blog

9.11.2012.

Eyot plovi za Šangaj

Pre desetak dana vratili smo se sa azijske turneje. U ovih par redova, na nagovor urednika Jazzina, predstavljen je mali Eyot putopis iz ličnog ugla. U dve nedelje svirali smo na šest festivala, prešli oko 30.000 km i upoznali mali deo Dalekog istoka koji nam je i bliži nego što mislimo

 

Hong Kong // Hong Kong International Jazz Fest 

 

Tema ovogodišnjeg HKIJF bila je “Re-discovery  – Jazz into the future”. Prava tema za nas. Pravi grad za tako nešto. Hong Kong je grad iz budućnosti, i to je verovatno moj najveći utisak sa ove turneje, u turističkom smislu. Bili smo smešteni u kvartu koji je poznat kao najnaseljeniji kvart na svetu. Svaki izlazak na ulicu može se uporediti sa odlaskom na neki koncert srednje veličine.

Centralno mesto festivala je Kulturni centar Hong Konga. Ogromna zgrada koja sadrži u sebi brojne izložbene i koncertne prostore, kao i nekoliko muzeja. Samo su najveća imena festivala imala čast da sviraju u glavnoj sali ove zgrade – Jimmy Cobb, Larry Coryell, Joey DeFrancesco All Star Trio. Nažalost, nismo mogli da ih gledamo. Mi smo dobili priliku da nastupimo na ulazu u KC koji ujedno predstavlja i svojevrsni amfiteatar. Predivan ambijent, bina, pogled na “Menhetn iz budućnosti”, biznis deo grada.

Nakon nastupa Li Gao Yang Quarteta (jedna od najvećih nada kineskog džeza), Eliane Amherd (Švajcarkinja sa adresom u Njujorku i sjajnim kritikama Marca Ribota, Rendyja Breckera ,itd.) i Jacob Karlzon Trija (veliko ime švedske džez scene, nova uzdanica ACT-a), zatvorili smo prvo veče festivala. Ono što bih želeo da naglasim, a što smo kasnije saznali u neposrednom razgovoru, jeste da su Eliane i Jacob imali veliku podršku svojih zemalja – pokrivene kompletne troškove putovanja, plus dodatne dnevnice. Tako to izgleda kad ozbiljna država stane iza svojih umetnika. Mi nismo imali podršku, ali to je situacija na koju smo već navikli. Ipak je gradskim čelnicima Niša bitnije da organizuju koncert Ane Bekute po naređenju Ministra nam saobraćaja ili čega već 🙂  U principu, nije ovde u pitanju podrška Eyotu, već dokle će kultura da se gura na margine društva. No, da se vratim muzici.

Ovaj festival predstavlja kičmu džeza u ovom delu Kine, jer preko njega kreće lanac festivala kojim smo i mi išli, a najavljuje se i osnivanje novih, pa će praktično svaki grad imati svoj festival u roku od 10 godina. Zadovoljni reakcijom publike i prodajom diskova, sa velikim entuzijazmom spremamo se za put, doduše vrlo kratki, u Šendžen.

P.S. hrana je ljuta (i preljuta), to nas prati do povratka kući 🙂

 

 

 

Šendžen OCT – Loft Jazz Festival

 

Grad na prelazu iz Hong Konga u Kinu, koji je za dvadesetak godina prešao put od sela sa 4000 do grada od 14 miliona stanovnika. Nezvanično dvadeset, skoro kao cela SFRJ. Industrijski centar juga Kine, i mesto gde Telenor kupuje telefone. Kada nas je direktor festivala prepoznao sa fotografija, viknuo je “Srbija! Živeli!“ 🙂 On je likovni umetnik koji je imao priliku da boravi u našim krajevima i odlično poznaje naše običaje. Da je direktor festivala, vidi se i po celokupnom dizajnu kome se pridaje velika pažnja. Bitno je da vizuelno sve izgleda perfektno. Da smo došli u drugi svet u odnosu na Hong Kong,  govori i činjenica da je kvart u kome se održava festival jedino mesto u gradu gde je dozvoljeno da se svira džez, ali i svi drugi pravci koji “mogu imati loš uticaj na omladinu”. Nije lako živeti u tim uslovima (Facebook i YouTube su zabranjeni), ali Kinezi su narod koji u svakom trenutku, bez obzira na sve, čini da se osećaš kao kod kuće.

Što se tiče programa festivala, veliki broj sastava koji je svirao u HK se našao i ovde. Dva benda na veče, 15 dana festivala uz uvek sjajno popunjen prostor,  pokazuju ekspanziju ove vrste muzike u Kini. Ovo je druga godina festivala, i ponosan sam što smo deo njegovog stvaranja;  siguran sam da će u dogledno vreme ovo biti jedna od najbitnijih azijskih manifestacija. Uz ovacije publike i veliki intervju koji smo dali tamošnjim medijima,  naše putovanje se nastavlja uz ogromnu želju da se vratimo ovde što pre.

 

 

JARASUM Jazz Fest – Južna Koreja 

 

Deveto izdanje festivala koji je u ovom trenutku glavni džez festival u Južnoj Koreji, dešava se na 150km od Seula, u prirodnom okruženju koje neodoljivo podseća na Đerdapsku klisuru. Imena poput Johna Scofielda, Duke Elliington Orkestra, Tomasza Stanka i već pomenutog trija iz Hong Konga – Jimmy Cobb, Larry Coryell, Joe DeFrancesko – neki su od hedlajnera. Nama je dodeljena lepa uloga, otvaranje festivala. Ali termin je mogao da bude i bolji, jer nismo navikli da sviramo u jedan popodne 🙂  Sjajna bina, ogroman prostor i stotinak ljudi, ako dodamo i sve volontere i radnike, mnogo više, ipak je bilo dovoljno da budemo zadovoljni presecanjem vrpce i najavom tri dana džeza.

I to u kakvoj atmosferi! Jarasum Jazz fest je svojevrsni džez Vudstok. Desetak bina na rečnom ostrvu (EYOT inače znači ostrvo na reci ili jezeru, eto simbolike) gomila štandova sponzorskih firmi, jedna velika mešavina zabave, biznisa i muzike, ljudi sede na zemlji i imaju džez piknik. Grubo rečeno, preko 70 sastava u tri dana festivala imalo je priliku da se predstavi publici. Ceo koncept me podseća na Nišville sa daleko većim budžetom. Još jedan lep trenutak za nas bila je i poseta ambasadora Srbije, koji je došao iz Seula da nas pozdravi. Nažalost zbog rasporeda turneje nismo mogli da prihvatimo poziv i budemo njegovi gosti narednog dana u Seulu, jer nas je čekao povratak u Kinu i odlazak u najmnogoljudniji grad na svetu – Šangaj.

 

 

Šangaj – JZ Music Festival 

 

O gradu ne bih mogao da pišem jer je enormno veliki, trebalo bi mi par dana. Pored 1000 istorijskih spomenika od kojih smo videli tek nekoliko, pomenuću bulevar “muzičkih radnji”, njih pedesetak. Raj!  Gledali smo Novaka na turniru u Šangaju, ali na TV-u. A Jao Minga uživo, na aerodromu (većeg čoveka nisam video u životu 🙂 ).

U Šangaju smo svirali u sklopu pratećeg programa JZ music festivala koji je takođe raspoređen na više lokacija u gradu, kao u Hong Kongu. Ron Carter, Roy Hargrove, Yellow Jackets su verovatno glavni hedlajneri.  Umetnički direktor je Englez koji već 10 godina živi u Šangaju. U ovom gradu definitivno ništa ne nedostaje kad njemu ne pada na pamet da se vrati u UK.

Elem, mesto našeg nastupa – JZ Klub. Kineski “Blue Note”. Sjajan klub, skoro svako veliko ime džeza ima ga na spisku turneja. Podeljen na tri nivoa, deo predviđen za svirku, restoran i otvoren krov  – terasa. Širom kluba monitori sa live projekcijom sa bine, tako da ste sve vreme uključeni u nastup. Na bini oprema kakva se poželeti može,  mada je tako bilo na svim koncertima ove turneje. Praksa je da se svira bar u dva seta, to je nešto sa čime smo se mi prvi put sreli.

Svirali smo kompletan materijal koji imamo, odnosno prvi i drugi album. Publika – dobrim delom Evropljani i Amerikanci. Na kraju smo imali osećaj da smo deo jedne lude žurke. Voleo bih da ima ovakvih mesta i kod nas. (Nisam još sedeo u “Čekaonici”, ali mi se čini da je to ta atmosfera. Niš ima “Trubu”. Dobra atmosfera – nije loše za početak). Odmah nakon svirke smo krenuli na aerodrom do sledeće destinacije.

 

 

Zhuhai – Beishan Jazz Festival  

 

Grad od milion i po stanovnika. Poznat kao jedno od najbitnijih turističkih mesta u Kini, takozvana “kineska rivijera”. Ovo je treća godina festivala. Tri benda na veče u tri dana, i vrlo raznovrsni stilovi muzike. Bili smo jedni od hedlajnera festivala.  Neverovatna lokacija – adaptirani hram star 300 godina koji, pored toga što je istorijski spomenik i turistička tačka, ima i ulogu kulturnog centra sa prilagođenim prostorijama za koncerte, izložbe i performanse. Mistična atmosfera kao u starim filmovima Džekija Čena daje posebnu draž ovom festivalu. To je ona Kina koju poznajemo iz detinjstva 🙂

Crveni tepih, sevanje bliceva… Imali smo i neke zanimljive slučajne susrete. Kada smo krenuli na tonsku probu, našim kombijem je krenuo i čovek koji je propustio svoj prevoz. Kroz razgovor smo saznali da radi za All About Jazz, Ian Patterson – na prvom mestu fotograf, ali i kritičar, sjajan kontakt za buduće dane. Dobijamo i prve konkretne ponude za novu turneju sledeće godine. Posle nastupa i potpisivanja diskova, majica, postera, itd, dali smo intervju za njihove medije. Dvadesetak novinara i pitanja o novom–starom  džezu, upoređivanje evropskih i njihovih manifestacija i nezaobilazna istorija Srbije u poslednjih dvadeset godina. Kažu eto, moguće je da dođe i nešto lepo iz tih krajeva, pored Novaka Đokovića. Za njega svi znaju. Ovde smo prvi put čuli da neko zna za Batu Živojinovića i dobili smo informaciju da su generacije iz 60-ih i 70-ih gledale filmove i da poznaju sve naše iz tog perioda. Nove generacije baš i ne znaju ko je Walter ali dobro, kult živi…

 

 

Changsha – Jazz Festival 

 

Glavni grad provincije Hunan, sedam miliona stanovnika. Druga godina festivala. Poslednji nastup na ovoj turneji. Želja za povratkom kući sve veća i veća, ali atmosfera festivala nam daje snagu da izdržimo još malo. Line up manje-više isti kao u Zhuhaiu, odlična saradnja njihovih festivala, i čini se da se džez u Kini razvija velikom brzinom. (Zašto mi nemamo Udruženje džez festivala u Srbiji i šta radi Džez udruženje Srbije, ako uopšte postoji? Dobra tema za diskusiju).

Da se vratim Changshi. Našu tonsku probu prati 10 fotografa i tri snimatelja. Na bini. Snima se svaki korak. Toliko da u jednom trenutku postaje neprijatno 🙂 Ipak, broj fotografija koje imamo sa ovog nastupa (a još ih čekamo) zajedno sa video snimcima je preko 1000. Lokacija – mali teatar u sklopu velikog tržnog centra. Nakon nastupa luda atmosfera. Sada znamo kako je Lepoj Breni 🙂  Da li je moguće da se ovo dešava džez muzičarima? Pravi pečat na ovu turneju. It’s time to go home.

 

*****

Gledao sam na B92 emisiju gde su gostovali klinci sa Džez odseka Stanković i “silikonska” voditeljka ih pita: “Pa kako to baš džez muzika kad tu baš i nema para…” . Nije sve u parama, a u džezu i ima para, možda ne kod nas i možda ne odmah ali uz rad i vreme sve dođe na svoje. Pritom se putuje po svetu, upoznaju nove kulture i ljudi, što predstavlja veliko bogatstvo. Mlade snage treba to da znaju – narodnjaci nisu pobedili, oni samo trenutno vode. Možda ubedljivo, ali dolazi naše vreme 🙂

 

 

Tagovi: ,



Jedan komentar "Eyot plovi za Šangaj"

  1. AkiroKurosavaje каже:

    Lijepo bogami.

Оставите одговор

*


*