateći njen razvoj, a nikada kao autarhičan i autonoman entitet. Već pola veka veka dizajn omota albuma više je naknadna misao nego finalna faza produkcije budući da suština ECM produkcije leži u beskompromisnoj i vanvremenskoj umetničkoj muzici – samo ona može biti kauza, nikada sredstvo. Ignorišući dizajnerske trendove, ECM je stvorio i zadržao prepoznatiljiv vizuelni i stilski identitet baziran na minimalizmu i time učinio da omoti albuma postanu svojevrsni eksponati najprefinjenijih karakteristika evropske modernističke tradicije.

III Manfred Eicher

Razvijena i usavršena od strane samog Manfreda Eichera, treća grupa motiva nastaje pod uticajem njegove vrlo izražene kinematografske sklonosti koja reflektuje atmosferičnu i poetsku stranu Eicherove ličnosti.

Omot je metaforički prevod. Bez obzira kakvo značenje ima, to je znak. To je koverat, koverat datog”, govori Eicher.

Uticaj zvaničnog motoa ECM produkcije – „najlepši zvuk pored tišine“ doseže i do Eicher-ovog procesa biranja omota. I u toku biranja istog, Eicher stremi ka tišini, stavu, sveobuhvatnosti, kontemplativnosti. Iako je svaki taj izbor vrlo ličan, vrlo jedistven sa jasnom estetskom konotacijom, on ne traje predugo, ne traje duže od jedne nedelje. Slično pripremanju albuma, Eicher traži efikasnost i u tom procesu. Treću grupu odlikuju smirene fotografske slike, invarijabilne crno bele fotografije napuštenih predela, pejsaža, oblaka i talasa koji predstavljaju glavne motive u Eicherovom procesu dizajniranja omota. Iako trećoj generaciji nedostaje izražena inventivnost i kreativni senzitivitet koji je bio zaštitni znak najostvarenijeg dizajnera produkcije, Barbare Wojirsch, moramo priznati da su omoti i danas u 21. veku, na zavidnom umetničkom nivou. 

Drugi deo feljtona koji se bavi vizuelnom estetikom izdavačke kuće ECM

Tajna koja se krije iza jedinstvenog kvaliteta omota ECM izdanja leži u umetničkom pristupu i idealizaciji koja je prati. Sa ushićenim naslućivanjem, mi smo prosto uvučeni u dubinu slike, ta slika budi sva naša čula i preplavljuje um vizuelnim sadržajima uzrokovanim posmatranjem iste. Umetnik Lourdes Delgado o Eicheru govori kao o “alhemičaru koji pronalazi slike koje govore o muzici i obrnuto”.

Dugi niz godina Manfred Eicher često bira fotografije delova slika za omot albuma. Detalj slike na taj način dobija novi život, osamostaljuje se kroz omot vanserijskih muzičkih dela, jedno umetničko delo menja oblik kako bi dopunilo drugo – „mikro se transformiše u makro“. Taj kreativni proces na neki način podseća i na svojevrsno skautiranje Manfreda Eichera, odnosno njegov izbor umetnika koji će tek pod okriljem i uz podršku ECM produkcije izaći iz senke velikana. Njihova dotadašnja uloga pratećih muzičara se menja, oni zasluženo dobijaju pozornicu potpuno adekvatnu njihovoj umetničkoj snazi i osobenosti. Umetnička deoba u metafizičkom smislu u kojoj interfazu inicira Eicher-ov vizionarski um, stvara nove entitete i u vizuelnom i u zvučnom smislu, čime kreativni niz ispunjava svoju svrhu u kontinuiranom  rađanju.

Autorstvo, intuicija i emocionalna posvećenost u potpunosti anulira konvencionalne odredbe, postulate marketinga i grafičkog dizajna. Vizionarski pristup kreatora, dizajnera predstavlja izuzetak, ali za ECM pravilo već pedeset godina. I na tome moramo zahvaliti Barbari, Dieteru i Manfredu što su dodali novu, jedinstvenu dimenziju materijalnom postojanju muzike u današnjem dobu digitalizacije iste.



Fragmenti aure – vodič kroz vizuelni identitet ECM (1): Estetika Atmosfere

Tagovi: , , , ,



Оставите одговор

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.