recenzije

10.06.2015.

Eve Risser: Des Pas Sur La Neige (Clean Feed)

Stvaralačku zrelost i avanturistički duh mlada pijanistkinja je iskazala na najteži i najzahtevniji način - kroz solo izdanje na „pripremljenom” klaviru

Eve Risser coverFrancuska pijanistkinja Eve Risser prvi put je zapažena od strane šireg auditorijuma 2007. godine u duetskom sastavu “As Donkey Monkey” zajedno sa bubnjarem Yukom Oshimom. U narednim godinama njeno ime je bivalo sve više prisutno na sceni improvizovane muzike, a i šire, u različitim formacijama u kojima je učestvovala – od dueta, preko trija, kvarteta, pa sve do orkestra.

Ovdašnja publika je imala priliku da je čuje 2010. na Beogradskom Jazz Festivalu kao članicu Orchestre National Du Jazz, i na Ring Ring festivalu 2013. u impro-pop bendu “The New Songs”. Tom poslednjom prilikom se njen nastup činio delimično „ograničen“ i sputan i više kao nagoveštaj nečega što bi takođe bilo lepo čuti uživo, posebno u kombinaciji sa zvucima basa i bubnjeva njenih zemljaka Benjamina Duboca i Edwarda Perrauda, sa kojima je samo godinu dana ranije izdala snažan i beskompromisan debi album. U iščekivanju još jednog uzbudljivog izdanja sa francuskom ekipom muzičara, pijanistkinja je sve iznenadila svojim prvim solo albumom za respektabilni Clean Feed records.

“Des Pas Sur La Neige” čine tri relativno duge teme, od kojih poslednja traje nešto preko 36 minuta, pa se i pre slušanja ovo ostvarenje čini kao veliki zalogaj koji treba hrabro savladati. Kada se uzme u obzir da je klavir sa ko zna kakvim dodacima osnovni i jedini muzički instrument, ili bolje reći – muzički objekat, velika verovatnoća je da kod većine potencijalnih slušalaca nivo tolerancije na ovakvu muziku bude još više snižen i pre prvog i pravog – koncentrisanog i fokusiranog susreta sa istom.

 

Eve Risser @ Ring Ring Festival 2013 / Foto: Ivana Čutura

Eve Risser @ Ring Ring Festival 2013 / Foto: Ivana Čutura

 

Na sreću, vreme uz Eve Riser protiče brzo, jer muzičarka svira maštovito i nepredvidivo, koristeći sve delove klavira, kako spolja, tako i iznutra. Ona ga struže, trlja, miluje, udara, okida žice, tretirajući ga i kao perkusivni i kao žičani instrument. Najrazličitiji pomoćni predmeti služe joj za još veće zvučno nijansiranje, a opšti utisak je da pijanistkinja ima „pomagača” ili da postoji još neki izvor zvuka pored klavira i njegovih dodataka. Ponovnim preslušavanjem nameću se kao neizbežne i konstatacije tipa „ovaj detalj prethodni put nisam čuo“.

Asocijacije na Johna Cagea kao velikog uzora su neminovne, ali se Eve trudi da održi sopstveni stil koji je vremenom izdefinisala i koji posebno karakteriše zvučna trodimenzionalnost i njen izrazit osećaj za prostor. I ljubitelji nešto konvencionalnijeg zvuka pronaći će nešto za sebe bar u segmentima, jer je Eve prvenstveno pijanistkinja koja i u ovakvim radovima ne gubi osnovni kontakt sa dirkama.

Stvaralačku zrelost i avanturistički duh mlada pijanistkinja je iskazala na najteži i najzahtevniji način – kroz solo izdanje na „pripremljenom“ klaviru. Njen debi nije vežba, tehničko razmetanje, niti strogo kopiranje uzora, već vrlo promišljeno i hrabro odsvirano delo kojim muzičarka unosi dah svežine u avangardni klavirski zvuk današnjice, poštujući prošlost i korene, a istovremeno gledajući i u budućnost.

 

 

Muzičarka: Eve Risser – „pripremljeni“ klavir

Spisak numera: Des Pas Sur La Neige, Des Pas Sur La Ville, La Neige Sur La Ville.

 

Tagovi: , , , ,



Оставите одговор

*


*

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.