recenzije

6.08.2012.

Fish in Oil: Poluostrvo (SKC Kragujevac)

Jedan od retkih domaćih albuma koji odiše eklektičnim i avanturističkim njujorškim duhom, uspešno ga prevodeći u lokalni kontekst

Istinita priča veli da je frontmen Fish in Oila Bratislav Radovanović Braca, nakon odgledanog koncerta Zornove postave Electric Masada u Ljubljani pre nekoliko godina, poželeo da odslušano pretoči u autorski rad. Natempirao je gitaru da zvuči k’o u Marca Ribota i krenuo da piše nove autorske pesme, da bi kroz nekoliko različitih inkarnacija benda došao do sadašnje postave koju čine Dušan Petrović (saksofon), Branislav Radojković (kontrabas), Feđa Franklin (bubnjevi) i Aleksandar Radojčić (udaraljke).

Budući da nešto nalik downtown sceni u Srbiji ne postoji, ni Braca nije bio u prilici da sakupi ekipu koja bi na svojim instrumentima bila ekvivalent ovom ili onom njujorškom heroju. No ispostaviće se da je to jedan od ključeva uspeha Fish in Oila. Petrovićeva prepoznatljiva melodičnost na saksofonu, Radojkovićeva verziranost kako u džezu, tako i u tvrdom fanku, rokerski namontirana ritam sekcija…svaki od ovih delića daje originalan doprinos zvučnoj slici benda.

Glavni adut Fish in Oila, ipak, nije ni nesporna eklektičnost ni mestimična uvrnutost, već veoma istančan smisao za lepe i pamtljive melodije. Bezmalo svaka kompozicija ima jasno pozicioniranu temu koja se kasnije razvija kroz solo deonice na saksofonu i gitari. Čak i kada Petrović i Radovanović dobiju svoje minute, retko se odlučuju za odlaske u kakofoniju i brzinski egzibicionizam, već im sola zvuče kao logičan melodijski nastavak uvodnog predloška. To se najočiglednije primećuje u lepim baladerskim temama „Zalazak Sunca“ i „Plava Zgrada“ koje sa svojih osam i kusur minuta dominiraju dužinom, ali i na brojnim drugim temama.

 

 

Tako iščašena uvodna „Rasprava o komediji“, koja asocira na poznog Toma Waitsa, i nema sola u klasičnom smislu već se vrti oko centralne figure; kao da gledamo nova i blago pomerena izvođenja neke upečatljive pozorišne scene. Karakteristične su i dve kompozicije u kojima na harmonici gostuje Milan Punišić, Radojkovićev kolega iz benda Naked  -„Stereotip“ nosi i filmski šmek i kafanski dert, od koga biste da podignete ruke i lupite čašom o sto, a bogme i da zapevate. „Kornjaču“ boje Petrovićev saksofon i Radovanovićevi suptilni triler-ukrasi, dok drugde terciraju jedni drugom ili sviraju unise (furiozna „Zemljotres“). Na njihovoj sinergiji  počiva svirački kvalitet albuma.

Bilo bi nepravedno zaobići odličnog Radojkovića, koji ritmičnim bas figurama daje pečat nekolicini kompozicija. Njegov fank-bap dominira u najdžezerskijim „Rasprava o drami“ i „Monolog“, dok u hitičnoj „Zeleni val“ donosi još čvršći fanki gruv, preko koga izlomljena tema i Radovanovićev downtownerski solo dobijaju unikatan i neočekivano uzbudljiv kontekst.

Koliko god da je savremena njujorška scena interesantna, toliko je i besmislen poduhvat reprodukovati njene ustaljene šablone; baš kao što i domaći tradicionalisti često pate od manjka ideja i originalnosti oslanjajući se na autore od Counta Basieja do Horacea Silvera. Utoliko je šarolikost aktuelne postave dala novu perspektivu Radovanovićevim zanimljivim idejama, tim pre što se radi o muzičarima sa velikim i raznovrsnim sviračkim stažom. Fish In Oil su veoma aktivni na klupskoj sceni i već sviraju nove numere; nakon brojnih personalnih tumbanja možda će baš ova postava konačno ostaviti zapažen diskografski trag.

 

 

Spisak numera: Rasprava o komediji; Kornjača; Zalazak sunca; Stereotip; Zemljotres; Misir Rumelije; Rasprava o drami; Monolog; Plava zgrada; So long; Zeleni val; Dolina vekova.

Muzičari: Bratislav Radovanović – gitara; Dušan Petrović – saksofoni; Branislav Radojković – kontrabas; Feđa Franklin – bubnjevi; Aleksandar Radojičić – udaraljke; Milan Punišić – harmonika (4, 10).

 

Tagovi: , , , , , , , ,



Jedan komentar "Fish in Oil: Poluostrvo (SKC Kragujevac)"

  1. Longshot каже:

    Tom Waits is very much alive.

Оставите одговор

*


*